Zagađenje u Kanadi
Onda sam hteo da vidim gde je najzagađenije na svetu. Kad čovek zumira, svet mu drugačije izgleda nego na prvi pogled. Mislio sam da ću u Kini odmah naći najzagađenije mesto
Prvo što sam tog jutra stvarno čuo bio je Šone kako mi u teretani izgovara sledeće rečenice – Evo sad sam bio na trčanju, nisam znao da li ću da trčim pet ili sedam kilomtetara, boli me noga, znaš ono moje, i rešim biće pet, i kako sam izašao pored Dunava, shvatim da ne vidim dobro Pančevac, u magli je, a znaš mene, ja sam proverio da li ima magle danas, i magle nema, ali nema ni mosta. I šta je? Pa zagađenje, nema šta da bude, vidim lepo oblak kako se valja negde tamo od Borče. I posle ti Šone trči. - On je to sad dalje detaljno opisivao, jer on je takav tip, lepo se izražava i detaljan je, i onda ume čoveka da odvede u sam centar svoje priče, u ovom slučaj centar oblaka zagađenja.
Dok sam vežbao, mislio sam na vežbanje, jer je najbolje da čovek misli na ono što trenutno radi, ali mi je taj oblak stalno bio negde tu, na dohvat misli.
Kad sam stigao kući našao sam sajt koji se bavi trenutnim zagađenjem vazduha na raznim mestima na celoj planeti. To je karta sveta u koju su pobodene zastavice sa brojevima koji označavaju stepen zagađenja. Ima ih u raznim bojama, od zelene do braon. Zelena je čist vazduh, braon opasna po život, između su nijanse. Vrednosti na zastavicama idu od 0 do 999.
Australija je cela zelena i žuta, nema nijedne crvene. Skandinavija isto. Na jugu i istoku Afrike ima crvenih, u Kini i Indiji svaka druga je crvena. U Evropi skoro da ih nema, osim jedne u Španiji, dve Francuskoj, jedna u Slovačkoj, jedna u Kičevu u Makedoniji, i onda kod nas Novi Pazar, i dve u Beogradu, Borča i kod Franša.
Tako je bilo tog dana, u tom trenutku, jer se podaci osvežavaju na svakih sat ili dva.
Zumirao sam Beograd. Ima mnogo zastavica i samo te dve su crvene, to mi se činilo kao okej, mada gledano globalno, od pedesetak crvenih zastavica, dve su kod nas.
Onda sam zumirao dalje, hteo sam da vidim koliko je zagađeno tamo gde mi dete trenutno na baletu, a ona ide na balet u Parobrodu. Tamo, u blizini, narandžasta zastavica. Dakle, zadovoljan sam. Samo da se ne vraća preko Borče i Franša i dobri smo. A onda, te zastavice pobodene su po mapi Beograda, po spletu ulica s nazivima i obeleženim pozicijama raznih važnih ustanova, znamenitosti ili kafana. Međutim, u Siminoj imam šta da vidim, piše – Edi Grant.
To je onaj zid PMF-a u Siminoj, na uglu s Kapetan Mišinom, gde je grafit na kome je Edi Grant u dresu Partizana. Kako se to desilo da na nekoj belosvetskoj mapi neko obeleži taj grafit, to ne znam i verovatno nikad neću saznati.
Onda sam hteo da vidim gde je najzagađenije na svetu. Kad čovek zumira, svet mu drugačije izgleda nego na prvi pogled. Mislio sam da ću u Kini odmah naći najzagađenije mesto. Nisam.
Onda mi je jedno mesto u Turskoj dugo bilo na prvom mestu, dok ga nije skinulo jedno mesto u Meksiku, i taman kad sam pomislio da imam pobednika, na mestu gde sam ga najmanje očekivao, našao sam ga.
Apsolutni pobednik u zagađenju, tog dana, u tom trenutku, bilo je mesto u centralnoj zapadnoj Kanadi – Mejdston, u oblasti Saskečevan. Braon zastavica s brojem 999 i na njoj napisana reč – opasno.
Pomislio sam da to mora biti neki industrijski grad. Nije. To je gradić sa oko 1200 stanovnika, star malo preko sto godina. Pogledao sam fotografije, to je mesto koje izgleda kao sva ta mala mesta iz filmova, skoro pa da i ničega nema. Ipak, nečega ima, i to izaziva zagađenje. Taj gradić dobio je ime po nekom mestu u Engleskoj, tu nema sumnje. Proverio sam, jeste, postoji Mejdston u Kentu.
Od znamenitosti, kanadski Mejdston ima železničku stanicu, crkvu, groblje, golf klub i gradski muzej. I još jednu, to sam otkrio u poslednjem trenutku. To mesto Džoni Mičel pominje u jednoj pesmi. Pesma se zove – Pesma za Šeron. Šeron joj je drugarica iz detinjstva, čiji su deo obe provele baš u Mejdstonu, u Kanadi.
Pesmu sam slušao celog tog dana. Dugačka pesma s zaraznim pratećim vokalima, i njenim glasom. Izgleda da su njih dve, Šeron i Džoni, imale potpuno drugačije ideje o tome kako će proživeti svoje živote. Pesma kaže da je Šeron planirala da bude pevačica i ostvari veliku karijeru a Džoni je planirala da se uda, ima porodicu i živi na farmi u Mejdstonu. Znamo šta je Džoni uradila, a za Šeron možemo da saznamo iz pesme. Udala se, imala porodicu u živela na farmi. Te dve devojčice su, izgleda, u tim godinama, sanjale jedna za drugu.
Otkud u Mejdstonu zastavica za maksimalno zagađenje, nemam pojma, možda je u pitanju greška.
