Četiri sestre, četiri sudbine: Kakve su bile ćerke poslednjeg ruskog imperatora Nikolaja II

Sudbina dinastije Romanovih okončana je u noći između 16. i 17. jula 1918. godine, kada su revolucionari bez trunke sažaljenja streljali čitavu porodicu poslednjeg ruskog imperatora i njihove sluge. U tragičnoj noći najstarija ćerka Nikolaja II imala je 22 godine, dok je najmlađa tek napunila 17. Četiri sestre imale su potpuno drugačiju narav, a ljubav koju su gajile jedna prema drugoj bila je toliko velika da su bile gotovo nerazdvojne.

Četiri ćerke poslednjeg ruskog imperatora

Brak hesenske princeze i Nikolaja II od samog početka bio je tabu tema za njihove porodice, s obzirom da su i jedni i drugi verovali da oni nisu jedno drugome najbolja prilika. Ipak, zaljubljeni nisu obraćali pažnju na mišljenje drugih, već su svoju ljubav odlučili da krunišu brakom.

Već u prvoj godini braka mladi par je saznao da je prinova na putu, a srećne vesti podigle su raspoloženje u zemlji. Budući roditelji su čak i smislili ime za svog naslednika, koji je trebalo da se zove Pavel. Pravo razočaranje usledilo je odmah po rođenju, kada je na svet došla Olga. Druga trudnoća usledila je odmah po povratku Aleksandre Fjorodovne iz Škotske, a kada se rodila druga beba, imperatorska porodica, ali i javnost počeli su da negoduju - kako opet devojčica? Mala Tatjana jako je ličila na mamu, lepa, sa tamnom loknastom kosom i upadljivim očima, a i pored želje da konačno rodi naslednika, majčinski instinkt je prevladao i Tatjana postala je centar njenog sveta. Treća trudnoća desila se već u leto 1899. godine, a i ovaj put na svet je došla ćerka, koju su roditelji nazvali Marija, u čast njene bake po očevoj liniji. Tri ćerke bile su pravi trn u oku svima, a supruga Nikolaja i sama je bila svesna da joj to što nije rodila sina "ne ide na ruku". Kada je četvrti put ostala trudna, svi su se ponadali da je "to to", i da će ruska imperija konačno dobiti naslednika trona. Verovatno možete da pretpostavite - u carskoj porodici rodila se još jedna devojčica, kojoj su dali ime Anastasija.

Olga Nikolajevna - "mala imperatorka"

Prva ćerka Nikolaja II bila je njihovo mezimče, buckastih obraza i čvrste građe, a roditelji su voleli svuda da je vode sa sobom: čak su govorili i da su srećni što su dobili ćerku, jer da su dobili sina on bi pripadao narodu, a ćerka je samo njihova. Olga je bila veoma aktivno, radoznalo i druželjubivo dete, sa izraženim karakterom i veoma svojeglava, a u odsustvu roditelja s zadovoljstvom je brinula o svojim mlađim sestricama, kao prava pravcata glava porodice. Veoma rano pokazala je i svoj talenat za muziku i strane jezike.

Već sa deset godina Olga je bila svesna svoje uloge u porodici, a svi su je zvali "malom imperatorkom", premda je temperamentom veoma podsećala na tatu. Kada se konačno u porodici rodio mali Aleksej, Olga je postala i jedna od krštenih kuma prestolonaslednika, na šta je posebno bila ponosna. Olga je važila za veoma dobrodušnu osobu sklonu altruizmu, baš kao i njena majka, a često je govorila kako joj je žao što se seljani, kada pokraj njih prolazi carska kočija, bacaju na kolena. Smatrala je da niko ne zaslužuje da se klanja i bude inferiorniji od drugih. 

