"Osvrt" sa Vrzićem: EU protiv opozicije, "Oluja" i KiM, Zelenski u Beogradu
Urednik informativnog programa televizije RT Balkan Nikola Vrzić u svojoj autorskoj emisiji "OsvRT" analizira najvažnije događaje u zemlji i svetu. Emisiju "OsvRT" možete da pratite na televiziji RT Balkan, petkom od 21 čas
Šta Amerika i Izrael imaju da dobiju najezdom migranata na Španiju, kako je zabrana najveće opozicione stranke postala "evropska vrednost", koja je uloga "Oluje" u evropskim integracijama, na koji način se sprovodi etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji, i šta dovodi Vladimira Zelenskog u Srbiju, neka su od pitanja koja u autorskoj emisiji "OsvRT" analizira urednik informativnog programa televizije RT Balkan Nikola Vrzić.
Napad na Španiju
Lepo je primetio Henri Kisindžer, koji je svakako znao i pojedinosti: Možda je opasno biti neprijatelj Amerike, ali je fatalno biti njen prijatelj.
U to je sad imala prilike da se uveri i NATO saveznica Španija, koja je još u vreme Franka otvorila svoju teritoriju za baze američke vojske, koja pak nije bila gadljiva na prethodnu Frankovu saradnju sa Hitlerovom nacističkom vojskom; možda i zato što su španski vojnici u Hitlerovim redovima išli isključivo na Istočni front protiv Rusa, a sve je dozvoljeno protiv Rusa, kao i protiv Srba. A sada su i Španci imali priliku da iskuse šta sve to može da podrazumeva.
Naime, nema nikakve sumnje da okupljanje i proboj više desetina hiljada (uglavnom) muškaraca s teritorije Maroka na teritoriju Španije nije moglo da se dogodi spontano.
Podjednako nema sumnje i da to nije moglo da se dogodi bez znanja, odobrenja i pomoći vlasti Maroka; snimci s lica mesta, uostalom, govore dovoljno jasno.
A prilično je evidentno – uz to i najvažnije – da je Maroko u svom napadu na Španiju migrantima imao (barem političku) podršku Amerike i Izraela.
Čak je i ”Politiko” uspeo da primeti da je u nedavnom izveštaju Kongresa SAD o nacionalnoj bezbednosti doveden u pitanje suverenitet Španije nad Seutom i Meliljom u korist Maroka, te da je isto pitanje na isti način pokrenuo i ambasador Izraela u Ujedinjenim nacijama.
Najzad, zar bi se Maroko usudio da napadne teritoriju članice NATO-a i Evropske unije da nije imao dovoljno snažnu podršku?
Tako da pitanje zapravo treba da glasi šta se radi s NATO članom 5 (o kolektivnoj samoodbrani u slučaju napada) ako jedna NATO članica napadne drugu, makar i preko posrednika?
Dok bi odgovor na pitanje zašto je napadnuta Seuta mogao da se nalazi u pitanju zašto je ozbiljniji napad izvršen na Seutu nego na Melilju. Pogledajte mapu: Seuta se nalazi na ulazu u Sredozemno more. Prekoputa Gibraltara. Gibraltarski moreuz bi zauzimanjem Seute s obe strane bio stavljen pod kontrolu Anglosaksonaca. S Izraelom kao kolateralnim korisnikom Avramskog sporazuma s Marokom, koji podrazumeva i jačanje vojnih veza dve strane.
Možda je ovo sad bila samo proba za nešto još ozbiljnije što će tek uslediti, no, kako god, napad na Seutu pokazao je i da evropske solidarnosti nema svaki put kad treba da je ima. Uz zavidni stepen krvoločnog licemerja: Ukrajini su svi skočili u pomoć oružjem i novcem pod izgovorom da je ugrožen njen teritorijalni integritet. Kad je Španiji ugrožen teritorijalni integritet, uzvratili su idejom da se Španiji suspenduje članstvo u zoni Šengena.
Možda to i ne bi uradili da Maroko nije imao navedene moćne zaštitnike u vidu Amerike i Izraela, no to je tek uzgredan zaključak. Važnije od toga: na pomoć Evropske unije ne treba računati baš onda kad je potrebna.
