Svet
Velika subota, dan silaska Blagodatnog ognja: Čudo i privilegija pravoslavnih vernika
Ovo čudo, koje traje vekovima, događa se u Jerusalimu na Hristovom grobu, u toku posebne pravoslavne službe
Svake godine na Veliku subotu, upravo na današnji dan – između Velikog petka i Vaskrsa u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj, jedno od najvećih čuda pravoslavne vere.
Ovo čudo, koje traje vekovima, događa se u Jerusalimu na Hristovom grobu, u toku posebne pravoslavne službe. Tada se pojavljuje plamen na neobjašnjiv način.
Grob Gospodnji je mesto u pećini gde je ležalo telo Hristovo po pogrebu. Sada je to Kuvuklija, kapela Groba Gospodnjeg unutar hrama Hristovog Vaskrsenja u Jerusalimu.
Kontrola i obezbeđenje spolja
Na Veliki petak Saborni hram se zaključava, a unutra ostaje desetak hiljada ljudi.
Neko bi možda mogao reći da se unutar groba nalazi upaljeno kandilo na kojem patrijarh zatim upali sveće, ali lokalne vlasti potvrđuju da su proverile grob i da unutar njega nije pronađeno nijedno upaljeno kandilo.
Hram se otvara u 10 časova na Veliku subotu. Da bi se otklonile sve sumnje, oko 11 časova, komisija sastavljena od četiri člana, predstavnika policije, Ministarstva za turizam grada Jerusalima i crkvenih predstavnika pravoslavnih Grka i monofizita Jermena i Kopta, u celoj Sabornoj crkvi gasi sva svetla, sveće i kandila, kojih samo u Kuvukliji ima više od stotinu, zatim je pregledaju da ne bi ostao neki predmet kojim bi mogli da upale vatru.
U svetlu najnovijih događaja, zbog rata u Pojasu Gaze, neizvesno je kako će to danas izgledati u crkvi dok se dočekuje ova svetinja.
Do sada, samog patrijarha su pregledali od glave do pete, kako bi bili sigurni da uz sebe nema nešto čime bi zapalio vatru. Posle takve kontrole skidaju pečat sa ulaza u Grob Gospodnji i puštaju patrijarha. On se razodeva, ostaje samo u stiharu i s trideset tri sveće u rukama, po broju Hristovih godina koje je proživeo na zemlji, ide ka Grobu.
Započinje molitve i posle određenog vremena dolazi do čuda – sveće koje patrijarh drži bivaju zapaljene. Kada dobije Blagodatni oganj, patrijarh njime pali svežnjeve sveća, izlazi i predaje oganj prisutnima u hramu, najpre Jermenskom patrijarhu.
U crkvi nastaje momentalna pometnja. Svako želi da o plamen tih sveća zapali svoju. Za nekoliko minuta čitav hram se ispunjava belo-plavičastim sjajem. Svako se raduje na svoj način: Rusi i Srbi uzdižu ruke ka nebu, Grci plaču sa osmehom na licu, pravoslavni Arapi skaču, udaraju u bubnjeve i iz sve snage viču "Hristos vaskrse!".
Oganj se za tili čas raznosi svuda po hramu. Crkva liči na ogromnu buktinju. Oganj se brzo raznese po Jerusalimu i Maslinskoj gori, ali i po celoj Svetoj zemlji. Tokom cele godine kandila i sveće na časnim trpezama pravoslavnih hramova u Svetoj zemlji pale se i gore ovom čudesnom vatrom.
Ovaj Blagodatni oganj tokom prvih minuta apsolutno ne pali i ne peče, niti može bilo šta da izgori ako se njime upali. Tako nekih desetak minuta i tek posle postaje uobičajeni, stihijski, materijalni.
Temperatura Blagodatnog ognja u prvim minutima posle njegovog silaska iznosi oko 40 stepeni Celzijusa, tako da se njime ne može opeći.
Privilegija pravoslavnih
Ovo čudo dostupno je samo pravoslavnim vernicima. U silasku Blagodatnog ognja sada učestvuju sveštenoslužitelji Jerusalimske patrijaršije, Jermenske apostolske crkve, a takođe Koptske i Sirijske crkve. Katolički sveštenoslužitelji su učestvovali samo do 12. veka, posle toga su krstaši proterani iz Jerusalima. Upravo za krstaše je i vezana epizoda u kojoj su oni zabranili pravoslavnim sveštenoslužiteljima da ulaze u Hram Vaskrsenja Hristovog uoči Vaskrsa, ali oganj nije sišao.
Tek tada je kralj naredio da se puste pravoslavni i oganj se ponovo pojavio. U 16. veku se isto to dogodilo sa predstavnicima Jermenske crkve. Njima oganj nije sišao i pojavio se tek kada je pravoslavnim vernicima bilo dopušteno da uđu u hram. Prema svedočenju, grom je udario u stub hrama i sveće su se zapalile.
Posebna veze Rusije i Svete zemlje
Danas je Blagodatni oganj simbol veze Rusije i Svete zemlje.
Od 2003. godine Fond apostola Andreja Prvozvanog dostavlja u Rusiju Blagodatni oganj avionom istoga dana kada on siđe, tj. na Veliku subotu. Oganj se u specijalnom kandilu predaje patrijarhu u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, a odatle se šalje u ruske regione i u crkvama se tim ognjem pale crvene vaskršnje sveće.
Kao i u slučaju svakog drugog čuda, postoje ljudi koji smatraju da je to običan trik i remek-delo pravoslavne propagande. Sumnjaju da patrijarh sa sobom nosi upaljač ili šibice.
Međutim, ovi kritičari se suočavaju sa činjenicom da su sve to izumi savremenog doba, a ova praksa je daleko starija od savremenih pomagala za paljenje vatre.
Ipak, najveći izazov sa kojim se suočavaju kritičari ovog čuda jesu nebrojena, nezavisna svedočenja hodočasnika čije su se sveće zapalile same od sebe, pred njihovim očima i bez ikakvog mogućeg objašnjenja.
