Može li Ilon Mask da donese mir u Ukrajini | Dan uveče

Kiril Dmitrijev u Ilonu Masku vidi mirotvorca. Nakon Maskove odluke da ograniči upotrebu "Starlinka" za ofanzivne udare, takva pohvala deluje očekivano. Ali, oko tog američkog magnata otvorilo se pitanje mnogo veće od satelitskog interneta: može li čovek koji kontroliše ključnu komunikacionu mrežu da utiče i na tok rata? Može li Mask da postane most između Vladimira Putina i Donalda Trampa, ili je njegova moć velika samo dok se ne nađe pred odlukama država?

U orbiti iznad Zemlje, jedna pogrešna odluka mogla bi da pokrene lančanu reakciju. A na zemlji se, dok se govori o diplomatiji, Evropa priprema za sukob. Istovremeno, od Kijeva ne vidimo indicije za prekid rata. Između priprema za rat i reči o miru, u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan ostaje pitanje: može li se pregovarati o okončanju sukoba dok se svi spremaju za njegov nastavak?

Dmitrijev: Ilon Mask je mirotvorac, razume posledice rata

Slobodan Samardžija, novinar i dugogodišnji dopisnik "Politike" iz Moskve, kaže da su satelitske komunikacije postale jedna od najvažnijih dimenzija sukoba u Ukrajini, pa se Mask plaši da njegov "Starlink" ne postane meta ruske odmazde.

"Dmitrijev je u stvari hteo da, na neki način, okuraži Ilona Maska u tom njegovom nastojanju da pokuša da se povuče iz svih tih priča o ratu u Ukrajini", kaže Samardžija.

Budući da je upravo Mask omogućio Ukrajincima da koriste "Starlink" za napade na Rusiju, dodaje on, normalno je da ne želi da se bura nezadovoljstva sruči na njega.

"On je čovek koji je svestan šta se dešava, ne samo na ratištu nego u svetu i vidi da je Rusija jedina koja nešto može da postigne, dok Ukrajinci i EU ne mogu da ostvare svoje ciljeve", kaže Samardžija.

Novinar RT Balkan Tiosav Purić smatra da Rusija džentlmenski pruža ruku Masku zbog uspeha svog sistema satelita "Rassvet", domaćeg pandana "Starlinku".  

"Možda oni zaista povlače ručnu" jer imaju previše žarišta, kaže Purić i podseća da "Trampova administracija već drugi put gura tu priču o militarizaciji svemira".

Međunarodnim sporazumima koje poštuju i Rusije i SAD zabranjeno je oružje za masovno uništenje u svemiru, ali nije poznato kakvo drugo oružje obe zemlje možda imaju u orbiti, dodao je.

Amerikancima je trenutno "rasuta pažnja na sve strane", pa su možda procenili da im se dalji rat u Ukrajini ne isplati, dok Rusija može da kaže "dobro, vi ste sve ispucali, mi sad nećemo da stanemo", objašnjava Purić mogući strah u Vašingtonu.

Od ruske nafte do "Starlinka": Kako SAD menjaju pravila igre u Ukrajini

"To što je Putin pohvalio Maska, on to nije uradio iz bile kakve konkretne potrebe, to je jednostavno činjenično stanje", složio se Samardžija. 

Rusija i SAD sada "pokušavaju da jedna drugoj ne smetaju", dodao je.

Oba sagovornika su napomenula da je Rusija prestigla SAD u istraživanju svemira posle Hladnog rata, a da je Mask u suštini preuzeo ulogu NASA-e posle 2014, kada su zbog sankcija Amerikanci prestali da kupuju ruske ratne motore.

Šta god je Mask uradio sa "Starlinkom" to nije bilo greška, već iza toga stoji rukovodstvo SAD. To je korak ka dijalogu dve zemlje, smatra Samardžija. Amerika sada ima velike planove u drugim regionima, kaže on, pa sad ispada da je Ukrajina isključivo evropski rat, koji EU nije htela i za njega nije bila spremna.

"Ceo svet je ušao u 21. vek, a Evropa je ostala u 20. veku, po načinu razmišljanja i svemu ostalom, i ne može da se iz njega iščupa", zaključio je Samardžija.

Što se tiče Maskove motivacije, objašnjava Purić, autor Kvin Slobodijan je opisao njegovu ideologiju kao "reakcionarnu tehnokratiju" koja gleda da uspostavi "uslužni suverenitet" u kojem bi ljudi zavisili od tehnologije.

Dok njegov zemljak Piter Til hoće da uspostavi nove male države, gde bi kapital imao slobodu delovanja, Mask bi da privatizuje već postojeće državne institucije u svoju korist, kaže Purić. 

On je napomenuo da je za Rusiju je ovo egzistencijalni sukob, jer je Moskva morala da povuče crvenu liniju Americi i pošalje poruku da "nema više Gorbačova u Pica hatu", dok je za Amerikance ovo "posao po običaju".