Španski šef diplomatije skrenuo je pažnju da Seuta i Melilja nisu samo na južnoj granici Španije, nego i Evropske unije, i opomenuo da bez solidarnosti nema ni EU.
U tom kontekstu je zanimljiva opaska bivšeg šefa diplomatije Evropske unije Žozepa Borelja; evropska solidarnost umrla je u Seuti, napomenuo je.
Pedro Sančez, španski premijer, gorko je pak pristao na varijaciju da su "solidarnost i empatija opcioni" – što će reći da Evropska unija nije sasvim umrla nego je živi leš, dakle zombi – a izneo je i podatke Fronteksa po kojima je u poslednjih pet godina u Evropsku uniju mnogo više migranata ušlo preko Italije i Balkana nego putem Španije.
I eto gde ova priča poprima i lokalni karakter.
Glavna italijanska novinska agencija Ansa javila je da njihov ministar unutrašnjih poslova predlaže svojim kolegama iz Evropske unije koncentracione centre za migrante u trećim zemljama, po albanskom modelu koji već postoji, tako da ih bude i u Crnoj Gori.
Normalno, kad su Albanija i Crna Gora predvodnice evropskih integracija u regionu.
Da se nešto na tom polju već događa, pokazala je i reakcija premijera Crne Gore koji je naveo da "vlada nije dobila zvaničnu inicijativu" za otvaranje centara za migrante – što sugeriše da je nečeg nezvaničnog na tu temu već bilo – "a kad ta inicijativa bude na stolu" – kad, a ne ako! – "naš odgovor će biti negativan", ustvrdio je.
Tu tvrdnju da Crnogorci nešto neće u procesu evrointegracija, razume se, treba shvatiti samo uslovno.
Srbija se u ovom kontekstu za sada ne spominje. Ali neka se ne iznenadimo ako se sete i nas. Pa da nam i prihvatni centri za nepoželjne migrante, po modelu Albanije i Crne Gore, postanu zahtev evropskih integracija…
Evropska vrednost zabrane opozicije
Već je ovde bilo reči kako je zakonskim putem – u smislu bezakonja – Viktoru Orbanu izrečena kazna doživotne zabrane obavljanja funkcije premijera Mađarske; nemaju šta Mađari da se pitaju o tome koga će birati.
Ali nisu samo Mađari, nego će izgleda njihovim modelom i Nemci.
U Nemačkoj više od 1.000 pravnika i Udruženje za građanska prava traže da Savezni ustavni sud zabrani Alternativu za Nemačku. Njihov poziv na zabranu podržava i vicekancelar i kopredsednik vladajućeg SPD-a Lars Klingbajl. U ime naše liberalne demokratije, kaže. I priznaje da "neprijatelje ustava" tako želi da spreči da dođu na vlast.
Ne smeju Nemci da se pitaju ko će vladati u Nemačkoj jer je to liberalna demokratija. Pa će vladajuća stranka da zabrani opozicionu stranku. Štaviše, najpopularniju stranku u zemlji: AfD podržava 27,7 odsto Nemaca, a Klingbajlov SPD 12,2 odsto. CDU je na 21,6 odsto, što će reći da dve vladajuće partije zajedno imaju zamalo veći rejting od najveće opozicione partije. Koju bi u to ime da zabrane. Prethodno je najnepopularniji kancelar u istoriji Nemačke Fridrih Merc napravio plan da savezne države u kojima AfD pobedi budu proglašene za izdajničke i da im se oduzmu prava koja imaju ostale savezne države.
AfD je pod zvaničnim nadzorom nemačke tajne službe kao ekstremistička partija. Ekstremisti su oni koji neće u nemački rat protiv Rusije. Kako se onda zovu oni što u Nemačkoj hoće u rat protiv Rusije? Ponovo. Prošli put su se zvali nacisti.
A sada je to Evropska unija.
Portal Euraktiv iz Brisela povrh toga javlja i da će Nadleštvo za evropske političke partije i fondacije – zvanični organ Evropske unije za kontrolu i kažnjavanje političkih partija u Evropskoj uniji, gde i to postoji – imenovati "komisiju eminentnih osoba" da je posavetuju oko moguće zabrane Evrope suverenih nacija, panevropske grupacije partija kojoj pripada i AfD. Zbog "kršenja vrednosti Evropske unije".
