"Goustovanje" prijatelja može biti uzrok depresije

Gousting (ghosting) je savremeni izraz koji opisuje nestajanje iz nečijeg života, bez ikakvog objašnjenja ili zvaničnog oproštaja. Najčešće se odnosi na partnerske odnose, a postala je velika tema u ljubavi i partnerskim odnosima, ali nove statistike pokazuju da ljudi koji prekinu komunikaciju sa prijateljima na ovaj način mogu ozbiljno patiti od depresije samo nekoliko meseci kasnije.

Studija je postavljena u žurnalu "Sajens direkt" i analizirano je više od devetsto učesnika, u dva različita navrata. Većinom su bili mladi ljudi, pripadnici generacije Zed. Odgovorili su na pitanja vezana za prekidanje komunikacije (bez obrazloženja) sa emocionalnim partnerom ili sa prijateljem. Prema odgovorima su zaključili da je većina goustovala ljubavnog partnera kada se osećaju previše izloženo različitim informacijama (isuviše učestala komunikacija, nedostatak ličnog prostora).

S druge strane, goustovanje prijatelja je bilo učestalo kod učesnika koji su pokazali znakove visokog samopouzdanja. Autori studije su objasnili da, iako oni koji goustuju druge nisu osetili značajan pad u samopouzdanju, ipak je došlo do velikog procenta simpotma depresije, samo četiri meseca nakon prvog kruga anketa.  

Kako da prepoznamo da je prijateljstvu došao kraj

Zbog toga se postavlja pitanje koje, za sada, još nema jasan odgovor: Da li naglo prekidanje komunikacije/odnosa sa prijateljima zapravo povređuje onog koji je doneo tu odluku?

"Iznenadilo me je što je prezasićenost informacijama bila preduslov za prekidanje ljubavnog, ali ne i prijateljskog odnosa. Interakcije sa partnerima mogu biti zahtevnije i predstavljati veću obavezu, zbog čega dolazi do sve učestalijeg goustovanja," izjavila je autorka studije Mikaela Foraj.

"Zaintrigirala me ova tema jer se sve češće spominje na društvenim mrežama, u kontekstu ljubavnog odnosa. Interesovao me je koncept goustinga u prijateljstvu, kao i perspektiva onih koji to rade," objasnila je.

Još jedna zanimljiva stavka iz studije pokazuje da stariji učesnici (preko devetnaest godina) goustuju u većem, a visokoobrazovani učesnici u manjem procentu.

"Moj tim i ja smo ovom studijom uspeli da dokažemo da su, u poređenju sa ljubavim vezama, ovakav vid prekida komunikacije i njegove posledice drugačije u prijateljskim odnosima. Veliko saznanje je da goustovanje drugih može imati negativan uticaj na naše mentalno zdravlje. Zbog toga želimo da ohrabrimo druge da preispitaju svoje odluke o poptunom prekidu komunikacije sa prijateljima, kako bi izbegli moguće negativne posledice po sebe i druge."

Studija pokazuje zanimljive psihološke mehanizme unutar društvenih odnosa. Ipak, važno je napomenuti da su ispitanici bili isključivo mladi ljudi i da rezultati mogu biti drugačiji ako bi se ispitale druge starosne grupe.

Može se zaključiti da, kada je vreme do prekida prijateljstva (i u zavisnosti od situacije), postoji više produktivnijih načina na koje se to može uraditi. Najčešće se preporučuje otvoren razgovor sa drugom osobom, kako ne bi ostalo nerešenih problema ili frustracija.