Svet
Kuba: Duh otpora| Dan uveče
Ambasador Kube u Srbiji Pavel Orensio Dijaz Ernandez poručuje da je američka blokada glavna prepreka razvoju Kube, ali da kubanski narod neće odustati od nezavisnosti, uprkos pretnjama Vašingtona. U drugom delu emisije advokat Bojan Dragićević i predsednik Mreže za odbranu čovečanstva Ratko Krsmanović komentarisali su podršku Kubi u Ujedinjenim nacijama
Više od šest decenija Kuba odoleva američkim sankcijama i političkim pritiscima. Uprkos novom pozivu Ujedinjenih nacija na ukidanje embarga, ostrvo se suočava sa teškom ekonomskom i energetskom krizom. Ipak, Kuba ostaje simbol otpora američkoj hegemoniji i borbe za nacionalni suverenitet.
Dok se na samitu Rusija – Afrika ističe borba protiv kolonijalnog nasleđa i savremenog imperijalizma, afrički kontinent sve snažnije teži oslobađanju od zapadne dominacije. Rusija nudi model ravnopravne ekonomske saradnje, sa ciljem jačanja suvereniteta afričkih država i izgradnje multipolarnog sveta.
Šta Kubu, malu karipsku državu koja se više od šest decenija suočava sa američkom blokadom, čini jednim od poslednjih bastiona slobode i kakva je njena uloga u svetu koji se kreće ka multipolarnosti? O tome je u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorio ambasador Kube u Srbiji Pavel Orensio Dijaz Ernandez.
"Pre samo nekoliko dana svet je u Ujedinjenim nacijama ponovo izrazio protivljenje politici blokade koja traje više od 65 godina. Već 34 godine predstavnici sveta u UN odbacuju tu politiku. Nažalost, rezolucije Generalne skupštine nisu obavezujuće za SAD, niti za bilo koju drugu zemlju. Ali, sa stanovišta etike i međunarodnog prava, činjenica da je takva rezolucija usvojena 34. put morala bi da podstakne na razmišljanje", istakao je ambasador.
Kako kaže, za Kubu je to važna pobeda u izuzetno teškoj godini u ekonomskom i socijalnom smislu.
"Ono što se dešava gotovo je genocid nad zemljom koja nema naftu. Imali smo zalihe nafte dovoljne za svega 12 dana. Zato ova pobeda nije samo moralna, već ima i veliki politički značaj, jer je blokada glavna prepreka ekonomskom i socijalnom razvoju naše zemlje", naglasio je.
Prema njegovim rečima, nakon događaja u Venecueli i otmice predsednika Nikolasa Madura, Vašington je dodatno pojačao pritisak na Havanu.
"U januaru je izvršna uredba američkog predsednika postala direktna pretnja Kubi. Strani brodovi nisu mogli da dolaze u naše luke, niti je bilo moguće normalno trgovati i snabdevati zemlju gorivom. Ta uredba pretvorila se i u pretnju trećim zemljama da ne sarađuju sa kubanskom ekonomijom, čak ni kada je to u njihovom komercijalnom interesu", objasnio je Ernandez.
Ocenio je da je reč o "flagrantnom kršenju osnovnih principa slobodne trgovine".
"Svet je svedok dramatične situacije u kojoj se nalazimo. Zato je glas zemalja koje zahtevaju okončanje blokade istorijska pobeda za našu državu, revoluciju i kubanski narod", poručio je kubanski ambasador u Srbiji.
Ruski tanker doneo naftu za osam dana, ali i poruku: Kuba nije sama
Govoreći o zemljama koje najviše pomažu Kubi, Ernandez je istakao da Havana ima mnogo prijatelja, ali da treba razlikovati političku podršku od konkretne ekonomske saradnje.
"Istorijski gledano, Venecuela, Meksiko i Brazil održavali su veoma bliske odnose sa Kubom. Meksiko je poseban primer, jer je u trenucima kada su SAD nastojale da nas izoluju nastavio saradnju sa nama. Pre događaja u Venecueli, Meksiko je bio naš glavni snabdevač naftom, i to na komercijalnoj osnovi", naveo je.
Podsetio je i na značaj saradnje sa Kanadom, iz koje je, do nedavno, na Kubu dolazilo više od dva miliona turista godišnje.
"Naši veliki partneri su i Kina i Rusija. Zahvaljujući trgovinskoj razmeni sa tim zemljama uspevali smo da održimo snabdevanje i ekonomski razvoj", rekao je.
A posebno je izdvojio pomoć Moskve u snabdevanju naftom.
