Srbija i Balkan
Vili Vimer o NATO agresiji: Vašington je želeo da se svi povinuju njihovim naređenjima
Zato su napali Jugoslaviju, zvezdu na horizontu država Pokreta nesvrstanih i jednog od osnivača Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju, rekao je nemački političar za RT
Prvi metak, prva raketa i prva bomba koja je poletela ka metama u trenutnom sukobu u Ukrajini ispaljeni su je mnogo ranije - 24. marta 1999. ispalio ih je NATO protiv Jugoslavije, kaže za RT nemački političar Vili Vimer.
On je dodao da "kako bi pokrenuli i poveli taj sramotni rat protiv Jugoslavije, zapadna alijansa prvo je morala da razori u paramparčad samu srž Povelje Ujedinjenih nacija - u suštini Zapadu više nije trebao svetski poredak u kojem su važila ista pravila za sve, gde je život u miru bio zaštićen".
Vašington je želeo svetski poredak u kojem bi se svi povinovali njihovim naređenjima i potčinili pravilima koje je uspostavio, rekao je Vimer.
"Zato su napali Jugoslaviju, zvezdu na horizontu država Pokreta nesvrstanih i jednog od osnivača Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju. Dok je Zapad svim silama nastojao da razreši ovu organizaciju bilo kakvog značenja, druge, uticajne države počele su da razvijaju njenu glavnu ideju koja se sastoji od dobre saradnje i mirnih rešenja za sukobe i u tom nastojanju stigli su do saradnje država BRIKS-a", istakao je nemački političar.
On je naglasio da u međuvremenu Zapad u svojoj tiraniji, kako je napomenuo, pokušava da povede svet u novi i opasan rascep, a rat u Jugoslaviji služio je kao geostrateški detonator.
"Sasvim svesno i namerno, u mirno vreme koje je neuporedivo s ovim, Zapad je počeo rat protiv Jugoslavije i sve ovo vreme lagao kao što diše. A na konferenciji u Bratislavi krajem aprila 2000 pokazao je jednom za svagda: rat u Jugoslaviji počet je iz geostrateških razloga i nisu imali apsolutno nikakvu nameru da ga završe čak ni u Kursku", zaključio je Vimer.
