Od nacizma do bičevanja: Amerika prikriva kršenja ljudskih prava u Ukrajini

Godišnji izveštaj o ljudskim pravima koji je objavio američki Stejt department, veoma je "blagonaklon" u proceni kršenja ljudskih prava u Ukrajini. 

U dokumentu je Rusija označena kao krivac za cenzuru medija, zabrane političkih partija i vansudska pogubljenja u Ukrajini, iako su neki od tih procesa počeli pre nego što je Moskva pokrenula Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

S druge strane, uopšte se ne pominje napad Kijeva na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu.

U izveštaju se navodi da je biznismen Denis Kirejev "navodno ubijen tokom hapšenja od strane Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), nakon što je SBU dobila snimak o navodnoj umešanosti Kirejeva u izdaju". U nastavku se citira Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja kaže da su "okolnosti smrti ostale nejasne".

Šef ukrajinske vojno-obaveštajne službe i telohranitelji Kirejeva rekli su za "Volstrit džornal" da su ga agenti SBU uhvatili, pucali mu u potiljak i bacili njegovo telo na ulicu u Kijevu kao upozorenje.

Nigde se ne pominju vansudska pogubljenja četvorice opozicionih aktivista u Severodonjecku, koji je u maju bio pod kontrolom Ukrajine, uprkos tome što se komandant ukrajinskog neonacističkog puka "Azov" Maksim Žorin hvalio time na društvenim mrežama. 

"Mere stabilizacije"

Stejt department tvrdi da "nije bilo vladinih izveštaja o nestancima", kao i da "nema izveštaja o političkim zatvorenicima u delovima Ukrajine pod kontrolom Kijeva". 

Međutim, kasnije se citira misija UN za ljudska prava koja kaže da su ukrajinske "bezbednosne agencije i oružane snage odgovorne za nezakonita pritvaranja i prisilne nestanke na teritoriji pod kontrolom vlade".

Kao odgovor na tvrdnje UN o najmanje 34 slučaja nestanka, pritvora i mučenja, Stejt department citira ukrajinske vlasti koje su negirale "torturu ili brutalna ispitivanja zatvorenika u oblasti pod kontrolom Kijeva".

Oni su tvrdili da sprovode "mere stabilizacije kako bi utvrdili da li je stanovništvo sarađivalo sa Rusijom".

U odeljku o zatvorskim uslovima, izveštaj navodi da vanredno stanje dozvoljava prinudna priznanja i da su vlasti "povremeno mučile osobe u pritvoru", kao i da je to "obično povezano sa saradnjom sa Rusijom".

Priznaje se ozloglašena praksa skidanja i bičevanja navodnih "pljačkaša" zavezanih za bandere, uz napomenu da su neki javni funkcioneri podsticali vansudsko kažnjavanje, dok su u tome učestvovali pojedini pripadnici policije i Teritorijalne odbrane. Najmanje jedna osoba je umrla nakon što je ostavljena vezana preko noći.

"Nepatriote" na listi za odstrel

Nacizam se u izveštaju pominje samo jednom i to da bi se podsetilo da ukrajinski zakon zabranjuje komunističke i nacističke simbole, kao i proizvodnju i promovisanje Georgijevske lente, kao ruskog simbola.

Inače, lenta je deo medalje u čast pobede nad nacističkom Nemačkom. 

Pominje se postojanje "radikalnih grupa", ali samo da se kaže kako su njihovi članovi često vršili nasilje nad LGBT+ osobama, što vlasti često nisu adekvatno istraživale.

Iako je Kijev "zabranio, blokirao ili sankcionisao medije i novinare za koje smatra da predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti ili one koji su izrazili stavove za koje vlasti veruju da potkopavaju suverenitet i teritorijalni integritet zemlje", nevladina organizacija "Fridom haus" nastavlja da ocenjuje ukrajinsku štampu kao "delimično slobodnu". 

Zloglasna "lista za odstrel" na ukrajinskom sajtu "Mirotvorac", koji "navodno održava bliske veze sa službama bezbednosti", opisana je kao "baza ličnih podataka novinara i javnih ličnosti čije su izjave i aktivnosti ocenjene kao nepatriotske".

Objektivno o Jehovinim svedocima

Progon Ukrajinske pravoslavne crkve uopšte se ne pominje. Umesto toga, dokument Stejt departmenta upućuje na Izveštaj o međunarodnim verskim slobodama za 2021, koji uglavnom govori o tretmanu Jehovinih svedoka i u kome se navode sastanci zvaničnika američke vlade i Pravoslavne crkve Ukrajine koju je uspostavila vlada u Kijevu.

"U nekim slučajevima, vlada je javno kritikovala međunarodne organizacije koje se bave međunarodnim humanitarnim pravom" - tako Stejt department opisuje napad Kijeva na "Amnesti internešenel", nakon što je otkriveno da su ukrajinske snage koriste civile kao živi štit.

Izveštaj, međutim, priznaje postojanje korupcije u Ukrajini, navodeći da je ona ostala ozbiljan problem i za građane i za kompanije.

Stejt department tvrdi da njihovi godišnji izveštaji o ljudskim pravima pružaju "činjenične, objektivne informacije zasnovane na verodostojnim izveštajima o događajima" i predstavljaju "suštinski važan resurs" za vlade, istraživače, novinare i grupe za lobiranje.