Sport
RT Balkan analiza: Hibrid, "veštak" ili pašnjak – šta je rešenje za superligaške terene?
Iako su ne tako davno urađene reforme i ulaganja u travnate podloge na terenima širom Srbije, situacija u ligi koja ima tri predstavnika u elitnim evropskim takmičenjima daleko je od idealnog. Često je na utakmicama Superlige, umesto protivničke ekipe, glavna prepreka podloga na kojoj se igra. Postavlja se pitanje postoji li ultimativno rešenje i koliko bi ono bilo realno i isplativo?
Istorijska sezona u srpskom klupskom fudbalu ne protiče po željenom planu, što potvrđuje podatak da su tri kluba osvojila tek dva boda u 12 mečeva u evropskim takmičenjima.
Uz to, nije sjajna situacija ni u domaćem prvenstvu, kvalitet fudbala znatno opada, a jedan od glavnih razloga za to je stanje terena.
Ne tako davne 2019. godine, dogodila se "reforma" i sprovedena su velika ulaganja u infrastrukturu.
Delovalo je da su fudbaleri bili prijatno iznenađeni i da je srpski fudbal konačno krenuo u željenom pravcu, te da su se i rezultati i sama igra poklapali sa tim promenama.
Četiri godine kasnije, sam pogled na ovdašnje terene potire sve što je gore napisano.
Podloga na većini superligaških stadiona ne da nije u idealnom stanju, već ponovo predstavlja možda i glavnu prepreku i "kočnicu" za igranje bržeg i modernijeg fudbala.
Pomoć UEFA
Na nedavnom "het-trik" komitetu održanom u kući fudbala FSS-a u Staroj Pazovi, objavljeno je da će Fudbalski savez Srbije aplicirati za projekat postavljanja najmodernije hibridne podloge na stadionima svih klubova Superlige Srbije.
Radi se o projektu vrednom 20 miliona evra, a dodaje se bi naši tereni tako bili rame uz rame sa onim najboljima širom Evrope.
Pored kvaliteta, brzine i atraktivnosti samog fudbala, takva podloga bi smanjila i broj povreda, ali i privukla interesovanja za same utakmice.
Dva meseca kasnije nije poznato da li je FSS-u odobren projekat i da li je započeta realizacija.
Sportska redakcija RT Balkan istražila je koje opcije za travnatu podlogu srpski klubovi imaju, koliko su one pristupačne, dostupne i šta je rešenje novog-starog problema.
Kada pričamo o terenima, neophodno je istaći da postoji tri najvažnije vrste – prirodna trava, hibrid i veštačka podloga.
Prirodna je najzastupljenija, ali i najzahtevnija za održavanje. To je sve samo ne lak zadatak, pa otuda i fotografije poput ove ispod, čak i u najjačem rangu takmičenja.
Potpuno veštačka trava zastupljena je na manjem broju stadiona u Evropi, najčešće su to zemlje u kojima su vremenski uslovi teški, ali kod fudbalera svakako nije prvi izbor. Primera radi, Crvena zvezda je imala iskustvo u Bernu pre nekoliko dana, kada je poražena od Jang Bojsa sa 2:0 u Ligi šampiona.
Međutim, popularni "veštak" se pokazao kao možda i najzahvalniji i najisplativiji. Iako je potreban period prilagođavanja na ovakvu podlogu, konstantnost u strukturi i minimalno održavanje, čine je veoma poželjnom.
Daleko najbolja, ali samim tim i najskuplja, jeste hibridna podloga.
Mešavina prirodne i veštačke trave, u tačnom odnosu i procentu, predstavlja pravi "tepih" po kojem fudbal izgleda onako kako bi trebalo.
Najveći klubovi i najbolji stadioni na svetu prelaze na hibridne terene i tome sada svaka ozbiljna liga teži.
Primeri da se može, kada se hoće
FK Voždovac je veštačku travu na svom stadionu, koji se nalazi na krovu tržnog centra, uradio 2013. godine.
Za razliku od brojnih terena sa prirodnom travom, Voždovac se među prvima odlučio za "veštak", koji im se pokazao kao pravi izbor.
U početku je vladao skepticizam, klubovi i igrači su iznosili zamerke, ali su vremenom one utihnule.
Pre skoro pet godina postavljena je nova podloga – i danas je u odličnom stanju, uz minimalna, ali redovna održavanja. Radi se o jedinstvenoj mešavini vlakana spiralnog oblika.