"Ruski tanker 'Anatolij Kolodkin' stigao je na Kubu sa naftom. To nije bila velika količina, ali za našu zemlju značila je gorivo za osam i po dana. Zahvaljujući merama koje smo preduzeli da smanjimo potrošnju, uspeli smo da to produžimo na 12 dana", objasnio je.
đMeđutim, kako je naglasio, značaj te isporuke daleko prevazilazi količinu goriva.
"Ne znamo da li Tramp govori o stvarnosti ili o holivudskom filmu"
Komentarišući izjavu američkog predsednika Donalda Trampa da bi američki ratni brodovi, po povratku iz Irana, mogli da se upute ka Kubi, Ernandez je podsetio da pretnje Vašingtona nisu novost.
"To je politika SAD još od Kubanske revolucije. U memorandumima iz 1960. i 1961. godine jasno je navedeno da treba primeniti mere koje će izazvati nestašice i nezadovoljstvo stanovništva, kako bi se narod okrenuo protiv Fidela Kastra. To je sama osnova politike blokade", rekao je.
Kako je naglasio, cilj Vašingtona od početka je bio promena političkog sistema Kube.
"Kubanska revolucija plaćena je krvlju i velikim žrtvama našeg naroda. Ona je deo duge istorijske borbe za nezavisnost. Od pobede revolucije 1. januara 1959. godine suočavamo se sa agresivnom politikom SAD i stalnim pretnjama vojnom intervencijom", naveo je.
Podsetio je na invaziju u Zalivu svinja, koju su finansirale Sjedinjene Američke Države, za vreme administracije Džona Kenedija.
"Za manje od 72 sata ta operacija je poražena. To nije bila samo retorika, već konkretan primer direktne američke agresije na Kubu. Bilo je zastrašivanja, sabotaža, napada i pokušaja atentata na lidere revolucije. Korišćena su sva sredstva kako bi se izazvala politička promena", podsetio je ambasador.
Ipak, kako kaže, Kuba je uspela da odbrani svoj politički sistem i pravo da samostalno odlučuje o budućnosti.
"Mi želimo da gradimo sopstveni san o nezavisnosti i napretku. Ali, nažalost, to je dovelo do sukoba sa našim najbližim susedom. Ove godine ponovo smo čuli da će, posle Venecuele, Kuba biti sledeća. Naš narod se već dugo priprema za takvu mogućnost", rekao je gost televizije RT Balkan.
Osvrnuo se i na Trampove reči o američkim brodovima koji bi, nakon "pobedničkog povratka iz Irana", mogli da stignu do kubanskih obala.
"Ne znamo da li je reč o stvarnosti ili o nekom holivudskom filmu. Govori se o brodovima koji se pobednički vraćaju iz Irana i koji bi potom mogli da dođu do Kube i okončaju revoluciju. Mi to tumačimo kao nasilne pretnje koje su u suprotnosti sa međunarodnim pravom i podrivaju suverenitet naše zemlje", naglasio je.
Poručio je da eventualna američka intervencija ne bi bila jednostavna.
"Mogu da vas uverim da to neće biti laka opcija za SAD, najveću ekonomsku, trgovinsku i vojnu silu. Time bi se stavila na probu spremnost kubanskog naroda da brani svoju zemlju i svoje ideale. Nećemo popustiti pred imperijom. Imperija ne može da dotakne naš ponos", poručio je Ernandez.
Ipak, u ozbiljnom razgovoru našao je mesta i za ironiju.
"Jedina pretnja koju Kuba predstavlja Sjedinjenim Američkim Državama jeste da Amerikancima bude zabranjeno da dođu kod nas, piju mohito, igraju salsu i uživaju na kubanskim plažama", rekao je ambasador.
"Nema struje, nedostaju lekovi, ali nećemo odustati"
Govoreći o budućnosti Kube, Ernandez je zahvalio televiziji RT Balkan na prilici da predstavi položaj svoje zemlje.
"Želim da zahvalim ovom kanalu što nam pruža mogućnost da kažemo istinu o ovoj fazi agresije. Vaša televizija uvek je imala razumevanja za kubanski narod i mi to veoma cenimo", istakao je.
Posebnu zahvalnost uputio je Srbiji i Rusiji zbog protivljenja američkoj blokadi.
"Kada govorimo o blokadi, moramo da zahvalimo Srbiji, koja je među zemljama koje su glasale protiv ekonomske i trgovinske blokade Kube. Zahvalni smo i Rusiji, našem bratskom savezniku, koja se uvek protivila toj politici. Nastup Rusije u Ujedinjenim nacijama bio je potpuno jasan", naglasio je.
Podsetio je da su odnosi Kube i SAD tokom administracije Baraka Obame bili nešto bolji, ali da ni tada nisu uklonjena sva ograničenja.
