"Politiko": Uprkos sankcijama, ruska nafta nastavlja da teče kroz "stražnja vrata" EU

Uprkos nizu sankcija koje su EU i SAD uvele na ruske energente od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, velike količine ruske sirove nafte i dalje se mogu naći na svetskom tržištu, a neki stručnjaci smatraju da jedan deo pristiže i na evropska tržišta kroz "stražnja vrata", piše "Politiko".

Sirovu naftu je teško pratiti na globalnim tržištima, piše taj medij. Pošiljke nafte različitog porekla mogu se pomešati u tranzitnim zemljama, čime se dobije veća pošiljka čije se poreklo ne može utvrditi. Proces rafiniranja takođe uklanja sve tragove porekla sirovine.

"Od uvođenja sankcija, količine sirove nafte koju Rusija izvozi ostale su manje-više nepromenjene", kaže glavni ekonomista kompanije za globalnu trgovinu robom "Trafigura" za taj medij.

"Moguće je da se ruska nafta i dalje prodaje u EU i zapadnim zemljama preko posrednika", dodaje on.

Teče li ruska nafta iz Azerbejdžana?

Jedna od mogućih ruta ide preko Azerbejdžana, koji se graniči sa Rusijom i od koga kreće naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan, koji održava kompanija "BP". Luka u Džejhanu jedno je od glavnih čvorišta za snabdevanje Evrope sirovom naftom, a tu takođe pristiže velika količina tog energenta iz Iraka kroz naftovod Kirkuk-Džejhan.

Francuski evroposlanik Fransoa Belami je u decembru prošle godine upitao EK kako je moguće da je Azerbejdžan između aprila i jula prošle godine izvozio 242.000 barela preko 648.000 barela, koliko je u tom periodu proizvodio.

Iz EK je poručeno da Komisija radi na otkrivanju rupa u sankcijama, ali da su podaci koje je Belami citirao iz vremena pre uvođenja sankcija, piše "Politiko".

Portparol azerbejdžanskog Ministarstva spoljnih poslova negirao je da kroz naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan teče ruska nafta, što je isto učinio i portparol operatera naftovoda "BP". "Politiko" dodaje da se u podacima u koje je taj medij imao uvid o protoku nafte kroz Džejhan može zapaziti pad u izvozu sa tri miliona tona mesečno na dva miliona tona početkom 2022. godine.

... a iz Turske?

Sa druge strane, Turska je prošle godine udvostručila direktan uvoz ruske nafte i odbila je da uvede sankcije na taj energent, uprkos tome što je istovremeno nudila vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini.

Finski Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) upozorio je krajem prošle godine da se "novi put za rusku naftu u EU pojavljuje preko Turske, koja postaje sve veća destinacija za rusku sirovu naftu", gde se ona prerađuje u naftne proizvode koji ne podležu sankcijama i kao takvi se prodaju dalje.

"Karakteristika sankcija, a ne greška"

Britanska nevladina organizacija "Global Vitnes" objavila je u ponedeljak izveštaj u kojem je utvrđeno da se ruska nafta iz naftovoda koji ne podležu potpunom embargu, postojano prodavala po cenama koje daleko premašuju ograničenje od 60 dolara po barelu, a koji su zemlje G7 nametnule u decembru prošle godine.

"Činjenica da ruska nafta nastavlja da teče svetom je karakteristika zapadnih sankcija, a ne greška", rekla je jedna od autorki izveštaja, Maj Rosner.

"Vlade su ponudile široko otvorena stražnja vrata, a trgovci i velike naftne kompanije koriste ove rupe da nastave poslovanje kao i obično", dodala je ona.