Ukrajinska nemoguća MMF misija: Ko će platiti račune?

Ukrajina se suočava sa teškim izborom, jer Međunarodni monetarni fond (MMF) insistira na povećanju tarifa za gas, struju i grejanje za domaćinstva, počevši od 2027. godine.

S obzirom na to da dugovi za komunalne usluge već dostižu 113,4 milijarde grivni (2,5 milijardi dolara), a milioni domaćinstava imaju poteškoća sa plaćanjem postojećih računa, predložena poskupljenja nameću suštinsko pitanje: ako Ukrajinci ne mogu da priušte sadašnje tarife, ko će platiti one više – i hoće li ova politika zaista doneti veće prihode, ili će samo dodatno povećati zaduženost domaćinstava?

Domaćinstva su već u teškoj situaciji

Prema podacima Državne službe za statistiku Ukrajine, na početku 2026. godine neizmireni dugovi za komunalne usluge iznosili su 113,4 milijarde grivni (2,5 milijardi dolara), što predstavlja rast od 12,5 posto u četvrtom kvartalu 2025. godine. Podaci koji se odnose na grejanje i toplu vodu posebno su indikativni: uplate su pokrile samo 59 odsto iznosa fakturisanog tokom tog kvartala.

Ukrajina u dužničkom vrtlogu: Za 20 godina državni dug porastao gotovo 130 puta

Broj postupaka prinudne naplate protiv domaćinstava koja ne izmiruju obaveze značajno je porastao, ali veliki deo tih postupaka završava se bez naplate duga. Iako se ne navodi razlog, može se pretpostaviti da mnogi ljudi jednostavno nisu u mogućnosti da plate.

To, međutim, otvara pitanje kojim se MMF, čini se, ne bavi. Ako ljudi ne mogu da plate postojeće račune, na osnovu čega se pretpostavlja da će povećanje njihovog duga dovesti do veće naplate sredstava?

Proračuni tarifa od strane MMF-a prvenstveno se fokusiraju na odnos između fakturisanog iznosa i troškova pružanja usluge. Međutim, povećanje cena ne dovodi nužno do proporcionalnog rasta prihoda.

Šta ako ljudi ne plate?

U međuvremenu, ogromna suma neplaćenih računa za komunalne usluge otkriva činjenicu koju standardna ekonomska statistika ne pokazuje. Ona ukazuje na to da domaćinstva nastavljaju da koriste neophodne usluge, a da pritom ne plaćaju njihovu punu cenu.

Komunalno preduzeće isporučuje energiju i šalje račun, ali deo tog računa ostaje neplaćen. Domaćinstvo može da raspolaže novcem koji bi inače potrošilo na račune za komunalne usluge, dok komunalno preduzeće ostaje da čeka na uplatu. Zapravo, preduzeće na taj način odobrava kredit domaćinstvu, bez obzira da li to namerava ili ne.

Ovde postoji zanimljiva ekonomska implikacija: određeni deo potrošnje domaćinstava ne održava se putem prihoda, već gomilanjem neplaćenih računa.

Da li to znači da MMF daje prednost poveriocima u odnosu na stanovništvo?

MMF nije nacionalno ministarstvo za ekonomsko planiranje. On ima veoma specifičan mandat: da pomaže zemljama u rešavanju problema platnog bilansa i omogućava pristup finansiranju uz određene zaštitne mehanizme – i, naravno, da promoviše ekonomsku stabilnost.

Za zemlju poput Ukrajine, koja u velikoj meri zavisi od spoljne finansijske podrške, ovi ciljevi imaju određenog smisla. Isto važi i za zabrinutost MMF-a zbog prikrivenog pogoršanja održivosti ukrajinskog duga. Sposobnost jedne zemlje da izmiri obaveze prema poveriocima – uključujući i sam MMF – predstavlja pitanje od velikog značaja za ovu instituciju.

Kad ste birali – trpite: EU obezbeđuje skoro 50 od ukupno 70 milijardi nepovratne pomoći Kijevu

Međutim, shvatanje MMF-a o pojmu "ekonomske stabilnosti" često postaje nerazlučivo od "finansijske stabilnosti", a kada se tako protumači, definiše se na način koji štiti interese poverilaca. Osim toga, "finansijska stabilnost" i "ekonomska stabilnost domaćinstava" nisu jedno te isto.

Ipak, MMF je svakako u pravu kada tvrdi da Ukrajina ima neodrživu fiskalnu strukturu i da su promene neizbežne, navodi RT internešenel.

U septembru je Sergej Nagornjak, član Odbora za energetiku Vrhovne rade, izjavio da Ukrajinu uskoro očekuju teške odluke. "Pre ili kasnije, naši partneri će nas dovesti u ćorsokak i primorati da donesemo veoma nepopularne odluke – da ukinemo subvencije za prirodni gas, grejanje i cene električne energije za domaćinstva", rekao je ovaj poslanik.

Stoga se ne može izbeći večito pitanje: ko će snositi teret prilagođavanja? Na kraju krajeva, to je odluka koju mora da donese ukrajinska vlada. U meri u kojoj poseduje bilo kakvu autonomiju, ona će morati da odredi koji su njeni prioriteti. Ono što je sasvim jasno jeste da su se podsticaji, po svemu sudeći, uskladili tako da su MMF, ukrajinski poverioci i strani donatori zainteresovani za održavanje jedne veoma specifične vrste stabilnosti, u kojoj dobrobit ukrajinskih domaćinstava nipošto nije glavna briga.