"U vreme Obame bilo je manje agresije i odnosi su bili bliži, ali su i tada postojale zabrane koje su Amerikancima ograničavale turistička putovanja na Kubu", naveo je.
Ambasador nije krio da se Kuba suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima.
"Mnogo toga nam nedostaje. Nema struje, narod pati, nedostaju lekovi. Ali moramo da nastavimo da se razvijamo, da ulažemo napore, održavamo trgovinske odnose sa saveznicima i učestvujemo na međunarodnim forumima. Nemamo drugu opciju", rekao je.
Kao jedan od pravaca razvoja naveo je širenje privatnog sektora i ulaganje u obnovljive izvore energije, pre svega solarne panele.
"Moramo da budemo kreativni, da tražimo nova rešenja i da se prilagođavamo. Ali, iznad svega, ono što nas održava jesu patriotizam i ponos", zaključio je ambasador Kube u Srbiji Pavel Orensio Dijaz Ernandez.
Vašington pritiska Srbija ne popušta: Ko je u UN stao uz Kubu, a ko okrenuo leđa
U drugom delu emisije advokat Bojan Dragićević i predsednik Mreže za odbranu čovečanstva Ratko Krsmanović komentarisali su podršku Kubi u Ujedinjenim nacijama.
"Glasanje je u UN okončano uspešno, ali je ovo jedan od najslabijih rezultata kubanske države po ovom pitanju u njenoj drugoj istoriji borbe protiv blokada. Videla se žestoka diplomatska ofanziva Vašingtona koja je bila usmerena na erodiranje podrške nekih tradicionalnih glasača, prijatelja te države i njenog naroda. Sada je rezolucija prošla sa 130 glasova, a pre desetak godina bilo je reči i o podršci od 190 zemalja. Ovaj puta solidan deo njih se sakrio iza uzdržanosti. Negativni glasovi stigli su iz našeg okruženja, iz Slovenije i Severne Makedonije. Vidi se da sledi jedna velika diplomatska ofanziva Zapada, pre svega Amerike", ističe Dragićević i dodaje je pad Nikolasa Madura u Venecueli zakomplikovao stvari i na Kubi.
Gost televizije RT Balkan je istakao da Zapad nikada ne igra na jednom polju kada lomi jednu državu, pa zato imamo sankcije, ali na delu i težnju da se blokada legitimizuje i izgubi sveopštu osudu koju je imala.
"Taj pritisak je bio silan. Njima je Havana veoma interesantna i nastoje da primene veću silu, i vojnu, i ekonomsku i diplomatsku, kako bi se još otežao položaj Kube. Kubanski narod se nalazi u jednoj od najtežih situacija od uvođenja ovih protivpravnih i monstruoznih blokada, koja po svom karakteru od pojedinih komentatora dobija genocidne obrise, jer izaziva veliki broj smrti i otežava život stanovništvu. Dakle, idete sa blokadom, podižete pritisak, a onda optužujete kubanske vlasti za posledice blokade koju ste sami izazvali. Mi smo imali sličnu situaciju i razumemo kako to funkcioniše", kazao je Dragićević.
Krsmanović upozorava da je po sredi zločin protiv čovečnosti i podseća da neki od američkih teoretičara i kritičari stanje na Kubi nazivaju "tihom Gazom".
"Neki govore i o finansijskom fašizmu, imajući u vidu ekonomske i finansijske pritiske kojima je Kuba izložena. Ipak je Kuba prkosna i ponosna da bi je neko sažaljevao. Sama Generalna skupština je odslikala ukupnu geopolitičku situaciju u svetu, uključujući i Balkan. Jedina je Srbija sačuvala nivo istorijskog dostojanstva da glasa u korist Kube. Severna Makedonija, BiH i Slovenija otvoreno su glasale za Ameriku. Jeste vršen ogroman pritisak, ali pritisak se vrši na slabe. Kukavičko bežanje iz sale za vreme glasanja Hrvatske i Crne Gore je posebna priča. Ako posmatramo velike evropske zemlje – Nemačka, Italija i Poljska, takođe su pobegle iz sale", objašnjava Krsmanović i dodaje da je delegacija SAD sprovodila "bestidan teror" na države kako bi glasale protiv Kube.
Gost "Dana uveče" ukazuje i da nije saopšteno da je Kuba uspela da nađe alternativni oslonac svog budućeg finansijskog, ekonomskog i trgovačkog modela ponašanja, a to je činjenica da je postala partner BRIKS-a.
"Tako će ona biti u situaciji da rešava svoje probleme", zaključuje Krsmanović.
Live
