Ekonomija
Između čekića i nakovnja: Kako će se potresi u bankarskom sektoru odraziti na monetarnu politiku SAD
Stručnjaci su podeljeni oko budućeg toka monetarne politike američkih Federalnih rezervi, budući da se, usred rastuće inflacije i skorašnjih potresa, FED nalazi u nemogućoj poziciji
Kolaps banaka "Silvergejt", "Silikon veli benk" i "Signačer benk" u SAD i klimava pozicija međunarodnog bankarskog giganta "Kredi Svis", te rezultujući snažni potresi u svetu finansija, čine naredne poteze centralnih bankara izuzetno teškim, piše "Blumberg".
U pokušaju da suzbiju inflaciju, centralne banke u Americi i Evropi okrenule su se agresivnom dizanju kamatnih stopa, čije se prave posledice nisu pokazale do pucanja tri američke banke, ujedno preteći da ugroze i mnoge druge, kako su to ukazali stručnjaci za RT Balkan.
Međutim, budući da je stopa inflacije daleko od priželjkivane, američke Federalne rezerve (FED) biće primorane da nastave sa zatezanjem monetarne politike ne bi li zauzdale inflaciju. Ukratko, zapadne centralne banke nalaze se u nemogućoj poziciji.
Evropska centralna banka je na novonastale okolnosti odgovorila u četvrtak. Rukovodstvo ECB sa Kristin Lagard na čelu je ostalo pri dizanju kamatnih stopa za 50 baznih poena, ukazuje "Blumberg", ne objasnivši hoće li u tom pravcu nastaviti i u budućnosti.
Ako bi se FED odlučio za sličan pravac, piše taj medij, onda bi mogao da poveća kamatne stope naredne nedelje za najmanje 25 baznih poena, dok bi bili oprezniji u pogledu onoga što će nastupiti posle.
Stručnjaci podeljeni
Potresi u finansijskom sektoru koje su izazvali slomovi tri američke banke usled agresivnog dizanja kamatnih stopa, ali i neizvesna budućnost "Kredi svis", navela je mnoge stručnjake da se zapitaju mogu li se regulatori odjednom izboriti sa rastućom inflacijom sa jedne, i pretećim masovnijim kolapsom sa druge strane.
Šef istraživanja globalne ekonomije u Banci Amerike Itan Haris je prethodno rekao za "Blumberg" da je uveren u odgovor američkih regulatora na trenutnu krizu, i da će se FED vratiti dizanju kamatnih stopa.
Sa druge strane, Jan Hacius iz "Goldman Saks grup" smatra da će FED usporiti sa dizanjem kamatnih stopa naredne nedelje usred kontinuiranih previranja, a stručnjaci iz "Nomura holding" smatraju da će američka centralna banka napraviti veliki zaokret i krenuti sa smanjivanjem kamatnih stopa od 22. marta.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena odlučila je da se se zaštiti neosigurani novac u "Silikon veli benk" i "Signačer benk", što je potez koji su neki republikanci kritikovali.
"Kredi Svis" je pak na svoju krizu odgovorio odlukom da pozajmi 53,7 milijardi dolara 50 milijardi franaka (53,7 milijardi dolara) od Švajcarske centralne banke.
