Srbija i Balkan
ISPRAVKA: Priča o Jovanu Milanoviću, srpskom obaveštajcu u centrali NATO-a
Naš portal je 4. februara preneo članak iz štampanog izdanja “Večernjih novosti, a koji je analiza portala raskrinakvanje.ba ocenila kao teoriju zavere i prenošenje lažnih vesti. U delovima knjige koja se pominje u pomenutom članku, a čiji su autori Ljuban Karan i Ilija Kajtez, iznete su teorije o tome kako je došlo do masakra na Markalma i Račku, koje sada demantujemo.
Na našem portalu našao se članak, sa delovima knjige o izvesnom Jovanu Milanoviću, srpskom obaveštajcu koji je izneo svoju teoriju o masakrima na Markalama i Račku. Prema smernicama navedenog portala, tekst je ažuriran kako bi se ispravile kontroverzne informacije, uz dodatak objašnjenja za ovakve izmene.
Događaj na Markale pijaci 5. februara 1994. godine interpretira se na različite načine već tri decenije: jedna perspektiva tvrdi da je granata, koja je ubila civile, ispaljena sa pozicija srpske vojske oko Sarajeva, dok druga sugeriše da je napad na pijaci, uz upotrebu mina sa rasprskavajućim efektom skrivenih ispod prodajnih štandova, organizovala muslimanska armija pod vođstvom Alije Izetbegovića.
Evo šta kažu činjenice, prema analizi sajta Raskrinkavanje.ba:
U postupku utvrđivanja činjenica, sud je razmotrio izveštaje "lokalnog istraživačkog tima koji je stigao na mesto eksplozije u pijaci u 13:20 sati na dan incidenta" i koji je "svoju istragu vodio oko nedelju dana": "sudski panel je pregledao pojedinačne izveštaje stručnjaka uključujući balističare Mirzu Sabljicu, Hamdiju Čavčića i Berka Zečevića". Dalje, uzeti su u obzir i izveštaji "vojnih posmatrača Ujedinjenih Nacija i pripadnika 4. Francuskog bataljona UN" kao i nalazi drugog tima UN-a koji je "nastavio prethodne istrage (UN)" sa fokusom "na analizu kratera i tehničkih detalja eksplozije".
U presudi stanovitom Galiću, donetoj 5. decembra 2003. godine i potvrđenoj odlukom Apelacionog veća 2006. godine, navedeno je da su istražitelji UN-a "uzeli u obzir svedočenja žrtava, predstavnika UN-a prisutnih u Sarajevu na dan eksplozije, kao i informacije o vojnoj opremi i položajima jedinica dobijene od Armije BiH i SRK-a". Izveštaj predat 15. februara 1994. zaključio je da je "eksplozija koja se dogodila 5. februara 1994., između 12:10 i 12:15 sati, na gužvovitoj pijaci u Sarajevu, izazvana konvencionalnom minobacačkom granatom od 120 mm proizvedenom u fabrici", identifikujući pravac iz kojeg je granata došla.
Na osnovu ovih nalaza, sudsko veće je sa većinom glasova zaključilo da je "minobacačka granata od 120 mm, ispaljena na Markale pijacu 5. februara 1994., koja je usmrtila više od 60 i ranila više od 140 ljudi, namerno lansirana sa teritorije pod kontrolom Vojske Republike Srpske (VRS)", bez ikakve razumne sumnje.
Na ove greške ukazao nam je portal Raskrinkavanje.ba. Izvinjavamo se svim našim čitaocima na prenetom članku, koji je na našem portalu pogrešno interpretiran kao validan dokaz.
