SPC ne može da prihvati nijedan dokument koji se protivi njenom postojanju na KiM

Srpska pravoslavna crkva ne može da prihvati nijedan pravni ili politički model koji se protivi njenom osmovekovnom postojanju na Kosovu i Metohiji, poručio je danas Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije.

Govoreći na skupu "Kosovo i Metohija - istorija i kulturno nasljeđe" na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, srpski patrijarh je istakao da je SPC jedina Crkva Hristova na Kosovu i Metohiji i svuda gde se prostire njena kanonska jurisdikcija i da o tome ne može biti nikakve rasprave.

"Na delu su potpuno fiktivne, imaginarne konstrukcije o poreklu srpskih svetinja", istakao je patrijarh Porfirije.

Patrijarh je istakao da je međunarodna zajednica, oličena u UN i EU, dužna da obezbedi puno poštovanje svih ljudskih i verskih prava na Kosovu i Metohiji.

"SPC nigde ne traži posebna prava, pa ni na Kosovu i Metohiji. Osim toga, ne mogu se samo za SPC na Kosovu i Metohiji kao "posebna prava" tretirati univerzalna ljudska i verska prava", napomenuo je patrijarh.

"Mi Srbi smo ono što su naše svetinje"

Srpski patrijarh je ukazao da je samo snaga božanske, Hristove ljubavi kroz vekove na KiM mogla da podigne nebrojeno više od 1.300 hramova i crkvišta koliko ih je sada u Pokrajini.

"Podsetićemo da je blaženopočivši patrijarh Pavle u ono teško i preteško vreme, 18. juna 1999. godine, u manastiru Gračanici rekao međunarodnim predstavnicima: 'Mi Srbi ovde na Kosovu i Metohiji smo ono što su naše svetinje'", rekao je patrijarh.

Patrijarh je ukazao da se zaštita kulturnog nasljeđa srpske Crkve i naroda na Kosovu i Metohiji, nepokretnih i pokretnih sakralnih dobara koja imaju veliku opštecivilizacijsku vrednost, ne može samo u tom slučaju posmatrati kao "posebno pravo" SPC.

"Nesporno je da su prava i slobode sveštenstva, monaštva i vernog naroda, kao i srpski pravoslavni identitet, sakralna i ostala imovina SPC na Kosovu i Metohiji ugroženi", rekao je on.

Podsetivši da se navršilo 25 od početka velikog stradanja srpskog naroda i Crkve na Kosovu i Metohiji, da je 25 godina od donošenja Rezolucije 1244 i 20 godina od martovskog pogroma, patrijarh srpski kaže da za sve to vreme SPC, monaštvo i verni narod na Kosovu i Metohiji žive u uslovima koji su celom svetu poznati.

"Neprestano treba da govorimo o srušenim i spaljenim svetinjama, našoj pobijenoj braći, sestrama i deci, otetoj i uzurpiranoj imovini, zaoranim grobljima, posebno o promeni identiteta svetinja kao što su Studenica Hvostanska, zatim crkve Svetog Nikole u Novom Brdu, Dečana, Gračanice, da ne nabrajam", rekao je patrijarh Porfirije.

Ukazavši da je ovo vreme različitih vidova istorijskog revizionizma, ali da se u slučaju kada se žrtvama i zločincima zamene mesta ne radi o revizionizmu, te naglasio da SPC poziva na dijalog kosovsko-metohijske Albance.

On je ponovio da samo snaga božanske ljubavi koja je krasila i krasi sva pokolenja srpskog naroda na Kosmetu mogla da sagradi osam hramova na jednom kilometru kvadratnom.

Episkop raško-prizrenski: "Bez naše crkve smo pleme bez korena i budućnosti"

Episkop raško-prizrenski Teodosije rekao je da je danas retkost da se vidi prostor gde Srbi teže žive, a da istovremeno postoji toliko hrišćanske nade i spremnosti da ostanu svoji na svome, kao što je to na Kosovu i Metohiji.

"Gledamo ta lica ljudi koji dolaze često sa suzama u očima, duboko osećajući da dolaze u očev dom, u svoju duhovnu postojbinu, da bi zahvatili od vode žive, koja se izliva obilno, iz moštiju naših svetitelja i iz svakog kamena naših crkava. Oni tu napajaju svoje duše utehom, podsećajući se ko su i šta su. Bez naše crkve i bez naših svetinja i po Kosovu i Metohiji i širom srpskih zemalja, mi bismo bili jedno pleme bez korena i budućnosti", izjavio je Episkop raško-prizrenski.

Prema njegovim rečima, naši ljudi koji danas žive u izolovanim enklavama istinski su heroji našeg vremena.

Jednodnevni naučni skup organizuju Srpska pravoslavna crkva i Matica srpska, a održava se na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Skupu, između ostalih, prisustvuju i ministarka kulture Maja Gojković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.