Tatjana Nikolajevna - mamina kopija

Kada se rodila druga ćerka, Nikolaj je vest primio veoma staloženo, a kako je zapisao u svom dnevniku, to je bio "drugi takav svetli i radosni događaj u njihovom porodičnom životu". Lepa na majku, mirnog i mekog karaktera, Tatjana je bila miljenica čitave porodice od samog rođenja. Na dvoru se uvek isticala besprekornim manirima, a u svakom društvu bila je omiljena zahvaljujući svojim izuzetnim sposobnostima i talentu za organizaciju.

Pored toga, bila je neverovatni "sluhista" i pravi virtuoz na klaviru. Kada su ona i Olga odrasle, desila se zanimljiva situacija: Tatjana je zamalo "ukrala" mladoženju svojoj sestri Olgi, kada se britanski princ Edvard, koji je došao da upozna Olgu, sasvim spontano zaljubio u Tatjanu. Ipak, daljih razgovora o braku nije bilo.

Marija Nikolajevna - anđeosko dete

Rođenje treće ćerke u imperatorskoj porodici bilo je još jedno u nizu razočaranje za sve, a posebno za Alekandru, koja se na sve moguće načine trudila da se dopadne članovima Nikolajeve familije i ruskom narodu. Ipak, Nikolaj je treću ćerkicu obožavao, kao i njene starije sestre, Olga i Tatjana, koje su se sa posebnom pažnjom ophodile prema novom članu porodice. Jednom je čak Marija priznala ocu da je tokom ispijanja čaja "maznula" kolačić sa stola, na šta joj je otac odgvorio da mu je sada lakše, jer zna da je pravo dete, a ne anđeo kome samo što nisu izrasla krila.

Kako je odrastala, Marija je bila sve povučenija, a i najmanja neprijatnost izazivala je da joj se zacrvene obrazi. Ipak, i pored svoje introvertnosti, Marija je bila neverovatno šarmantna: njeni rumeni obrazi i očaravajući osmeh nikoga nisu ostavljali ravnodušnim, a njena bogata znanja iz oblasti matematike i drugih egzaktnih nauka činila su je veoma poštovanom u društvu. Osim toga, bila je i pasionirani ljubitelj slikarstva. Marija se nikada nije trudila da ističe svoj imperatorski položaj, a u komunikaciji sa svima, pa i sa slugama, bila je otvorena i neposredna, trudeći se da nikada ne stavi sebe iznad drugih.

Anastasija Nikolajevna - vrcava i neobuzdana

Četvrta, najmlađa ćerka imperatora Nikolaja II i Aleksandre Fjodorovne bila je čista suprotnost od introvertne i skromne Marije. Mala Anastasija se nije bojala da protivreči starijima, uvek je bila direktna i vrcava, a njen smisao za humor napunio je dom Romanovih od kako je progovorila. Anastasija je išla protiv svih pravila, jela kako je htela ne pridržavajući se dvorskih pravila, trčala gde je stigla i pokazivala svoju ćud u gotovo svakoj prilici.

Anastasija vickastu narav nije mogla obuzdati ni kada je došlo vreme da se uči: na časovima jedva da je mogla presedeti na mestu, pažnju nije mogla zadržati ni u kojim uslovima, a svaku priliku koristila je da "šmugne" sa nastave.

"Šta god da se radi, probaćemo ponovo"

Kada je nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da dobije naslednika rođena i četvrta ćerka, Nikolaj se (na neki način) pomirio sa sudbinom i rešio da ćerkino krštenje proslavi "široko". Tokom velelepnog krštenja male Anastasije Nikolaj je sa ponosom primao čestitke, a kako je navela jedna od posetilaca svečanosti, otac se u jednom momentu okrenuo ka svojoj supruzi Aleksandri i setnim glasom izjavio "Šta god da se radi, probaćemo ponovo". Par godina kasnije, na leto 1904. godine, dogodilo se ono što su svi iščekivali - carska porodica konačno je dobila naslednika kome su dali ime Aleksej. Sve je slutilo na to da je najveseliji događaj konačan spas ruske imperije, a u tom trenutku roditelji nisu ni slutili da je dečak rođen sa neizlečivom bolešću.