Brodogradnja: Novo bojno polje u američko-kineskom trgovinskom ratu

Brodarstvo je u centru globalne ekonomije više od 5.000 godina. Uz sav tehnološki napredak, ono je i dalje najefikasnije sredstvo za uvoz i izvoz robe i sirovina i od suštinskog je značaja za nacionalnu bezbednost, ne samo zbog dugogodišnje uloge koju je igrao u odbrani država i trgovine, već i zbog toga što današnji softveri za luke i logističke platforme sadrže ključne podatke o tome koje zemlje i kompanije prenose robu širom sveta.

Čak je i Adam Smit, otac modernog kapitalizma, verovao da je brodogradnja jedna od retkih industrija koja zaslužuje nacionalnu podršku i da je ne treba prepustiti samo tržišnim silama.

To je ključni deo argumenta koji se iznosi u novoj peticiji za trgovinske olakšice i državnu podršku američkoj brodogradnji u okviru takozvanog slučaja iz člana 301 koji su 12. marta podneli sindikat Ujedinjenih čeličana i druge radne organizacije.

Malezija, neočekivani pobednik američko-kineskog rata čipovima

Podnosioci peticije optužuju Kinu da narušava globalna tržišta u sektoru pomorstva, logistike i brodogradnje putem "nerazumnih i diskriminatornih radnji, politika i praksi".

U peticiji, na koju američka vlada sada ima 45 dana da odgovori, traži se niz kazni i pravnih lekova kako bi se izjednačili globalni uslovi u brodogradnji i stimulisala potražnja za komercijalnim brodovima izgrađenim u SAD. To uključuje lučke naknade za brodove kineske proizvodnje koji pristaju u američke luke i stvaranje Fonda za revitalizaciju brodogradnje kako bi se pomoglo domaćoj industriji i njenim radnicima.

Slučaj koji možda izgleda fokusiran na jednu industriju u stvari ima dramatične globalne implikacije. Ne samo da ima potencijal da ponovo zapali trgovinski sukob između SAD i Kine, već će takođe povećati fokus na rastuću vojnu moć Kine i masivnu industriju komercijalnog brodarstva koja ga podržava. Istovremeno, postavlja pitanja o sposobnosti Amerike, pa čak i o spremnosti da se reindustrijalizuje u strateškim sektorima, a sve to bi, piše "Fajnenšel tajms" moglo da se odrazi na predsedničke izbore 2024.

Peticija je, navodi medij, pokazatelj da li SAD imaju sposobnost da nastave da igraju svoju tradicionalnu bezbednosnu ulogu posle Drugog svetskog rata, koja uključuje nadzor globalnih brodskih puteva i obezbeđenje Južnog kineskog mora za komercijalni transport, u vreme kada više nemaju industrijski kapacitet i radnu snagu za izgradnju sopstvenih brodova. Pravac koji će Bajdenova administracija uzeti u ovom slučaju i kako će Kina reagovati mnogo će reći o budućem ekonomskom i političkom obliku sveta.

Tokom proteklih nekoliko decenija, Amerika je u suštini prestala da gradi sopstvene brodove. Godine 1975. američka industrija brodogradnje je bila rangirana kao broj jedan po globalnom kapacitetu, proizvodeći više od 70 komercijalnih brodova godišnje. Skoro pedeset godina kasnije, SAD proizvode manje od jedan odsto svetskih komercijalnih brodova i pali su na 19. mesto u svetu.

Kina je u međuvremenu utrostručila svoju proizvodnju u odnosu na SAD u poslednje dve decenije, budući da proizvela više od 1.000 okeanskih brodova prošle godine, u poređenju sa 10 američkih.

Malezija, neočekivani pobednik američko-kineskog rata čipovima

Takve promene donose komercijalne i vojne brige za SAD, ali i za svaku zemlju koja od njih zavisi po pitanju bezbednosti. Više od 90 odsto vojne opreme, zaliha i goriva putuje morem, velika većina na ugovorenim komercijalnim teretnim brodovima. Sve ovo se proizvodi u inostranstvu, uključujući neke u Kini.

Štaviše, navodi se u peticiji, "kineske kompanije - prvenstveno kompanije u državnom vlasništvu - postale su lideri u finansiranju, izgradnji, radu i posedovanju lučkih terminala širom sveta".

EU sankcioniše kineske i indijske kompanije zbog veza sa Rusijom

Prema istraživanju Isaka B. Kardona, docenta na Kineskom institutu za pomorske studije na američkom Pomorskom ratnom koledžu, i Vendi Leutert, docenta na Univerzitetu Indijana, kineske firme poseduju ili upravljaju jednim ili više terminala u 96 stranih luka, od kojih je 36 među stotinu najboljih u svetu po kapacitetu kontejnera.

Ovaj nivo kontrole nad globalnom logistikom i lancima snabdevanja nudi jasne ekonomske i bezbednosne prednosti i odražava decenije političkih odluka koje su donele i SAD i Kina.

Sada je veliko pitanje da li će Bajdenova administracija, koja se poslednjih meseci jako trudila da stabilizuje odnose SAD sa Kinom, prihvatiti peticiju, i ako to uradi, koliko brzo će to učiniti.