Bliskoj osobi je uginuo ljubimac: Šta treba, a šta ne treba da kažemo

Gubitak ljubimca je veoma tužno i stresno iskustvo, jer je mnogima teško da se oproste od krznenog prijatelja koji ih je bezuslovno voleo, koji je bio član porodice. Kada posmatramo blisku osobu koja prolazi kroz ovu vrstu bola, želimo da im pomognemo na svaki mogući način, ali nekada nenamerno postignemo kontra efekat.

Poput tekstualnih poruka koji se mogu pogrešno protumačiti, dobronamerni komentari koje upućujemo ožalošćenom vlasniku kućnog ljubimca mogu zapravo samo pogoršati njegov period tugovanja. Reči koje umanjuju bol i tugu koje on doživljava mogu učiniti da se oseća usamljeno, kao da ne dobija podršku od nas. 

Kako se nositi sa smrću kućnog ljubimca

Ako nismo poptuno sigurni da će određena izjava dati drugome do znanja da imamo razumevanje za njega, onda je verovatno bolje da je samo preskočimo. 

Šta ne treba da govorimo

• To je samo pas/mačka/hrčak...: Koja god vrsta životinje je bila u pitanju, preminuli ljubimac bio je član porodice i vlasniku je možda bio najbolji prijatelj, te nikada ne bi trebalo da se opisuje kao "samo još jedna životinja". Sigurno je da ne može svako da se poveže sa ovim osećajem, posebno oni koji nikada nisu imali ljubimca, ali to ne znači da bi trebalo da zanemarimo i minimalizujemo vlasnikovu tugu.  
• Uvek možešda kupiš novog ljubimca: Iako je ova izjava tačna, ne bi trebalo ovo da izgovaramo, osim ako naš prijatelj već nije izrazio interesovanje da odmah nabavi drugu životinju. Kada pokaže ovu želju, možemo reći i nešto poput: "Kad god misliš da si spreman, rado bih otišao/la s tobom da zajedno tražimo novog ljubumca."
• Ne misliš da preteruješ? Čak i kada ovo zaista mislimo, ovakva vrsta izjave je veoma nesaosećajna. Opet, ako ne razumemo dubinu veze između čoveka i kućnog ljubimca, najbolje je da jednostavno kažemo da nam je žao i ne dodajemo ništa više. 
• Kada sam ja izgubio/la svog psa... Verovatno mislimo da je ovo sjajan način da pokažemo saosećanje, a često je ovo i automatski odgovor, jer pokušavamo da razumemo tuđe emocije kroz sopstveno iskustvo. Ipak, ovo možda nije najbolji način za pružanje podrške, jer će druga strana možda pomisliti da pokušavamo da se "takmičimo" i upoređujemo ko je bio tužniji kada mu je ljubimac uginuo.  

Šta možemo da uradimo

Postoje bolji načini da pokažemo da prijatelj koji je izgubio ljubimca može da se osloni na nas. Najbolje je da mu damo do znanja da smo tu za njega i da može da razgovara sa nama, jer kada neko tuguje, verovatno mu najviše znači da ima kome da se poveri i da podeli svoja osećanja, da zna da ga nećemo osuditi. Drugim rečima, što manje govorimo, to bolje.

Kada dođe vreme za razgovor, postoji nekoliko predloga koji mogu biti od pomoći kada tražimo odgovarajuće reči:

• "Tako mi je žao, znam koliko ti je značio... Bio je sjajan, znam koliko će ti nedostajati."
• "Znam da je bio deo porodice, dajte sebi sve vreme koje vam je potrebno da tugujete, želim da znaš da sam tu za tebe."
• "Dao si mu tako srećan život, znam kakvu posebnu vezu ste delili i razumem koliko je ovo teško."

Kada je u pitanju tekstualna poruka, najbolje je da to bude kratko i jasno, ali uz razumevanje: 

• "Čuo/la sam vesti, baš mi je žao, tu sam ako ti treba pomoć/podrška/razgovor..." 
• "Kako si? Znam da ti verovatno nedostaje, ali ne zaboravi da vodiš računa o sebi, javi mi se/piši mi kad god želiš."

Pored ovih primera, bliska osoba će možda želeti da nam kaže kako se trenutno oseća, možemo zajedno da gledamo njegove omiljene fotografije i druge uspomene na ljubimca. Trebalo bi da budemo strpljivi i da dopustimo voljenoj osobi da na miru prođe kroz sve faze tugovanja. Čak iako nam možda nije jasno zašto bi neko bio tužan "samo zbog životinje", imamo odgovornost prema njemu i trebalo bi da poštujemo tuđe emocije i gubitak.