Bife 2
Ljudi su uvek bili destruktivni, a u poslednje vreme su postali autodestruktivni
Krenuo sam ka tom bifeu. S leve strane ređali su se kiosci s korama za pitu, s desne strane tezga s čajevima, pa jedna s cvećem i onda idu one sa svaštarijama, i poslednja je uglavnom prazna, na njoj često jedem nešto iz papira, prženog oslića i švarglu od mangulice, i Jocin somun, na primer. Prošao sam pored ve-cea s leve i ribarnice s desne strane i izašao na ulicu. Još nekoliko koraka i bio sam u bifeu.
Rekao bih da su leve strane dva stola, a s desne tri, i na kraju šank. Tako se sećam. Bili su zauzeti drugi s leva i s desna. Seo sam za prvi s leva, odmah pored otvorenih vrata. Visoki čovek za stolom s desna poželeo mi je dobar dan i rekao da izvolim. Izvoleo sam da pitam kakva je lozova rakija. Rekao mi je da je domaća i da se još niko nije na nju žalio. Nije zapeo da me ubedi, samo mi je saopštio to. Tražio sam lozu i pivo, malo hladno ako ima, i tursku kafu.
Pivo je bilo hladno, loza mlaka, a kafa vrela. U tom bifeu se zna red. Pomirisao sam lozu i to me je vratilo u neka vremena ne znam ni ja koja, nisam mogao da odredim da li je odlična ili najgora na svetu, pa sam je probao. Sveža, oštra, čista kao planinski potok, osvežavajuća, bravo. Pustio sam je da se spusti u stomak, da ga zagreje, pa sam potegao ono pivo. Ledeni mehurići radili su svoj posao a ja sam malo sačekao, pa sam srknuo vrelu kafu.
Moj ulazak prekinuo je razgovor koji se nastavio čim sam uslužen. Radilo se o vojskovođama, o tome ko je koliko sveta osvojio. Dečko s leve strane, za koga mi se čini da je Crnogorac, pomenuo je Džingis-kana. Visoki s desnog stola, za koga će se valjda ispostaviti da je gazda kafane, na to je odgovorio rafalom znanja. Rekao je da se to carstvo prostiralo od Kijeva do Južnog kineskog mora. Rekao je da ta priča počinje s Džingis-kanom a završava se s Kublaj-kanom. Rekao je da se tad znao red, a da se danas ne zna ko pije a ko plaća. Rekao je i da je sve to znanje o prošlosti mesečina, kao i svako drugo ljudsko znanje, osim ovoga sada i ovde. Crnogorac je rekao nešto na istu temu, ne sećam se tačno šta, a gazda je rekao da od izvora iz tog vremena, o toj temi, imamo uglavnom tekstove jednog Džingis-kanovog sina, jednog koji nije bio vojno sposoban, i koga je Džingis-kan zbog toga prezirao, ali taj je bio pismen, pa je pisao. Rekao je i da se tome može verovati koliko se može verovati vojno nesposobnom, a pismenom čoveku, i da mu on tačno toliko veruje. Na radiju je svirala Disciplina kičme, pesma "Mama tata".
Onda je ušao gospodin Paja, pa za njim još nekoliko ljudi. Svi su slično izgledali, mislim slično, nisu ni slični, ali isti su, zajednička im jedna specifična vrsta dostojanstva. Svi stolovi su se napunili, odnosno za svakim stolom je bio bar jedan čovek. Onda je neko rekao, možda baš gospodin Paja, da je danas video kako je čovek izašao iz kafane, zapalio sopstveni auto, ušao u njega i s njim izgoreo. Rekao je i da ne zna tačno gde se to desilo jer je to video na internetu. Gazda je rekao da ga to ne čudi jer su ljudi uvek bili destruktivni, a u poslednje vreme su postali autodestruktivni. Svi su se složili.
Onda je gazda pitao gosn Paju da li bi voleo da mu pusti Kebu. Gosn Paja je rekao da je to neophodno da bismo ispoštovali zimu. Gazda je na šank stavio DžejBiEl blu tut zvučnik i na telefonu tražio pesmu i rekao da ne može da nađe gosn Pajinu pesmu. Gosn Paja je rekao da je prva uvek najteža. Gazda je onda našao pesmu. Iz zvučnika je krenula pesma "Blue Jeans Blues" grupe ZiZi Top.. To je očigledno bila neka interna fora koju ja nisam znao, niti sam je ikako mogao znati, to za Kebu i ZiZi Top, ali pesma me je podsetila na jednog bivšeg prijatelja.
Muzika se nastavila, svirali su ZiZi Top iz onog zvučnika, a gosn Paja je izašao na kratko, pa se vratio i kad se vratio pitao je da li su nešto pričali dok je bio odsutan. Gazda mu je rekao da su ga ogovarali a gosn Paja je ih je pohvalio i rekao da je važno da smo svi živi i zdravi i još je rekao da ako neko umre nemoj da je neko plakao.
Popio sam još jednu lozu i pivo i na kraju još jednu kafu, a kad sam izašao iz njihove autonomije, nebo napolju bilo je sivo, široko kao Teksas.