Kako za RT Balkan navode iz kluba, a potvrđeno iz kompanije koja je bila zadužena za izvođenje radova, ceo proces trajao je samo 12 dana, uprkos veoma specifičnim uslovima na krovu tako velikog objekta. Teren je urađen prilikom gradnje novog stadiona koji predstavlja jedan od sportskih objekata najviše vrednosti u Srbiji.
Prva zvanična utakmica na novom stadionu odigrana je 31. avgusta 2013. godine, kada su se u meču Superlige sastali FK Voždovac i Jagodina. Ovo je ujedno bio i prvi meč ikada u domaćem šampionatu koji je odigran na stadionu sa potpuno veštačkom travom.
Uz Voždovac, jedini tim iz Superlige Srbije, koji se takođe opredelio za "veštak", jeste Železničar.
Ekipa iz Pančeva je još kao prvoligaš odlučila da investira u travnatu podlogu i, ispostaviće se, napravila je pun pogodak.
Tako u ovim jesenjim i zimskim utakmicama Superlige, Železničar nije brinuo o tome da li će mu kaljuga na gol liniji ili u šesnaestercu, zaustaviti loptu ili sprečiti eventualni pogodak.
Nažalost, osim izuzetaka koji potvrđuju pravilo, isto se nije moglo reći za ostale timove, pa ni one koji svake sezone "napadaju" Evropu.
I dalje su primorani da na svojim stadionima imaju terene sa prirodnom travom, koju često i ne održavaju propisno.
"Večiti rivali" Crvena zvezda i Partizan odavno su po svemu, a posebno po infrastrukturi i finansijskoj moći, daleko iznad ostalih. Ulaganja su velika, čemu svedoči i nova rekonstrukcija na "Rajku Mitiću", neposredno pred sezonu u kojoj šampion nastupa u elitnom evropskom takmičenju.
Podloga je najnovije generacije, sa ugrađenim prskalicama za zalivanje, ali i grejačima koji služe za topljenje snega tokom zimskog perioda.
Sama "kvadratura" terena koštala je crveno-bele oko 400.000 evropskih novčanica, uz dodatne troškove ugradnje, "šivenja" i održavanja.
Jedan od spomenutih izuzetaka svakako je TSC, ambiciozni projekat iz Bačke Topole sa novim stadionom, sjajnim i studioznim radom, koji je već počeo da daje rezultate.
I to na hibridnoj podlozi na kojoj su već trčali fudbaleri Frajburga i Olimpijakosa, a koja svojim izgledom i postojanošću svaki put prijatno iznenadi publiku u Bačkoj Topoli.
Mogu li se priuštiti nove podloge?
Na kraju, pitanje je jasno, ali se čini da je i odgovor još jednostavniji.
Da li je finansijski moguće da svaki superligaš ima pristojan i postojan fudbalski teren?
Spomenuli smo da je Crvena zvezda izdvojila 400.000 evra za hibrid najnovije generacije, ali da je ulaganje sa dodatnim troškovima nešto veće. Za takvu vrstu podloge cena varira između 500 hiljada i milion evra, te je jasno da nema svaki domaći klub tolika novčana sredstva.
Ipak, postoje i jeftinije varijante, poput one "na krovu", koja sa sve postavljanjem košta 300.000 evra.
Jasno je, barem ovako sa strane, da je u pitanju dugotrajna investicija i da su spomenuti iznosi u sportu u kojem se "obrću" vrtoglave cifre, pa i kod nas u Srbiji, vrlo mogući i dostižni.
Ulaganje u superligaške terene je pod moranjem, u čemu bi pomoć Evropske kuće fudbala umnogome pomogla.
UEFA je već davala novac našim klubovima, a poznato je i da Svetska fudbalska federacija (FIFA) novčano nagrađuje svaki klub koji proslavi 100 godina postojanja.
I, kada se crta podvuče, ne može se očekivati bilo kakav napredak, ukoliko vam je jedan od najosnovnijih uslova za igru u stanju u kakvom jeste – a, znamo kakva su očekivanja u Srbiji.
Ambicije i želja se moraju poklopiti sa realnošću, a u ovom slučaju dolazi do prevelikog odstupanja.
Nedavno smo dobili četiri nova fudbalska objekta, najavljena je i gradnja nacionalnog stadiona, ali osnovu ne smemo da preskočimo, a to je taj zeleni pravougaonik na kojem se (ili bi trebalo) rađa magija.
