Čuvajte se: Kako privatni detektiv može da vam pokvari bolovanje

Praćenje na društvenim mrežama i angažovanje privatnih detektiva više nije rezervisano samo za ljubomorne supružnike i holivudske filmove, jer se tim metodama sve češće služe kompanije koje sumnjaju da su im zaposleni neopravdano odsutni, tačnije da su na lažnom bolovanju. 

Ova tema ponovo je u žiži javnosti nakon vesti da je menadžer poznate hrvatske banke uhvaćen dok skija u Francuskoj umesto da miruje u krevetu za vreme bolovanja. Poslodavac mu je uručio vanredni otkaz, ali ovaj potez je, kako je odlučio sud, bio nezakonit pa je banka dužna da menadžeru plati odštetu u visini od 14.240 evra i nadomesti sudske troškove.

RT Balkan istražuje kakva je situacija u Srbiji kada je u pitanju zloupotreba bolovanja, pogotovo nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim se izabrani lekar obavezuje da utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana.

A detektivi traže...

Nikola Novak iz Detektivske agencije PDA ANONIMUS za RT Balkan navodi da ga sve češće zovu poslodavci sa ciljem da provere personal.

"Zovu nas iz čitave Srbije kada posumnjaju da ih radnici varaju. Dešava se da otvore bolovanje, pa odu da rade u drugu firmu iste delatnosti ili sami otvore svoju firmu i otimaju klijente poslodavcu. Dešava se da ih uhvatimo na žurkama, na putovanjima, u šetnji gradom, na kafi sa prijateljicom", objašnjava detektiv.

Metode rada nije hteo da otkriva, ali tvrdi da ima mnogo posla jer osim lažnih bolovanja, ljudi varaju i na osiguranju. 

Pravnica za radno pravo Olga Vučković Kićanović ističe da se statistički podaci u vezi s fiktivnim bolovanjem razlikuju od institucije do institucije.

RFZO procenjuje da je svega 12 odsto zaposlenih na lažnom bolovanju, poslodavci tvrde da taj broj ide do 20 odsto, a advokati do čak 50 odsto.

Ukoliko poslodavac sumnja da je zaposleni neopravdano odsutan, u skladu sa Zakonom o radu, ima pravo da proveri osnovanost privremene sprečenosti za rad zaposlenog i da ga, eventualno, kazni otkazom, odbijanjem dela zarade ili nekom blažom merom.

"Poslodavci su u nepovoljnom položaju, jer ne smeju da znaju zdravstveni razlog zbog koga zaposleni odsustvuje, tj. šifrarnik bolesti, niti da zovu i proveravaju radnika jer se to doživljava kao povreda privatnosti, a sa druge strane, zakon ne gleda blagonaklono na praćenje kao operativnu radnju", objašnjava Vučković Kićanović.

I specijalisti će pisati recepte: Novine u zdravstvu

Redovni profesor medicine rada na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Petar Bulat za RT Balkan kaže da je nemoguće precizno utvrditi koliko je lažnih bolovanja u Srbiji, pogotovo onih otvorenih na inicijativu pacijenta.

"Teško je dokazivo jer ne možemo da znamo o čemu razgovaraju lekar i pacijent. Takođe, ima i onih pacijenata koji dugo čekaju na dijagnostiku", navodi naš sagovornik i dodaje da postoje i bolesti iz F spektra gde obaveza mirovanja nije jedno od lekarskih zahteva tokom bolovanja.

Kaže da se tek poređenjem podataka mogu izvesti određeni zaključci.

"Tako npr. za uganuće skočnog zgloba kao posledice povrede na radu sledi bolovanje od dva meseca, a kada je reč o običnoj povredi, onda se dobije dve, tri nedelje bolovanja", kaže dr Bulat, što ide u prilog tezi o malverzacijama.

On otkriva da se susreo sa slučajevima kada su osobe na bolovanju provele 15 do 20 godina. 

"To su ljudi koji npr. pokrenu svoj biznis a na redovnom poslu zamrznu status. Još jedan slučaj je zanimljiv, kada nastupe sezonski poslovi, pa pola firme izostane sa posla. Tada isto možete da zaključite da su u pitanju zloupotrebe", naglašava.

Inače, za vreme privremene sprečenosti za rad prima se 65 odsto plate, a gubi se pravo na naknadu zarade u slučaju da je zaposleni namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad ili je ona prouzrokovana upotrebom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, ako je namerno sprečavao ozdravljenje, ako se bez opravdanog razloga nije podvrgnuo lečenju, ili se paralelno bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode, te ako bez dozvole stručno-medicinskog organa Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivališta.