Anketa 1: Kako se osećate?

Kako se osećam? Ko si ti? Jesi novinar? A gde će to da izađe? Aha. Pa znaš šta, odlično se osećam, nisam se osećao ovako dobro godinama. Jeste, stvarno. Ja svake zime imam problema sa sinusima, ali ove godine je najgore. Bilo je najgore. Pre deset dana mama mi da neki lek i kaže mi, evo ovo da piješ i desetog dana videćeš, sve će da ti izleti napolje. Ej, sad posle trideset godina mi je našla lek? I za deset dana će da izleti sve? Ma da. I šta misliš? Juče je bio deseti dan i jutros odem na posao i osetim nešto mi se dešava u sinusima, počne da mi se spušta kroz nos, ja odem u ve-ce i počnem da duvam. Pola toalet papira sam potrošio, ne znam koliko puta sam izduvao nos, ne znaš šta mi je izašlo iz glave. Ja ne znam gde je ono stalo. Duvao sam jako, znaš, kad sam osetio da izlazi dao sam sve od sebe, a ono tup, tup, tup, samo udaraju komadi u papir, pa onda sukrvica, sve boje, da ne veruješ. Hteo sam ono da nosim nekom lekaru da vidi, ali kao nema veze, važno je da je izašlo. Jedna je majka. Eto, imaš priču, a?

(Vučko, 30, vodoinstalater)

Dobro sam. Sinoć sam se posle sto godina vraćala kući u sred noći praznim ulicama, bilo je prijatno hladno, prava dobra zima, imala sam udobne patike, evo ove. Lako sam hodala. Nisam odavno videla sve ove ulice prazne, ovde gde smo sad, vidi koliko je ljudi, noćas nije bilo nikoga. Znam da je to normalno, ali ipak mi je zanimljivo. Odmarao se grad od nas.

(Jelena, 22, studentkinja arhitekture)

Kako da se osećam? Nikako se ne osećam. Mi smo propali, samo nam još niko nije javio. Opet će da nam kopaju pijacu, ne znam šta će da rade i ne zanima me. Ja imam sve više godina, ljudi imaju sve manje para, sve mi je teže ceo dan na tezgi da budem, i sad opet premeštanje, i sigurno neka pauza, je ne znam više kako da preživim. Možda je do mene, možda ja ne umem, ali mnogo je teško.

(Miljana, 59, prodavačica jabuka)

Ja sam zaljubljena. Osećam se najbolje. Žurim.

(Slavica, 19, studentkinja ekonomije)

Ej super sam. A ti? Ko Bog? To odavno nisam čuo. Bravo. Šta radim? Ja sam tu, iz kraja. Je l vidiš onaj fast fud preko puta? Ne taj, onaj pored. To je nešto indijsko, jedem tamo ponekad, ne baš tamo, nego nosim. Vidiš, to je jedno pedeset kvadrata ukupno, imaš dva mesta da jedeš. A je l vidiš onu devojku unutra? E ja ne razumem kako može tamo da jede. Tamo se toliko oseća kari, vazduh je od karija, ono tamo je kari lično. Ja volim kari, ali brate. Vidi je kako sedi u izlogu, skinula jaknu, opustila se žena, uživa, kao gleda ulicu, ali tamo se brate ne vidi od karija, kari joj ulazi u svaku ćeliju. Pa devojko kuda ćeš ti posle takva? Pazi da te neko ne pojede.

(Dovla, 29, dečko iz kraja)

E samo si mi ti falio. Oćeš intervju? Osećam se ludo. Ne znam da li sam mamuran ili sam još uvek pijan. I ko za maler, jutros sam imao zakazano kod zubara, evo sad idem odande. Radio mi je nadogradnju i danas mi stavio privremenu trojku. Evo vidi kakav mi je zub čovek stavio. Reci. Nek je privremeno sto puta ali ovo nije ljudski, ko da sam vampir. Pa evo reci sam. Pa da. Vidi boju. Ovo se ne slaže ni sa čim. Ko on da je sinoć bio u kafani, a ne ja. A sinoć, sedeo sam s kumom i reč po reč, znaš kako to ide. Pio sam ko zmaj i nije me taklo, ali stvarno, ništa, i nemaju meze tamo, ni kisele krastavce da nam daju, kaže gazda ovo je bife, ne držimo hranu. Dobro. Sve je bilo u redu dok nisam pokušao da ustanem.