Društvo
Svetski okean krije neobičan fenomen: Naučnici otkrili šta se dešava tokom isparavanja slane vode
Isparavanje vode iz Svetskog okeana nije samo proces kojim voda prelazi u paru - tokom njega nastaju i sitni kristali soli koji mogu da utiču na način na koji sunčeva svetlost stiže do površine Zemlje. Ruski naučnici su tokom eksperimenta zabeležili neobičnu pojavu koja bi mogla da pomogne u razumevanju ovog procesa, ali i da ima jednu neočekivanu zaštitnu ulogu.
Okeani pokrivaju oko 71 odsto Zemljine površine i sadrže između 97 i 98 odsto ukupne vode na planeti. Iako morska voda zbog visokog sadržaja soli nije pogodna za piće, poljoprivredu i većinu industrijskih potreba, njen hemijski sastav ima važnu ulogu u brojnim geodinamičkim procesima i u životu organizama u okeanima.
Način na koji morska voda isparava mogao bi da utiče i na razumevanje promena sastava Svetskog okeana usled globalnog zagrevanja. Međunarodni tim naučnika, u kojem su učestvovali i istraživači sa ruskog Tjumenskog državnog univerziteta, opisao je mehanizam isparavanja morske vode pri povišenim temperaturama. Rezultati istraživanja mogli bi da doprinesu i razvoju efikasnijih tehnologija za uklanjanje soli iz vode.
Kako navode istraživači, isparavanje povećava koncentraciju soli u morskoj vodi i utiče na toplotni bilans planete. Kada se iz kapljica aerosola iznad površine slane vode formiraju kristali soli, oni prelamaju i rasejavaju sunčevu svetlost, što može dodatno da utiče na temperaturne promene.
"Isparavanje Svetskog okeana dovodi do povećanja koncentracije soli u vodi i utiče na termalni balans cele planete. Kada se kristali soli formiraju od kapljica aerosola iznad površine slane vode, oni aktivno prelamaju i rasejavaju sunčevu svetlost, što može dovesti do daljeg povećanja temperaturne nestabilnosti", objasnio je Aleksandar Fedorec, jedan od autora studije, prenosi "RIA Novosti".
Šta se dešava sa kapljicama slane vode na visokim temperaturama
Tokom eksperimenta naučnici su posmatrali kako gotovo identične kapljice rastvora soli, čiji je sastav bio sličan morskoj vodi, padaju kroz prethodno zagrejan vazduh. Kada je temperatura okoline dostigla oko 60 stepeni Celzijusa, voda je brzo isparavala, a na površini kapljica počeli su da se formiraju kristali soli. Preostala vlaga zatim se potiskivala u praznine između kristala.
Fedorec je objasnio da su šuplje čestice soli, sa otvorima u svojim ljuskama, i ranije uočavane. Međutim, ovaj eksperiment je prvi u kojem su zabeležene nagle promene putanje padajućih polikristala soli. Do njih je došlo usled mlaza vodene pare koji izlazi iz čestice tokom sušenja.
Moguća primena u zaštiti od požara
Otkriće naučnika moglo bi da ima i praktičnu primenu u zaštiti od toplotnog zračenja tokom požara.
"Ovo zapažanje može sugerisati kako efikasnije koristiti morsku vodu za stvaranje kapljičnih zavesa koje štite okolinu od toplotnog zračenja tokom požara", naveo je Fedorec.
Ipak, naučnik je upozorio da prilikom upotrebe morske vode za gašenje požara treba uzeti u obzir i dodatnu toplotu koja se oslobađa tokom kristalizacije soli iz rastvora. Istraživanje bi, osim toga, moglo da doprinese boljem razumevanju načina na koji se sastav okeana menja sa porastom temperature na Zemljinoj površini.
Live
