Srbija i Balkan
Bez dogovora u EU o uvrštavanju Briselskog i Ohridskog sporazuma u pregovarački okvir sa Srbijom
Svrha izmene tog okvira je da se odredbe Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa s Prištinom, kojim se od Beograda očekuje defakto priznanje nezavisnosti "Kosova", uvrsti u poglavlje 35 pregovora o članstvu, kao poseban uslov za Srbiju
Iako su prošla puna dva meseca otkako su Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) uputili predlog izmene uslova iz poglavlja 35 pregovaračkog okvira u procesu pregovora o članstvu sa Srbijom, u Savetu EU još nije postignut potreban konsenzus za odobrenje ovih promena.
Radio Slobodna Evropa (RSE) saznaje da i dalje postoje razlike u stavovima između zemalja članica, a belgijsko predsedavanje EU ulaže napore da te razlike prevaziđe.
Prema navodima istih izvora, pojedine države članice nisu prihvatile prvi predlog izmena koji je iznela Evropska komisija.
Neke zemlje članice su zatim dale svoje predloge i o njima se raspravljalo u radnim grupama Saveta koje se bave Zapadnim Balkanom i procesom proširenja.
Diplomatski izvori u EU tvrde da će tokom aprila o ovom pitanju raspravljati ambasadori EU u Odboru zamenika stalnih predstavnika svih država članica (KOREPER).
Svrha izmene tog okvira je da se odredbe Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa s Prištinom, postignutog prošlog februara, uvrsti u poglavlje 35 pregovora o članstvu, kao poseban uslov za Srbiju.
Ipak, normalizacija odnosa s Prištinom za Beograd je uključena u ovo poglavlje, ali zahteva napredak u procesu normalizacije. Zamišljeno je da se sprovođenje sporazuma sada navede kao uslov, navodi RSE.
Na poslednjem sastanku prošlog decembra zemlje članice zatražile su od Evropske komisije da dostavi predlog promene pregovaračkog okvira za Srbiju najkasnije do kraja januara ove godine.
Dva dana nakon isteka tog roka, početkom februara, Evropska komisija i EEAS podneli su svoj predlog.
Do kašnjenja predloga Komisije došlo je, prema diplomatskim izvorima u EU, zbog nastojanja komesara za susedstvo i proširenje Olivera Varheljija da opstruira ovaj predlog.
Mađarska, zemlja iz koje ovaj komesar dolazi, prema diplomatskim izvorima, i dalje je među zemljama članicama koje sprečavaju usvajanje ovih promena u Savetu EU, navodi RSE.
Trideset peto poglavlje pristupnih pregovora, koje se zove "ostalo", nije vezano za EU zakonodavstvo, ali se u tom poglavlju odlučuje o konkretnim stvarima koje Brisel ili bilo koja država članica traže od zemlje u procesu pristupanja. U slučaju Srbije, to uključuje i normalizaciju odnosa s Prištinom.
Ovo poglavlje jedno je od prvih koje je otvoreno u decembru 2015. kako bi se kroz njega pratio ostvareni napredak.
Evropska komisija je do jeseni prošle godine ponašanje Srbije u dijalogu obično ocenjivala "konstruktivnim" i zaključila da na taj način ispunjava kriterije za napredovanje u procesu pregovora o članstvu.
Kako navodi RSE, diplomate iz nekoliko članica EU upozorili su da bi Brisel trebalo što pre da osigura odobrenje izmena pregovaračkog okvira za Srbiju, jer će u protivnom "biti neozbiljna po pitanju sprovođenja Sporazuma kojem je posredovala i nazvala ga uspešnim".
Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kao i Aneks za njegovu implementaciju postignut u Ohridu prošlog februara, strane nisu potpisale.
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj je neposredno nakon sastanka u Ohridu 18. marta 2023. izjavio da "Evropska unija pozdravlja (to) što su se strane dogovorile o implementaciji Sporazuma, koji je predviđen da postane integralni i obavezujući deo evropskih puteva jedne i druge strane", bez preciziranja šta to tačno znači.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja dan kasnije, rekao da će Srbija implementirati Sporazum "do naših crvenih linija" i da se Beograd protivi članstvu "Kosova" u UN.
Međutim, EU i dalje insistira na tome da su, iako nije potpisan, strane prihvatile ovaj Sporazum i za njih predstavlja pravnu obvezu. Njegovo sprovođenje, prema navodima zvaničnika EU, je uslov za napredak u procesu integracija u EU.
Ovaj sporazum, koji se sastoji od 11 članova obezbeđuje, između ostalog, stepen samouprave srpske zajednice na KiM i međusobno priznavanje državnih simbola, a od Prištine i Beograda zahteva i sprovođenje svih dosadašnjih dogovora postignutih u dijalogu.
Za Srbiju je posebno problematičan Član 4, kojim se precizira da "strane ne mogu da predstavljaju jedna drugu u međunarodnim odnosima", kao i da se "Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama".
Pregovarački okvir EU je osnovni dokument na kojem se odvija proces pregovora o članstvu sa zemljom kandidatom.
Pregovarački okvir za Srbiju Savet je odobrio u decembru 2013, dok je Srbija otvorila pregovore o članstvu s EU u januaru 2014. Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja za pregovore.
