Zašto je nasleđe prvog republikanskog vođe Kine važno za Peking – i za Srbiju

Kineski predsednik Si Đinping pozvao je u četvrtak na negovanje političkog nasleđa prvog republikanskog vođe Kine Sun Jat-sena (1866–1925) kako bi se, kako je istaknuto, udruženim naporima ostvarilo nacionalno podmlađivanje i u stvarnost pretvorio veliki san svih Kineza još od početka modernog doba. Si je ove stavove izneo na skupu održanom u Pekingu, povodom obeležavanja 160. godišnjice rođenja Sun Jat-sena.

Si: Tok istorije se ne može zaustaviti – potpuno ujedinjenje sa Tajvanom biće ostvareno

Pozivajući kineski narod da se ugleda na Sunovu posvećenost jedinstvu, Si je naglasio potrebu za pridržavanjem politike Ujedinjenog fronta i jačanjem velikog jedinstva svih sinova i kćeri kineske nacije.

"Rešavanje tajvanskog pitanja i ostvarivanje potpunog ujedinjenja domovine predstavljaju nepokolebljivu istorijsku misiju KP Kine, zajedničku težnju svih Kineza i prirodan zahtev velikog podmlađivanja kineske nacije", naglasio je Si.

Kako je naglasio, stanovnici sa obe strane Tajvanskog moreuza i svi Kinezi u zemlji i inostranstvu trebalo bi da udruže snage u suprotstavljanju separatističkim snagama koje se zalažu za "nezavisnost Tajvana" i da zajednički rade na mirnom razvoju odnosa preko Tajvanskog moreuza i potpunom ujedinjenju domovine.

Nacionalizam – patriotizam, demokratija i narodno blagostanje

Obeležavanje 160. rođendana Sun Jat-sena bilo je prilika da se, na mnogim skupovima u matičnom delu Kine, ali i na ostrvu Tajvan, kineska javnost podseti na njegovo političko nasleđe i neophodnost poštovanja jedinstva države.

Sun Jat-sen je prvi republikanski vođa Kine. Nakon Oktobarske revolucije u Rusiji i razočaranja u zapadne sile, Sun Jat-sen je, kao vođa nacionalističke stranke Kuomintang koja postoji i danas, prihvatio pomoć SSSR-a i novoosnovane KP Kine.

Sun je 1924. godine predstavnike KP Kine uključio u saradnju sa Kuomintangom, čime je stvoren Prvi ujedinjeni front, u cilju ujedinjenja Kine, borbe protiv lokalnih vlastodržaca ("gospodara rata"), ali i stranog imperijalizma.

Ova saradnja se temeljila na Sunovim "Trima velikim politikama": savezu sa Sovjetskim Savezom, saradnji sa Komunističkom partijom Kine i podršci radnicima i seljacima. Sun Jat-senova politička filozofija zasnivana je bila na Tri narodna principa: nacionalizam – patriotizam, demokratija i narodno blagostanje.

Upravo zbog toga NR Kina čuva i neguje, ne samo uspomenu na Sun Jat-sena, već i njegovo političko nasleđe, uprkos kasnijem političkom razilaženju sa Kuomintangom.

Šta je Ujedinjeni front?

Istorija kineskog Ujedinjenog fronta predstavlja jednu od ključnih strategija NR Kine u cilju ostvarivanja zajedničkih političkih ciljeva kineskog naroda. Ovaj koncept nastao je, kao što je pomenuto, 1923. godine, savezom KP Kine i Kuomintanga, pre svega radi ujedinjenja Kine.

Tiha voda breg roni: Šta radi Kina dok ostatak sveta gori? | Dan uveče

Prvi ujedinjeni front se raspao 1927. godine kada je novi lider Kuomintanga, Čang Kaj-šek, pokrenuo čistku komunista. Nakon japanske invazije na Kinu, dve sukobljene strane su 1937. godine formirale Drugi ujedinjeni front, kako bi zajedničkim snagama pružile otpor okupatoru.

Po završetku Drugog svetskog rata, ovaj drugi savez se ponovo raspao, a KP Kine je pobedila Kuomintang i 1949. godine osnovala NR Kinu.

U novoj državnoj formi, Ujedinjeni front je transformisan u institucionalni mehanizam kojim KP Kine integriše osam demokratskih političkih partija koje deluju u matičnom delu Kine i različite društvene grupe pod svojim vođstvom.

Tokom Kulturne revolucije rad ovog tela bio je slabijeg intenziteta, ali ga je Deng Sjaoping krajem sedamdesetih godina obnovio radi podrške ekonomskim reformama i politici otvaranja zemlje.

Nasleđe Sun jat-sena kao brana desinizaciji Tajvana

Na ostrvu Tajvan, čija predsednička vlast pokušava da desinizuje nacionalni identitet stanovnika ostrva, gradeći, slično procesima u Crnoj Gori ili na Kosmetu, tajvanski nacionalni i kulturni identitet u cilju teritorijalne razgradnje, Sun Jat-senovo nasleđe je snažan ujedinjujući faktor i zajednički imenitelj tog ostrva i matičnog (kopnenog) dela Kine, odnosno čvrst oslonac za politiku mirnog ujedinjenja i konačno ostvarenje koncepta "jedna zemlja – dva sistema".

Tajvan pristao da kupuje 30 odsto tečnog gasa iz projekta na Aljasci

Najtrajnija Sunova poruka glasi: "Kada se prevlada Veliki put, svet pripada svim ljudima". To je vizija koju je Sun sažeto izrazio u četiri kineska znaka: "tijen, sja, vej i gung", preuzeta iz drevne Knjige obreda nastale pre više od 2.000 godina, ali je ova poruka danas prepoznatljiva svakom kineskom detetu, što je detalj na koji bi naše prosvetne vlasti takođe trebalo da obrate pažnju.

Sun je sanjao je Kinu koja je ujedinjena, moderna i prosperitetna i verovao da sudbina nacije počiva u rukama njenog sopstvenog naroda. Njegovo nasleđe ne ogleda se samo u obaranju monarhije već i u njegovom patriotizmu, brizi za obične ljude, otvorenosti prema novim idejama i nepokolebljivoj veri da kineska nacija može da zauzme dostojno mesto u savremenom svetu.

Dženg Đen, profesor na Institutu za proučavanje Tajvana Univerziteta Sjamen, rekao je za "Global tajms" da Sunovo nasleđe ima poseban značaj u današnjim okolnostima, obeleženim rastućim međunarodnim tenzijama, ističući da ljudi sa obe strane Tajvanskog moreuza imaju sve razloge da se ujedine u nastojanjima da ostvare nacionalno podmlađivanje, umesto da dozvole da unutrašnje podele ili spoljno mešanje ugroze njihove zajedničke interese.

Ono što je za Srbiju naročito važno i govori u prilog važnosti održanja njenih političkih i ekonomskih veza sa NR Kinom, kao i važnosti razumevanja kineske civilizacije u 21. stoleću, jeste Džengovo opažanje da bi mirno rešavanje tajvanskog pitanja u okviru modela "jedna zemlja, dva sistema" moglo da posluži kao primer za rešavanje sličnih složenih istorijskih i političkih sporova u drugim delovima sveta.