Danas počinje jesen: Kako su je nekada u Rusiji dočekivali i šta se radilo za sreću

Jesenja ravnodnevica se dešava u periodu između 21. i 24. septembra, zbog razlike između kalendarske godine i Zemljinog astronomskog ciklusa, a 2026. godine nastupa 23. septembra, pet minuta posle ponoći po univerzalnom vremenu (a u Srbiji u dva sata i pet minuta posle ponoći). Tada će Sunce preći nebeski ekvator i preći sa severne na južnu hemisferu. Nakon toga, na severnoj hemisferi dnevni sati postepeno će se skraćivati sve do zimskog solsticija 21. decembra.

Kako se jesenja ravnodnevica slavila u staroj Rusiji

Od davnina se jesen smatrala vremenom proslava. Poljoprivredni radovi bili su završeni, žetva sakupljena, a za većinu stanovništva, koju su činili seljaci, sledio je predah. Zato su jesenju ravnodnevicu pratili brojni obredi i rituali, a u suštini je predstavljala svojevrsni festival žetve. Što je leto bilo plodnije, proslave su trajale duže.

Jesenja ravnodnevica poklapala se sa crkvenim praznikom Rođenja Presvete Bogorodice. U narodnoj tradiciji lik Device Marije preklapao se sa predstavom Majke Zemlje - smatrana je zaštitnicom svih majki, plodnosti i zemlje, pa je u hristijanizovanoj Rusiji ovaj period bio i vreme zahvalnosti Bogorodici za žetvu.

Običaji kojim se slavi dolazak jeseni

U Rusiji su povodom dolaska jeseni priređivane gozbe, posećivali bi se prijatelji, a na stolu su se nalazila jela od mesa i ribe, raznovrsna peciva i pivo skuvano od svežeg hmelja. Kao i na dan prolećne ravnodnevice, obnavljala se vatra u domovima: Stara se gasila, a nova palila.

Posle završetka poljoprivrednih radova često su se održavala i venčanja. Muževljevi roditelji su na ovaj dan tradicionalno pozivali mladence i snajine roditelje u svoj dom, čime su se jačale veze između porodica.

Jesenji narodni obredi bili su usmereni na privlačenje sreće i blagostanja. U tu svrhu pekle su se okrugle pite sa kupusom i jabukama. Ako bi testo brzo naraslo, verovalo se da će se naredne godine materijalno stanje poboljšati.

Posebno mesto zauzimali su obredi sa vodom, za koju se verovalo da ima naročitu moć. Umivali su se ujutru i uveče kako bi deca bila zdrava, a žene lepe i privlačne.

Kuću i sebe štitili su grančicama oskoruše, za koju se, prema narodnom verovanju, smatralo da ne dopušta zlu da uđe u dom. Po grozdovima oskoruše predviđalo se kakva će biti zima: što je više bobica na drvetu, to će zima biti surovija.

Šta se slavi 23. septembra

Pravoslavna crkva 23. septembra nastavlja proslavu Rođenja Presvete Bogorodice, velikog praznika koji se slavi 21. septembra. Ovaj nastavak praznika traje do 25. septembra, kada sledi njegov poslednji dan. Rođenje Bogorodice je za hrišćane važan praznik, jer se njenim rođenjem obeležava početak ispunjenja obećanja spasenja i dolaska Spasitelja u svet.

Istog dana obeležava se i uspomena na mučenice Menodoru, Metrodoru i Nimfodoru, tri sestre koje su u 3. veku živele u Vitiniji u Maloj Aziji. Kao hrišćanke, povukle su se u pustinju, gde su živele u molitvi i postu.

Kada su vesti o njihovom životu i čudesnim isceljenjima stigle upravitelja oblasti Frontona, koji je progonio hrišćane, on je naredio njihovo hapšenje i zahtevao da prinesu žrtve paganskim idolima. Sestre su to odbile, nakon čega su mučene i pogubljene zbog svoje vere. Prema legendi, kiša je ugasila vatru kojom su pokušali da spale njihova tela, a grom je potom usmrtio mučitelje, prenosi "RT na ruskom".