Vrednosti Evropske unije jesu rat protiv Rusije, i zabrana svih koji se tome protive.
Tek da budemo obavešteni kuda zapravo idemo svojim putem u Evropsku uniju…
Oluja u evropskim integracijama
Prozapadni mediji na srpskom jeziku, koji i inače zdušno podržavaju evropske integracije Srbije, primetili su u tom duhu da je "Oluja" bila vojno-policijska a ne zločinačka akcija Hrvatske, a da su "zločini u ’Oluji’ odgovornost svih" – dakle, i žrtava koliko i dželata, što je prilično interesantan doprinos regionalnom pomirenju – a da "ni Beograd, ni Zagreb", tim redom, "kao da nisu zainteresovani da ih ispitaju i procesuiraju". Što je tek interesantno, imajući u vidu odbijanje Zagreba da prizna jurisdikciju Beograda u istrazi (primera radi) zločina na Petrovačkoj cesti. A i inače Hrvatska osporava pravo Srbije da istraži zločine nad Srbima koji su izvršeni na teritoriji Hrvatske (kao i BiH). Pri čemu ih ne istražuje ni sama.
Osim toga, i ovu su godišnjicu "Oluje" u Hrvatskoj iskoristili za proslavu nestanka Srba iz njihove nezavisne države.
Kontinuitet odnosa prema Srbima u njihovim nezavisnim državama ukazuje i na kontinuitet njihovih nezavisnih država.
I onda je Nezavisna država Hrvatska bila deo ujedinjene Evrope koja ratuje protiv Rusa na Istočnom frontu, kao što je to i danas.
Pa zato i ne čudi vest da "od priključenja Evropskoj uniji, u Hrvatskoj stagnira efikasnost procesuiranja ratnih zločina" (nad Srbima). Kad kažnjavanje zločina nad Srbima ne spada u evropsku vrednost, onda to znači da u evropsku vrednost spadaju zločini nad Srbima (kao i nad Rusima).
Uostalom, nije "Oluja" bila samo hrvatska zločinačka akcija nego udruženi zločinački poduhvat: povrh sve ostale obaveštajne i logističke pomoći koju je Amerika pružila Hrvatskoj, "Oluja" je započela napadom američkih aviona na radare i baterije Vojske Republike Srpske Krajine kod Knina iza ponoći 3. na 4. avgust 1995.
A to što Haški tribunal nije definisao "Oluju" kao udruženi zločinački poduhvat samo ga demaskira kao saučesnika.
Amerika i njeni NATO partneri iz Evropske unije, kad se već prisećamo njihove uloge u etničkim čišćenjima Srba, bombardovali su i Republiku Srpsku, i Srbiju da bi joj oteli Kosovo i Metohiju.
Ako su u svakom ratu ratovali protiv nas, kakvom tačno tretmanu Srbije i preostale srpske države, Republike Srpske, smemo da se nadamo? Uključujući proces evropskih integracija.
U tom smislu je pogotovo poučan primer Crne Gore koju su iz sličnih pobuda navedeni saučesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv Srba odvojili od Srbije.
Pa se Crna Gora ponovo u zvaničnom kapacitetu našla 5. kolovoza na proslavi ”Oluje” umesto na komemorativnom skupu zbog "Oluje" 4. avgusta.
Dan potom, 6. avgusta, mogla je da se podseti kako je tog dana 1914. stupila u rat protiv Austrougarske, nakon što je kralj Nikola poručio regentu Aleksandru da će "uz pomoć naše vjekovne zaštitnice, moćne Rusije (…) naš srpski narod i iz ovoga (…) iskušenja pobednički izaći i obezbediti svoju sjajnu budućnost… Živjelo naše milo Srpstvo!".
U budućnosti koja je usledila umesto sjajne, međutim, Crna Gora je sa iste strane fronta kao i Austrougarska. Pored ostalog, i na proslavi etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske.
Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore je tim povodom objasnilo da je reč o "standardnoj diplomatskoj praksi, naročito između susednih država i saveznica u okviru NATO-a", kojim odražava "posvećenost negovanju dobrosusedskih odnosa (…) i regionalne saradnje". Ostalo je nejasno kako se dobrosusedski odnosi sa Srbijom neguju proslavom etničkog čišćenja Srba, ali Crna Gora je već priznala takozvanu nezavisnost Kosova na kome je izvršen isti proces, što će reći da zbilja jeste reč o standardnoj praksi. Utoliko gore po Srbe, naravno.
Predsednik Crne Gore istim je povodom obrazložio i da prisustvo manifestacijama kao što je proslava "Oluje" nije obavezno – što bi trebalo da znači da nisu morali, nego su hteli da budu tamo – ali se hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić uoči njihovog pira postarao da razumemo da prisustvo jeste obavezno: "Hrvatska očekuje da Crna Gora to uradi, i čestitam Crnoj Gori na toj odluci".
Kako (i) Hrvatska učestvuje u odobravanju evropskih integracija Crne Gore, ono što Hrvatska očekuje mora da se shvati kao obaveza na putu u Evropsku uniju.
Tako da samo treba još nešto strpljenja pa će slično očekivanje biti iskazano i u pogledu učešća Srbije na proslavi "Oluje" umesto na komemorativnom skupu, nastavi li crnogorskim putem ka Evropskoj uniji. Ili ima nekog da se nada da će Hrvatska propustiti priliku da "Oluju" trijumfalno okonča srpskim učešćem u proslavi etničkog čišćenja Srba?
Što će reći da je sasvim neevropski – u smislu vrednosti i tekovina – što je iz vladajuće koalicije Vladi Srbije zatraženo da Evropskoj uniji uputi zahtev da Hrvatska prestane da proslavlja etničko čišćenje čitavog naroda.
Makar i ako je srpski.
Naravno da bi takav zahtev imao kudikamo veću težinu da je bilo većine u Skupštini Srbije da se na dnevni red stavi rezolucija o genocidu nad Srbima u prethodnoj nezavisnoj državi Hrvatskoj…
Etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji
Srbi, vlasnici porušenih vikendica na jezeru Gazivode, moraće još i da plate troškove rušenja.
Naravno da se na Kosovu ne bore protiv divlje gradnje nego protiv Srba. Institucionalno. (Para)državni posao.
Naši evropski partneri uglavnom nemaju ništa protiv. Nemačka i Francuska ponovo su podržale ulazak samozvanog Kosova u Savet Evrope koji se bavi zaštitom ljudskih prava i jačanjem vladavine prava. Na Gazivodama vidimo kako se Priština preporučila, računajući i motel koji je na Gazivodama srušen iako je sudski postupak još u toku.
Nekada je bio skandal kada se Hašim Tači pojavio na Gazivodama, a pre toga je tako nešto bilo nezamislivo.
Iako je sa komemoracije povodom "Oluje" poručeno da nikakve "Oluje" više neće biti, predsednica skupštinskog Odbora za KiM kaže da je na Kosovu i Metohiji u toku puzeće etničko čišćenje, te da su reakcije međunarodne zajednice uglavnom verbalne. Kao da je i Srbija u odnosu na Kosmet deo međunarodne zajednice…
Osim hapšenja (pod bilo kakvim izgovorom) svakog Srbina kome žele da stave lisice na ruke, posle suđenja u odsustvu povodom Račka počelo je i suđenje u odsustvu pripadnicima naših bezbednosnih snaga zbog navodnog zločina u Đakovici.
Još nije utvrđeno kako su saznali imena i adrese pripadnika naših bezbednosnih snaga koje su se borile protiv terorističke OVK. Nije utvrđeno ni da li se vrši ikakva istraga tim povodom.
Šta bi tek bilo s optuženima što su branili Srbiju kad bi Kosovo, takozvano, ušlo u Interpol?
Kosovo, takozvano, mora da uđe u Interpol. I u Savet Evrope, i u sve ostale međunarodne organizacije, uključujući Ujedinjene nacije, jer tako piše u ohridsko-briselskom sporazumu i aneksu – za koje izaslanik Evropske unije Peter Sorensen kaže da su "pravno obavezujući za obe strane i sastavni su deo njihovog evropskog puta". Iako nisu potpisani.
Kako su, onda, postali pravno obavezujući? Možda bi se to saznalo da pregovaračko Poglavlje 35 (o Kosmetu) nije proglašeno za tajno kada je dopunjeno ohridsko-briselskim sporazumom i aneksom.
