Ekonomija
Francuski profesor objašnjava: Zašto bi EU pucala sebi u nogu konfiskovanjem ruske imovine
Ukoliko dođe do konfiskacije ruske imovine, Nemačka bi se mogla suočiti sa obnovljenim zahtevima zbog zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata, upozorava Armin Štajnbah
Evropska unija bi imala mnogo gore posledice nego SAD u slučaju da se Zapad odluči na konfiskovanje ruske imovine, upozorava profesor ekonomije na školi "HEC Pariz" Armin Štajnbah u autorskom tekstu za "Figaro voks".
On podseća da je Evropski savet odlučio da konfiskuje "izuzetne profite" koje je finansijska ustanova sa sedištem u Belgiji "Euroklir" ostvarila rukovanjem ruskom imovinom, i dodaje da pojedine zemlje pozivaju i na konfiskovanje sâme imovine, a ne samo profita koji je pomoću nje ostvaren.
Međutim, EU bi takvim potezom "pucala sebi u nogu", smatra ekonomista, pošto 200 milijardi evra ruske imovine koji se nalaze u bloku daleko premašuje ruska sredstva u SAD. Samim tim bi i odgovor Rusije bio mnogo oštriji nego kad bi se za takav potez odlučio Vašington.
"Najjednostavnije za Rusiju je da konfiskuje imovinu evropskih kompanija, kao što je više puta upozoravala", piše Štajnbah, koji ističe da zemlje EU i dalje imaju mnogo imovine u Rusiji.
Pozivajući se na podatke Kijevske škole ekonomije, on ističe da je samo trećina imovine evropskih kompanija povučena iz Rusije od februara 2022. godine.
Preostala strana aktiva u Rusiji iznosi 285 milijardi američkih dolara, od čega 105 milijardi pripada evropskim kompanijama - a što je skoro tri puta više od preostale američke imovine.
Tu su i pravne posledice ovakvog poteza, navodi Štajnbah.
"Koja god mera da se usvoji, ona ostaje bar u sivoj zoni. Istorijski gledano, SAD su malo marile za ono što kaže međunarodno pravo... Međutim, kulturne posebnosti Evrope su suštinski različite. Ona je, nažalost, svesna granica svog političkog jedinstva i snage. Zavisna od otvorenih tržišta, u potpunosti se pridržava međunarodnog prava i multilateralizma. DNK Evrope se zasniva na određenim pravilima. Međutim, ova slika bi bila ukaljana ako bi podrazumevala konfiskaciju u tako velikim razmerama, na granici zakonitosti", ističe ekonomista.
U tom slučaju, dodaje da bi se "investitori okrenuli od EU koja ne poštuje imovinska prava".
Konačno, napominje Štajnbah, tu je i "bumerang efekat" koji bi Nemačka i Italija iskusile u slučaju da se ovim potezom imunitet država dovede u pitanje.
Ove dve zemlje "su skoro dve decenije upletene u spor pred Međunarodnim sudom pravde oko obima imuniteta država po pitanju obeštećenja za žrtve zločina koje su počinile nacističke snage u Italiji. Zaista, ako bi imunitet država bio doveden u pitanje, Nemačka bi se mogla suočiti sa obnovljenim naporima za konfiskaciju imovine zbog zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata", zaključuje ekonomista.
