Anketa 8: Kako se osećate?

Osećam se neshvaćeno. Reći ću ti, samo nema slikanja i nema imena. Mora ime? Pa izmisliću ime, a ti napiši. Ti ne možeš da znaš kako se ja stvarno zovem, ako nisi Bog, a nisi, jer da jesi ja bih to znala, osetila bih nekako.

Razumeli smo se, je l tako? Bravo. Evo slušaj, neshvaćena sam jer obožavam svog muža ali bih mu glavu otkinula, nekad mi dođe zube u vrat da mu zarijem da iskrvari da više nikad ne vidi belog dana, razumeš. Evo danas sam mu oprala nove farmerke, i stavila sam sve crno, jer te farmerke su crne, i vadim veš iz mašine i sve ima neke bele papiriće zalepljene, sve crno s belim tačkicama, i znaš šta je bilo, nije skinuo etiketu s tih farmerki. Rekla sam mu stavi farmerke za pranje i on ih je stavio ali nije skinuo etiketu.

Moj novi crni džemper s njegovim belim tačkicama, od etikete. Detetova crna suknja s belim tačkicama. Sve mokro, slepljeno. Šta je presuda u toj situaciji? Smrt je presuda. Smrt je presuda jer to nije prvi put, presuda je strašna jer je i greh strašan. I da je samo to. Šerpe pere samo iznutra, dno svake šerpe je crno. Kuća nam stalno miriše na kuvanje jer ne može da proveri da li odžak u zgradi radi, pa da stavimo aspirator. Slike nije zakačio na zidove mesecima. Ikona nam stoji naslonjena na zid, dobro na istočni zid, ali ipak, budi Bog s nama. Sve bih mu možda oprostila da ne hrče, ali hrče. Nema mi spasa od njega, razumeš. Njega samo moja ljubav održava u životu. On je toliko blizu strašnog suda a leprša okolo kao leptirić, ne zna koliko je srećan. Poješću ga jednog dana, neće stići da trepne. A znaš šta mi je rekao zašto nije skinuo etiketu s pantalona? Rekao mi je da se ja bavim etiketama. Ej ja se bavim etiketama! Pa ko određuje ko se bavi etiketama? Je l on određuje majke ti? Kako se zovem? Zovem se Zvezdana, Barbara, Svetlana, Milica, zovem se kako hoću. Zvezdana se zovem i volim ga crkla i ja da Bog da i kad sam ga zavolela. A čime se bavim? Bavim se nuklearnom fizikom.

(Zvezdana, 34, nuklearna fizičarka)

Poslednjih godina mi je teško ali najgori su mi praznici. Najgore mi je oko Nove godine. Svi praznici prođu brzo ali novogodišnji traju. Od 15. decembra pa mesec dana nemam mira, do Srpske nove godine sve me podseća koliko sam sve promašio. Nemam žute banke. Nemam ni za šta.

Iskukam ovde i onde da se napijem i to mi je, miran sam pola sata pijanstva, od kad me stvarno uhvati pa dok se sećam, to traje pola sata, i tu mi je dobro. Sve drugo mi nije dobro. Promašio sam trista meta koje sam u životu gađao, neke baš za malo, skoro da sam ih pogodio, ali nisam. Nikad nisam bio svoj na svome. Nikad. Nisam imao minut mira u životu, ali ti me ne razumeš, ti samo slušaš i snimaš, i posle prepisuješ.

Šta će ti moj život? Da se smeješ s drugarima kako ste vi super a onaj Dovla je budala. Svi znate šta je dobro, sredili ste se a ja nemam pojma, a? Slušaj, možda ste u pravu.

Svaki auto koji prođe ulicom podseća me da nemam ni za benzin, svaki film koji gledam podseća me da ti ljudi tamo rade nešto, neki glume, neki režiraju, neki snimaju zvuk, neki rade ketering, neki nameštaju svetlo, neki su tamo jer znaju nekoga ko zna nekoga, a ja ne znam nikoga, e moj Dovla, nesrećniče.

Svaki roditelj podseća me da nemam dete, svako ko mi da pare podseća me da sam prosjak, svaka devojka koja prođe podseća me da je nemam. Samo mlade devojke gledam, nežne, sa zdravim zubima, lako hodaju, smeju se, slobodne, zabavljaju se s nekim kretenima. Star sam, ali oči ne stare, zapamti to, uvek gledaš iste devojke, od sedamnaeste pa nadalje. Strašno je širok dijapazon godina koje možeš da imaš a da se zaljubljuješ u iste osmehe i korake, stalno se zaljubljuješ u istu devojku, to ti ja stojim ovako nikakav, stalno u istu, dok je ne osvojiš, ako je ima.
(Dovla, 52, lutalica)

Hoćeš da kupiš cveće ili nećeš? Nemam ja šta da ti kažem. Kupi cveće pa pitaj. Šta hoćeš? Margarete su ti najbolje. Koliko? Malo je, uzmi tri. Eto, vidiš kako možeš. Osećam se isto kao juče. Isto kao prekjuče. Nije mi hladno. A šta imam od toga da mi bude hladno? Tako mi je kako mi je, da je bolje ne bi valjalo.
(Lula, 69, cvećarka)