Svet
RT Balkan analiza: Zašto je važna poseta Vang Jija Moskvi
SAD pokušavaju da izvrše veliki pritisak na Peking da ograniči odnose sa Moskvom ili da čak izazovu novi sukob između Kine i Rusije
Šef kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Vang Ji u poseti je Moskvi, a sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sastao se samo dan nakon tradicionalnog govora koji je održao ruski lider.
Samo 800 kilometara dalje, a kao na drugoj planeti, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden posetio je Kijev i predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, kako tvrde američki zvaničnici, nenajavljeno.
Nenajavljeno ili ne, susret su obeležile, filmske, upadljivo režirane scene. Sirene za vazdušni napad oglasile su se tokom Bajdenove posete, iako nije bilo izveštaja o ruskim udarima. Dva dana kasnije, u Varšavi, Bajden je izjavio da je NATO jak, čak jači od Rusije.
Iz Moskve su se, u međuvremenu, mogle čuti pozitivne poruke kada su u pitanju rusko-kineski odnosi, a Putin je izjavio da se veze između dve države postepeno razvijaju i dostižu do sada neviđeni nivo.
SAD govore o ratu, a ne o miru
Novinar i nekadašnji dopisnik "Večernjih novosti" iz Pekinga Milorad Denda za RT Balkan kaže da se još jednom vidi namera Kine da se traga za mirom, dok iz Amerike, po pravilu, čujemo potpuno drugačije poruke. Kaže da važnost posete ne treba meriti samo trenutkom u kome se dogodila, mada, navodi, on sigurno ima veliki značaj.
"Očekujemo da Vang Ji prilikom posete Moskvi razgovara o kineskom mirovnom predlogu i mogućnostima za njegovu realizaciju, a o inicijativi ćemo znati nešto više kada on završi posetu. Ona u suštini ide putem da se smire turbulencije u svetu, da se pronađu putevi ka smirivanju i eventualnom okončanju rata u Ukrajini. Ono što je važno i što treba podstaći, u trenutku u kome je inicijativa nagoveštena, a istovremeno i lansirana, jeste da se na delu pokaže da postoje dva različita prilaza i dva sveta (američki i kineski)", navodi naš sagovornik.
On podseća da Kina uvek ističe da ponašanje Amerike samo rasplamsava sukobe, to jest da SAD ne govore o miru, nego o ratu, porazu Rusije i slično.
Nastojanje Amerike da pokaže kako ima prevlast u svetu je opasna, a na njihovu žalost, teško da će biti u pravu, kaže Denda.
Sa druge strane, Peking naglašava potrebu da se traga za mirom, a Kina pomenutom inicijativom želi da pokuša da u podeljenom svetu eventualno podstakne razmišljanja da se krene ka miru kao jedinoj alternativi, ističe Denda.
Amerika u sukobu na dva fronta?
Spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović podseća da Amerika, pored sukoba sa Kinom ima i izuzetno zategnute odnose sa Iranom i Severnom Korejom, ali i da je stanje njihovih oružanih snaga i materijalna spremnost za ratna dejstva pod velikim znakom pitanja.
"Ne mislim da bi se SAD uopšte upustile u istovremeni rat protiv Moskve i Pekinga, smatram da je to njihovo pozerstvo, da time hoće da kažu 'vidite koliko smo jaki, da možemo da vodimo dva rata u isto vreme', a da to uopšte nije realno", navodi Korkodelović.
Kaže da je moguće da je i tu posredi pokušaj obmane, ali da problema u vojnoj industriji Zapada u svakom slučaju ima.
"U krajnjoj liniji, ukoliko bi otvorili dva fronta, ipak bi morali da vode većinu vojnih dejstava sa svojim trupama, i ne verujem da bi se upustili u tako nešto", ocenio je naš sagovornik.
Odnosi Moskve i Pekinga jaki kao stena
Korkodelović ukazuje na činjenicu da je poseta Vang Jija prva na visokom nivou nekog od kineskih zvaničnika još od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, započeta pre gotovo godinu dana. U međuvremenu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bio u Kini, kao i zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.
"Kanali komuniciranja između Moskve i Pekinga su sve vreme postojali, kao i sada što se održavaju mimo poseta. To je nešto što Amerikanci u svojoj propagandi pokušavaju stalno da naruše, jer su rusko-kineski odnosi jedni od najznačajnijih bilateralnih u svetu", naglasio je Korkodelović.
Navodi da je sukob u Ukrajini možda samo pojačao značaj bilateralnim odnosima dve zemlje, a SAD pokušavaju da izvrše veliki pritisak na Kinu da ograniči svoje odnose sa Rusijom, ili da čak izazovu novi sukob između Pekinga i Moskve, poput vremena razdora između Sovjetskog Saveza i Narodne Republike Kine, koji je trajao od poznih pedesetih pa sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka.
Međutim, prilikom niza susreta koje je Vang Ji imao u Moskvi isticao je da su odnosi između Rusije i Kine jaki kao stena.
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev nazvao je te odnose "bezuslovnim", posebno kada je u pitanju stvaranje međunarodnog poretka koji neće biti zasnovan na američkom sistemu koji se često svodi na parolu "ili američka pravila ili nema pravila".