Zašto je proglašeno za tajno? I još važnije: može li "puzeće etničko čišćenje" na Kosovu i Metohiji da se izdrži do poslednjeg Srbina? U ime čega?
Zelenski u Srbiji
Rusija je principijelno osudila "Oluju" kao etničko čišćenje za koje krivci ni do danas nisu snosili zasluženu kaznu, dok se patnja srpskog naroda prećutkuje i relativizuje.
Iz nekih drugačijih principa, Vladimir Zelenski je narodu Hrvatske čestitao na "Oluji" i etničkom čišćenju Srba, ukazujući Hrvatima da ih Ukrajinci razumeju bolje nego iko.
Ukrajina je bila prva članica Ujedinjenih nacija koja je priznala nezavisnu državu Hrvatsku ’91. A hrvatski premijer Andrej Plenković javno se zahvalio Ukrajini što je tokom rata protiv Srba naoružavala Hrvatsku uprkos embargu Ujedinjenih nacija. A i ukrajinski dobrovoljci su se uz Hrvate borili protiv Srba uz koje su se rame-uz-rame borili, naravno, Rusi.
Rusija je – hvala Vitaliju Čurkinu – uložila veto na britansku rezoluciju o tobožnjem genocidu u Srebrenici u Savetu bezbednosti. I potom je – zajedno sa Srbijom – u Ujedinjenim nacijama glasala protiv nemačke rezolucije o Srebrenici.
Ukrajina je glasala, sa Nemcima i Britancima a protiv Srba, za rezoluciju o Srebrenici čiji je cilj da srpski narod žigoše kao genocidan.
Obaveštenje da Ukrajina nije priznala samoproglašeno Kosovo predstavlja samo pokušaj da se opravda dolazak Zelenskog u Srbiju. Ne samo zato to nije sprečilo ukrajinsku vojsku a sprovodi vojne vežbe s takozvanom vojskom takozvanog Kosova, nego i zato što ni Rusija nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu. I, kao stalna članica Saveta bezbednosti, može da spreči njegov ulazak u Ujedinjene nacije, dok Ukrajina to ne može sve i kad bi htela. Pri čemu istorijat njenog ponašanja u odnosu na srpske nacionalne interese sugeriše da ne bi htela.
A da se i ne govori o pojačanim namernim terorističkim udarima na civile u Rusiji u poslednje vreme, uključujući đake u Starobeljsku i decu na plaži na Crnom moru, kao i sve otvorenije veličanje nacističkih kolaboracionista kao što je Andrej Meljnik, čijoj je državnoj ceremoniji prekopavanja prisustvovao i Zelenski lično.
Sem nekih izroda, na toj strani istorije Srbi nikad nisu bili. Naprotiv, u to ime su ubijani u razmeri 100 za jednog, na NDH i Jasenovac da i ne podsećamo.
Agencija AFP citira jednog visokog ukrajinskog zvaničnika koji kaže da je cilj dolaska Zelenskog da se ”Srbi odvoje od Rusije”, uz očekivanje da će to biti ”šamar u lice Rusima”.
Uz to i Srbima, jer bi odvajanje od Rusije bilo i odvajanje od same Srbije i sve naše prošlosti, po već opisanom modelu Crne Gore.
U duhu te želje da se Srbija odvoji od Rusije, "Frankfurter algemajne cajtung" nada se i da će na agendi biti i uspostavljanje proizvodnje dronova za Ukrajinu u Srbiji uz finansijsku podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata. A Kristofer Hil, doskorašnji ambasador Amerike u Srbiji, baš sad nalazi za shodno da Nemcima otkrije kako je iz Srbije, preko Češke i Poljske, naoružavana Ukrajina.
Ovaj "Osvrt" nastaje u petak, u predvečerje dolaska Zelenskog u Srbiju, i tek će se videti šta je sve obuhvaćeno njegovom agendom, te ne možemo da znamo šta je od svega što je izgovoreno – tačno. Ali je sigurno izgovoreno u deklarisanoj funkciji odvajanja Srbije od Rusije. Na Srbiji je, naravno, da se njihovoj agendi ne priključi.
Live
