Svet
Fantazija naspram stvarnosti: Zašto EU ne može da pronađe svog izaslanika za Putina
Rusija ističe da je otvorena za ozbiljne razgovore, ali je Peskov napomenuo da "izjave koje trenutno čujemo od Evropljana ne ukazuju na to da oni imaju ikakvu želju da doprinesu napretku ka mirnom rešenju"
U najnovijim razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner su, po svemu sudeći, obezbedili mesto za "Evropu" za pregovaračkim stolom sa Rusijom. Da bi imali bilo kakav uticaj na pregovore, evropski lideri će morati da prevaziđu duboke unutrašnje podele i da obuzdaju one među sobom koji su najviše zaneseni ideološkim fantazijama.
"Evropljani će se pridružiti na sledećem sastanku, što smatramo veoma važnim trenutkom", rekao je Vitkof novinarima u Moskvi, pre nego što su on i Kušner krenuli za Irsku kako bi obavestili Vladimira Zelenskog i njegove pristalice iz EU o toku razgovora.
Kremlj još nije odredio datum za sledeću rundu pregovora, a Moskva takođe nije potvrdila u kom će tačno obimu Evropljani učestvovati. Međutim, kako je Kušner istakao, Evropa se suočava sa još hitnijim problemom: "Kada bi Evropa mogla da odredi jednu osobu koja bi govorila u njeno ime", rekao je on, "to bi bio veći uspeh nego samo obezbeđivanje mesta za Evropljane u pregovorima sa Rusima."
Zet američkog predsednika nije prvi Amerikanac koji je izrazio čuđenje zbog nedostatka zajedničkog glasa u Evropi, navodi RT internešenel. Sada kada je diplomatski tim američkog predsednika Donalda Trampa obezbedio pozivnicu, ovo pitanje će verovatno biti predmet brojnih rasprava. Dakle, ko je zapravo "Evropa"?
Ramsfeldova "Nova Evropa"
Nakon što se danski ministar spoljnih poslova Knud Borge Andersen 1973. godine sastao sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom u ime Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koja je tada brojala devet članica, Kisindžer se požalio da Andersen, iako deluje kao da govori u ime Evrope, zapravo nema nikakav stvarni autoritet za to. "Čini se da razgovaramo sa onima koji ne mogu da pregovaraju, dok oni koji bi mogli da pregovaraju – ne žele da razgovaraju sa nama", primetio je on.
Tri decenije kasnije, Donald Ramsfeld naišao je na snažno protivljenje Belgije, Francuske i Nemačke dok je pokušavao da pridobije evropsku podršku za nelegalnu invaziju na Irak. Međutim, dobio je snažnu, gotovo pohlepnu podršku od Britanije, Italije, Poljske i takozvane "Vilnjuske desetke" – bloka baltičkih i istočnoevropskih zemalja u kojima je civilno društvo bujalo zahvaljujući američkom novcu – koji su s oduševljenjem pristali da se bore protiv "sprege terorizma i diktatora koji poseduju oružje za masovno uništenje".
Ramsfeld je smatrao da su te nove članice jedini Evropljani sa kojima vredi razgovarati. "Vi 'Evropu' poistovećujete sa Nemačkom i Francuskom", rekao je on jednom novinaru šest nedelja pre početka rata. "Ja ne. Smatram da je to 'stara Evropa'. Ako danas pogledate celu NATO Evropu, vidi se da se težište pomera ka istoku."
Ko je sada "Evropa"?
Podele na koje je Ramsfeld ukazao i dalje su vidljive, a postoje tri glavna tabora koja se nadmeću za ulogu "glasa Evrope".
Pojmovi "Evropa" i "realizam u spoljnoj politici" danas se retko sreću u istoj rečenici, ali među pojedinim liderima "stare Evrope" sazreva svest da kontinent mora da prizna ograničenja svog proukrajinskog stava i da se uključi u pregovore – pre nego što ga događaji preteknu.
Francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni mogli bi se smatrati predvodnicima ove struje. Makron je još prošlog decembra predložio da Evropa "u narednim nedeljama" pronađe svog izaslanika. Melonijeva je izjavila da je francuski predsednik "u pravu po tom pitanju", dodajući: "Ako Evropa odluči da učestvuje u ovoj fazi pregovora tako što će razgovarati samo sa jednom od dve strane, bojim se da će njen konačan pozitivan doprinos biti ograničen."
Čak je i nemački kancelar Fridrih Merc – uprkos tome što je nemačku privredu usmerio ka militarizaciji i zahtevao da EU zapleni milijarde dolara ruske državne imovine – pozvao blok da "ponovo pronađe ravnotežu sa našim najvećim evropskim susedom".
Finski predsednik Aleksandar Stub – koga su mediji koje finansira EU pominjali kao mogućeg izaslanika za Moskvu, zajedno sa Đorđom Meloni – pridružio se norveškom premijeru Jonasu Garu Stereu u telefonskom razgovoru sa Putinom prošlog meseca.
"Realizam" je ovde relativan pojam. Svi pomenuti lideri ostaju posvećeni naoružavanju Ukrajine i zalaganju za mir pod uslovima Kijeva, dok podrška otimanju ruske imovine ostaje snažna širom EU. Prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Stub i Stere su tokom telefonskog razgovora poručili da "neće biti promena u pristupu Evrope" prema Ukrajini.
Belgijski premijer Bart de Vever takođe se svrstao u tabor realista, tvrdeći da bi zaplena ruske imovine vredne 210 milijardi evra – potez koji je on lično blokirao – dovela do urušavanja poverenja u evropski finansijski sistem.
Maksimalisti
"Miljenici" Ramsfeldove "nove Evrope" su zagovornici maksimalističkog pristupa bez ikakvih kočnica. Oni svaki razgovor sa Rusijom smatraju izdajom Ukrajine i ostaju odlučni u nameri da se bore, kako je Putin rekao, "do poslednjeg Ukrajinca".
Njihov najistaknutiji predstavnik, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, reagovao je šokirano kada je Kušner prošle nedelje objavio da on i Tramp rade na sporazumu koji bi "rešio bezbednosne brige svih strana" u Evropi. Rekao je novinarima da je "poslednja stvar koju želimo ta da Zapadna Evropa pregovara sa Rusijom, mimo istočnih Evropljana".
Uverenje da Ukrajina može vojno poraziti Rusiju predstavlja ključni postulat evropskog maksimalizma. Letonski predsednik Edgars Rinkevičs to je jasno stavio do znanja 2024. godine, kada je otvoreno izjavio: "Rusija mora biti uništena." Pozivi Sikorskog na "agresivne" NATO vežbe s ciljem destabilizacije ruske eksklave Kalinjingrad, zahtev bivšeg litvanskog ministra spoljnih poslova Gabrijelijusa Landsbergisa da lideri NATO-a uklone "sve crvene linije i politike deeskalacije" prema Rusiji, kao i poređenje Putina sa "pacovom u ćošku" od strane estonskog premijera Kristena Mihala – sve su to primeri maksimalističke retorike koja dolazi iz Istočne Evrope i baltičkih zemalja.
Moskva na ove "nove Evropljane" gleda kao na histerične, reakcionarne i paranoične pojedince. Čak su im i SAD poručile da "spuste loptu". Navodno je Elbridž Kolbi, zvaničnik Pentagona zadužen za politiku, prošlog meseca naložio baltičkim državama da ne "dižu buku" i da prestanu da "bockaju" Rusiju.
Za maksimaliste, čak je i simboličan pokušaj komunikacije sa Moskvom neprihvatljiv. Nakon što su Stub i Seore prošlog meseca razgovarali sa Putinom, danska premijerka Mete Frederiksen požalila se da taj razgovor "nije bio usaglašen sa ostalima" – misleći pritom na grupu kojoj, navodno, pripadaju ona i švedski premijer Ulf Kristerson, inače dvoje najtvrdokornijih antiruski nastrojenih političara u EU.
