Svet
Enigma zvana Olaf Šolc: Slučajni kancelar na čelu obezglavljene Nemačke
Šolc je, tvrdi italijanski sajt, oduvek odbijao da zauzme jasne stavove, a upravo ta osobina mu je omogućila da postane kancelar. Obezglavljena Nemačka znači da EU više nema političko vođstvo
Olaf Šolc je slučajno postao kancelar Nemačke i ponaša se sasvim u skladu sa tom činjenicom, kao turista koji povremeno posećuje Berlin, piše italijanski sajt "Elektomagazin".
"Dobri Olaf" je svakako najnevažnija figura koja je ikada obavljala funkciju nemačkog kancelara", primećuje ovaj magazin. On je počeo kao opskurni advokat iz Hamburga, koji nije zaslužio ni pohvale ni sramotu. Tada je još bio radikalni i borbeni socijaldemokrata, koji se inspirisao marksizmom.
Ubrzo potom, počeo je svoje hodočašće ka centru. Tako je postao štićenik tadašnjeg kancelara Šredera pod čijom zaštitom se brzo uspinjao u stranci, što mu je najzad donelo mesto gradonačelnika u rodnom Hamburgu.
Šolc je ubrzo okrenuo leđa svom moćnom zaštitniku. Postao je "umeren", odbijajući da zauzme jasne pozicije, a ova osobina mu je omogućila da igra različite uloge u nemačkim koalicionim vladama. Nikom nije bio posebno omiljen, ali nikom nije bio ni nepoželjan. Šolc nikad nije imao prave prijatelje, ali ni zaklete neprijatelje.
Upravo je to ono što je bitno za njegovu celokupnu političku karijeru. Tako je, bez sopstvenih zasluga, postao nemački kancelar, ispred šarene, "semafor" koalicije, koja se sastoji od socijaldemokrata, liberala i zelenih.
Deo njegove vlade je i ministar odbrane Boris Pistorijus, koji pripada Socijaldemokratskoj stranci i poznata ministarka iz redova Zelenih Analena Berbok, a oni sada kreiraju nemačku politiku na međunarodnoj sceni.
Njegova ključna osobina pokazala se već tokom epidemije kovida 19. Kada je morao da donosi odluke, bio je bolestan. U vreme pandemije, bio je bolestan od kovida.
Tako se nastavilo i tokom ukrajinske krize. Šolc je najpre oprezno pozvao Putina i Zelenskog na pregovore. S druge strane, neprekidno je potvrđivao lojalnost NATO-u. Tada se još jasnije distancirao od svog bivšeg mentora Šredera, koji je proglašen za nekog ko je isuviše blizak Putinu i Moskvi. "Sada sam ja kancelar", rekao je tom prilikom.
S vremena na vreme, on ipak blago odstupa od nemačke politike, jer se, kako je nekoliko puta rekao, pribojava direktnog sukoba sa Rusijom. Kao pravi seoski paroh, on želi mir. Možda je to dug marksističkim stavovima koje je delio u mladosti.
Međutim, njegove oprezne izjave ne izazivaju nikakve političke posledice. Pistorijus je, uprkos Šolcovoj bojazni, nastavio da šalje nemačke tenkovske divizije na rusko-poljsku granicu, a Bundestag se priprema da Kijevu isporuči rakete "taurus".
Ako to uporedimo sa ponašanjem Merkelove tokom rata u Persijskom zalivu, shvatićemo da je to ključni problem čitave Evrope.
Obezglavljena Nemačka znači i da je čitava Evropska unija bez političkog vođstva, što omogućava dominaciju agresivnih birokrata, poput trenutne šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Ko zna šta o tome misle seni starih kancelara.
Inauguracija predsednika Rusije