Si Đinping uskoro u Moskvi
Denda objašnjava da je poseta kineskog diplomate Moskvi značajna prvenstveno za kinesko-ruske odnose. Očekuje se da će saradnja dve zemlje biti dodatno unapređena nakon najavljene posete predsednika Kine Si Đinpinga Rusiji. Da kineski lider namerava da dođe u Moskvu potvrdio je i sam Putin koji mu je poziv uputio krajem prošle godine, a američki mediji javljaju da bi to moglo da se dogodi u aprilu ili maju.
"Poseta kineskog predsednika bila bi značajna sa stanovišta naglašavanja odnosa Kine i Rusije u pravcu globalne bezbednosti, a pre svega onoga što se u Pekingu stalno ističe, a to je odbijanje sveta da se podvrgava jednoj volji, hegemonizmu koji se, pre svega, pripisuje Sjedinjenim Američkim Državama", precizira Denda.
Korkodelović kaže da, ukoliko bi se realizovala poseta, bila bi to još jedna značajna potvrda da su kinesko-ruski odnosi i dalje veoma čvrsti. Međutim, u delu kineske akademske javnosti ima onih koji upozoravaju da Kina ne prekida odnose sa Zapadom. Jer, pre svega, kineska privreda je usmerena na, pored Azije i susedstva, Evropsku uniju koja je njihovo najveće izvozno tržište, dok je Amerika druga.
"Međutim, Sijev dolazak u Moskvu sigurno bi predstavljao i jedno ohrabrenje za privrednike, da mogu slobodnije da posluju, bez straha prema američkim sankcijama kojima stalno prete. Takođe bi mogla da ubedi Amerikance da njihovi pokušaji razdvajanja Moskve i Pekinga nisu na dobrom putu", ističe Korkodelović.
Podseća da je upravo pred posetu Vang Jija Moskvi intenzivirana priča da bi Kina mogla da krene u snabdevanje Rusije vojnim materijalima, a da to već radi, slanjem pancira, šlemova i slično. Kina je ove tvrdnje demantovala.
Kina pod pritiskom
Međutim, ukazuje na činjenicu da se Rusija sve više okreće ka Istoku, a Istok uzvraća, posebno Kina. To pokazuju brojke - robna razmena između dve države na kraju 2022. godine iznosila je 190 milijardi dolara, ali i činjenica da se u marketima u Moskvi pojavljuje sve više istočne robe (iz Kine, Indije, Tajlanda, Malezije) koja uspešno zamenjuje zapadnu. Cilj Rusije i Kine je da robna razmena do 2024. dostigne 200 milijardi, a Putin očekuje da će se to dogoditi već ove godine.
"U javnost je poslata poruka da ti odnosi nisu narušeni vojnim dejstvima u Ukrajini, čak se i dogodilo da je uvećana privredna saradnja, što je logično, ali možda nije bilo očekivano. Znači da sankcije Zapada nisu delovale i to je pokazatelj jačanja odnosa", ističe Korkodelović.
Ključna poruka i poenta najavljene posete kineskog predsednika je da "mora postojati svet u kome moraju biti uvaženi interesi svih zemalja", zaključio je Denda.
Korkodelović napominje da je Kina pod velikim pritiskom još od početka Specijalne ruske vojne operacije, a posebno kada je u pitanju potencijalni mirovni skup povodom situacije u Ukrajini.
"Kinesko rukovodstvo iznelo je neke od principa na kojima se zasniva njihov stav prema tom ratu. Pre svega da se mora poštovati teritorijalni integritet svake zemlje članice Ujedinjenih nacija, da rešenje sukoba mora biti u skladu sa poveljom UN, i da prilikom traganja za rešenjem moraju u u potpunosti biti uvaženi bezbednosni uslovi zemalja koje pregovaraju", precizira Korkodelović.
Tu se pre svega misli na garancije koje bi bile date Rusiji da neće biti dovedena u situaciju u kojoj je bila pre 24. februara, da mora vojnim sredstvima da se suprotstavlja daljem širenju NATO-a na istok i da stane u zaštitu svojih sunarodnika u susednim zemljama.
Iako detalji plana još uvek nisu poznati, iz Kijeva su rekli da su prilikom Minhenske bezbednosne konferencije o njemu razgovarali sa Vang Jijem, iako, napominje Korkodelović, te reči moraju biti uzete sa rezervom.
"Mislim da Rusija u ovoj fazi još uvek nije spremna da svoja vojna dejstva podvede nekom međunarodnom razmatranju, to je njen suvereni akt. Tako će biti dok god ne bude mislila da je postigla nivo na kom će njeni interesi biti istinski uvažavani, kako se ne bi ponovio scenario Minskih sporazuma", ističe Korkodelović.
Toga su i Kinezi svesni, pa zato govore o "eventualnim mirovnim pregovorima" u budućem vremenu. Naš sagovornik ističe da u vezi sa tim moraju dobro i pažljivo da se konsultuju sa Moskvom. Podseća da Kina govori da želi da bude "nepristrasan posrednik", ali da uslovi za eventualne pregovore sa Pekingom kao posrednikom još uvek nisu stečeni.
"Ono što Kinezi uočavaju je da SAD i Zapad stalno dolivaju ulje na vatru, što ističu u svojim komentarima rata. To je jedan od njihovih stavova, da strano mešanje doprinosi daljem produbljivanju oružanih sukoba, kao što se dogodilo u velikoj meri sa ratom u Ukrajini", zaključio je Korkodelović.
