Smenjeni direktor Uprave policije tužio Vladu Crne Gore

Razrešeni direktor Uprave policije Zoran Brđanin, podneo je tužbu protiv Vlade Crne Gore zbog nezakonite smene.

U tužbi u koju je portal RTCG imao uvid navodi se da je odluka o razrešenju doneta bez pravilnog postupka i utvrđivanja činjenica.

"Razrešenje tužioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na privatni život, pa je potrebno hitno sudsko postupanje. U skladu sa zakonom, Upravni sud treba samostalno (meritorno) rešiti stvar, shodno prethodnom presedanu i obavezama iz zakona, što ukazuje na dužnost suda da hitno interveniše i zaštiti prava tužioca", navodi se u tužbi.

Kako dodaju, sud treba da osigura da tužilac nastavi svoju funkciju bez odgađanja, poštujući prava zagarantovana Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava, naglašavajući važnost pravne sigurnosti i nepristrasnosti u odlučivanju.

U tužbi koju je advokat Siniša Gazivoda, po punomoćju Brđanina danas podneo Upravnom sudu protiv Vlade Crne Gore ističe se i da je pobijanim rešenjem Vlade Crne Gore, tužilac nezakonito razrešen dužnosti direktora sa netačnim i neutemeljenim obrazloženjem da Odbor za bezbednost i odbranu prethodno nije prihvatio dva posebna periodična izveštaja direktora policije iz 2022. godine.

Kako se navodi oba pomenuta posebna izveštaja, zbog činjenice da nisu blagovremeno razmatrana od strane Odbora za bezbednost i odbranu u prošlom skupštinskom sazivu smatraju se prihvaćenim, što je potvrdio i Upravni sud.

Time je smatraju, tužena strana donošenjem pobijanog rešenja postupila suprotno članu 8 Zakona o u upravnom sporu, kojim je propisano da su odluke donete u upravnom sporu obavezujuće.

"U odbrani vladavine prava, odnosno zakona i sudske presude je jedno vreme istrajavao i predsednik tužene Vlade Crne Gore kada je 31. 01. 2024. godine javno izjavio da misli da je gospodin Brđanin u punom mandatu. Međutim, posle izvesnog vremena, tačnije u noćnim časovima 3. marta 2024. godine, i premijer i vlada, verovatno vođeni političkim razlozima, narušavajući političku neutralnost policije propisanu u članu 14 stav 1 Zakona o unutrašnjim poslovima, odstupaju od obaveze u odnosu na predmetnu presudu Upravnog suda, i tužena, bez održavanje sednice, uz upotrebu neke od aplikacija za poruke i govor, donosi nezakonitu odluku o razrešenju direktora Policije - pobijano rešenje", navode u tužbi.

Ističu da je tim postupkom vlada prekršila i člana 6 stav 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, jer Evropski sud dosledno naglašava da postoji obaveza izvršne, zakonodavne i svake druge državne vlasti, bez obzira na njen nivo, da poštuju i pridržavaju se presuda i odluka sudova, čak i kada se s tim odlukama i presudama ne slažu.

Takođe, dodaju i da Odbor za bezbednost i odbranu aktuelnog skupštinskog saziva nije pravilno cenio pomenute posebne izveštaje direktora Policije, odnosno arbitrarno (samovoljno, proizvoljno) je postupio kada ih nije prihvatio.

"Očigledno je da je sadržaj oba izveštaja od strane Odbora samo formalno, površno, pogrešno i netačno interpretiran. Odbor uopšte ne obrazlaže razloge i činjenice iz kojih proizilazi opravdanost neprihvatanja posebnih izveštaja. Na osnovu sleda događaja jasno je da Odbor nije stvarno sagledavao posebne izveštaje, jer da jeste oni bi bili prihvaćeni pošto bi Odbor u njima morao primjetiti sve one rezultate koje je primjetila i pohvalila Evropska komisija, odnosno njeni eksperti, ali i pojedini akteri političkog života koji su se javno hvalili neosnovano prisvajajući sebi te rezultate, ali ne i direktoru, čelnom čoveku policije koja je postigla, odnosno ostvarila te rezultate. Da apsurd bude veći, te iste rezultate oni, odnosno njihovi predstavnici ili njihovi partijski drugovi iz Odbora su cenili nedovoljnim da bi posebni izveštaji bili prihvaćeni", navode u obrazloženju tužbe.