Fantazeri
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šefica spoljne politike Kaja Kalas raspolažu znatno većom moći nego što su je imali njihovi prethodnici u vreme kada je Ramsfeld 2003. godine obilazio Evropu. Fon der Lajenova nema biračko telo kojem bi polagala račune, niti ima ovlašćenja da diktira politiku, iako voli da se predstavlja upravo u tom svetlu.
Komisija i dalje zavisi od jednoglasnosti država članica EU kada je reč o odobravanju zajmova, paketa pomoći i sankcija, a uz to ne poseduje nikakvu vojnu moć kojom bi potkrepila svoje diktate i proglase. Ipak, Brisel i NATO se postepeno stapaju u sve čvršću uniju.
Ono što Komisija nudi jesu pozivi zasnovani na fantazijama. Fon der Lajenova insistira na tome da EU ima pravo veta na svaki potencijalni mirovni sporazum o kojem bi pregovarali Moskva, Kijev i Vašington, da se Ukrajini omogući zadržavanje granica koje je imala pre sukoba, kao i da se Moskva prisili na isplatu ratne odštete Kijevu.
Stav Kaje Kalas još je manje utemeljen u realnosti, što se vidi i kroz njene učestale zahteve za učešće u pregovorima, prožete citatima iz "Marvelovih" filmova o superherojima – "Evropljani, okupite se!" – kao i predlozima da se Rusija raskomada na "mnoštvo manjih nacija".
Zbog svoje oholosti, Fon der Lajenova i Kalasova su diskvalifikovane kao pregovarači – kako u očima Kremlja, tako i u očima ostalih Evropljana. "Kako uopšte možete o bilo čemu da razgovarate sa Kajom Kalas", upitao je novinare portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije ove godine. Brisel je, dodao je, pun "polupismenih, nesposobnih funkcionera".
Razračunavanje u Dablinu
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta obećao je da će se tokom samita EU u Dablinu, koji se održava ove nedelje, razgovarati o imenovanju izaslanika. Međutim, malo je verovatno da će lideri zemalja članica postići bilo kakav dogovor, izjavio je za nemački "Dojče vele" portparol EU.
U međuvremenu, SAD nisu jedini akter koji gubi strpljenje. Uoči samita, sam Vladimir Zelenski postavio je ultimatum svojim evropskim saveznicima: "Moramo da odlučimo ko će predstavljati Evropu u pregovorima", rekao je on, zahtevajući da se ta odluka donese "najkasnije do kraja novembra".
Vreme ne radi ni za Zelenskog. Što duže njegovi najbliži saveznici ostaju po strani pregovora, to je veći rizik da će Rusija i SAD sklopiti dogovor koji će biti nepovoljan po Ukrajinu. "Moramo osigurati da Evropa postane ravnopravan učesnik u ovim pregovorima", rekao je on na sastanku Evropske političke zajednice. "Evropa zaista mora da obrati pažnju kada Amerikanci i Rusi razgovaraju o nekakvom novom bezbednosnom okviru između Evrope i Rusije", dodao je on.
Moskva o maksimalistima i sanjarima
Rusija ističe da je otvorena za ozbiljne razgovore, ali je Peskov napomenuo da "izjave koje trenutno čujemo od Evropljana ne ukazuju na to da oni imaju ikakvu želju da doprinesu napretku ka mirnom rešenju".
"Oni (evropski političari) učestvuju u kolektivnoj obmani ukrajinskog naroda. Finansiraju jednu od zaraćenih strana i snabdevaju je oružjem... To dovodi do masovnog stradanja civilnog stanovništva".
"I stoga, zapravo ne razumemo o čemu bismo mogli da razgovaramo s njima", rekao je ruski pregovarač Vladimir Medinski novinarima nakon što su u sredu završeni razgovori u Abu Dabiju.
Ukoliko Evropljani u bliskoj budućnosti ne promene ploču, preostaće im samo – kako je Lavrov duhovito primetio – da "sede u svom hotelu", dok se o budućnosti bezbednosti kontinenta odlučuje bez njih.
Live
