Svet
Gaza na ivici gladi: Ako dobijem hranu, to je jednom dnevno
Pola miliona ljudi je u najozbiljnijoj fazi neuhranjenosti, posebno na severu teritorije, gde pojedine porodice, zbog nedostatka brašna, peku hleb od stočne hrane
U najboljem slučaju stanovnici Gaze jedu jednom dnevno. U najgorem, deo su grupe od pola miliona ljudi za koje Ujedinjene nacije kažu da su u najkritičnijoj od pet faza krize sa hranom: pod visokim rizikom da umru od gladi.
Više od 80 odsto ljudi u svetu koji su u ovoj fazi - koja se smatra "katastrofalnom" - trenutno se nalazi u Gazi. Posebno na severu enklave, gde nedostatak brašna dovodi do toga da neke porodice pripremaju hleb sa mlevenom stočnom hranom, a Svetski program za hranu UN (VFP) suspendovao je humanitarnu pomoć, nakon što je prošle nedelje gladna masa napala njihove kamione.
"U Gazi jednostavno nema dovoljno hrane za sve. Kad sudbina dozvoli i dobijem je, to je jednom dnevno. Drugih dana ne mogu da je nađem, ili je preskupa i ne mogu to da priuštim", rekao je za "Pais" Tamer Ašraf (20) koji je, kao i stotine hiljada drugih, pobegao iz severne Gaze u grad Kan Junis i zatim, ponovo po naređenju izraelske vojske, u Rafu, gde više od polovine od 2,3 miliona stanovnika Gaze čeka da ponovo bude prisilno raseljeno uoči planirane izraelske kopnene invazije na to područje.
Cela Gaza je danas, u većoj ili manjoj meri, gladna. Nekih 64 odsto jede samo jednom dnevno, a 95 odsto smanjuje porcije kako bi deca imala nešto više da pojedu, pokazuju podaci UN.
Procenjuje se da na severu teritorije, stotine hiljada ljudi ispunjava najmanje jedan od tri indikatora koji signaliziraju glad i na putu su da ispune druga dva, navode iz Komiteta za reviziju gladi, međunarodnog tima stručnjaka za bezbednost hrane i ishranu koji analizira podatke. Podaci iz prihvatilišta i domova zdravlja na severu pokazuju da je 15,6 odsto beba mlađih od dve godine ozbiljno pothranjeno. Pre rata, praktično niko od njih to nije bio. Tri odsto pati od najteže vrste neuhranjenosti: oni će umreti ako ne dobiju hitnu pomoć.
U oktobru, ubrzo nakon početka rata, izraelski ministar odbrane Joav Galant najavio je "potpunu opsadu" Gaze blokirajući hranu, vodu, struju i gorivo. "Mi se borimo protiv ljudskih životinja i ponašamo se u skladu sa tim", rekao je on. Pod pritiskom saveznika, Izrael je dozvolio da humanitarna pomoć uđe u Gazu iz Egipta.
"Ako se ne dozvoli nesmetana humanitarna operacija širom Gaze, doći će do gladi. I to neće biti zbog prirodnih pojava, već zbog načina na koji se ovaj rat vodi i upornih i namernih uskraćivanja humanitarnog pristupa, uglavnom od strane Izraela ... koji je dozvolio tek svaki peti zahtev za kretanje na severu", rekao je Džeremi Konindik, predsednik američke nevladine organizacije "Refjudžiz internešenel" posvećene podršci raseljenim licima, izbeglicama i licima bez državljanstva.
Međunarodne organizacije i nevladine organizacije sada su koncentrisale svoje napore na Rafu, pa je tamo situacija manje teška, iako je pet odsto dece mlađe od dve godine pokazalo znake akutne pothranjenosti na pregledima, prema podacima UN.
Izraelska vlada tvrdi da Hamas krade do 60 odsto humanitarne pomoći (o čemu Ujedinjene nacije nemaju evidenciju) i za krizu krivi probleme sa distribucijom. "Usko grlo nije sa izraelske strane", rekao je vojni koordinator za Gazu Moše Tetro.
Ova ideja se ponavlja u izraelskim medijima, zajedno sa popularnim narativom da su civili na ovaj ili onaj način krivi za napade 7. oktobra, podstičući podršku planovima da se dodatno ograniči pomoć kako bi se Hamas prisilio da preda izraelske taoce.
U najnovijoj anketi, objavljenoj prošlog utorka, Izraelski demokratski institut (IDI) je upitao: "Da li podržavate ili se protivite ideji da Izrael treba da dozvoli transfer humanitarne pomoći stanovnicima Gaze u ovom trenutku, uz hranu i lekove koje prenose međunarodne tela koja nisu povezana sa Hamasom ili UNRVA (UN agencija za Palestinu)?"
Šezdeset osam odsto jevrejske populacije odgovorilo je da se protivi isporuci pomoći, uključujući 31 odsto ispitanika koji sebe definišu kao levičare.
