Eparhija raško-prizrenska: Izjave Eleonore Veler ugrožavaju bezbednost verskih objekata SPC

Eparhija raško-prizrenska reagovala je povodom izjava pravnika i istraživača Univerziteta u Kembridžu Eleonore Visoke Veler da "kosovske institucije treba da upravljaju imovinom srpskih manastira i crkava", kao i  da se crkva Hrista spasa u Prištini "ne može nazvati crkvom", jer je izgrađena na "nasilan i nezakonit način" u vreme Slobodana Miloševića.

Eparhija je saopštila da niz neistinitih, nedobronamernih i jednostranih izjava koje je Veler sa odeljenja za arheologiju univerziteta Kembridž, po ko zna koji put, iznela u najnovijem intervjuu za RTK, ne samo da ne doprinose pomirenju etničkih zajednica na KiM i zaštiti kulturne baštine, već i dodatno vode eskalaciji etničkih tenzija i ugrožavaju bezbednost verskih objekata SPC.

"Gospođa Visoka Veler, inače poreklom sa Kosova i Metohije, stavila je pod znak pitanja upravljanje imovinom Srpske Pravoslavne Crkve na KiM, čime je, kao lice sa diplomom sa Kembridža, pokazala da ne razume koncept privatne svojine, verskih sloboda i odvojenosti Crkve od državnih institucija kao ključnih postulata savremene demokratije", ističe Eparhija u saopštenju.

Ukazuje se da ta izjava potkopava pravo korišćenja privatne imovine, radi samoodrživosti SPC manastira (poljoprivreda i stočarstvo), reflektuje retrogradnu nameru vlasti u Prištini iz 2015. godine da se sva imovina SPC proglasi "državnom imovinom Kosova".

Kosovski apsurdi: Ikone i sveci pravoslavni, crkva – rimokatolička

Eparhija podseća da su vlasti u Prištini tada, pod međunarodnim pritiskom, odustale od ovog zakona koji, kako je navedeno, podseća na komunistička vremena u Albaniji, gde je država zaplenila svu imovinu crkava i verskih zajednica.

Navodi se da Veler plasira i tezu da još nezavršena saborna crkva Hrista Spasa u Prištini zapravo nije crkva, jer, kako ona tvrdi, nema istorijski značaj i predstavlja, po njoj, "nasilje iz 90-ih godina" i to samo zato što je zidana u vreme (nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ) Slobodana Miloševića.

"O toj crkvi su se vodili godinama sporovi, a ona je skrnavljena, od pojedinih prolaznika korišćena kao javni toalet, a trenutno se Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, bez ikakve zakonske osnove, osporava pristup ovom hramu od strane kosovskih institucija, iako vlasništvo zemljišta crkve i sam objekat katastarski i dalje predstavlja imovinu SPC", ističe Eparhija.

Naglašava se da ovakvim stavom Velerova direktno negira imovinska prava SPC i podstiče nasilje nad verskim objektima zlonamernim tvrdnjama, jer je u vreme Miloševića podignuto na hiljade albanskih objekata čija prava niko ne osporava, a vlasti Jugoslavije nisu gradile tu crkvu, već Eparhija raško-prizrenska sa vernim narodom, koga je tada, pre etničkog čišćenja, u gradu Prištini bilo 40.000, a sada svega desetak starijih lica.

Eparhija podseća da je Veler pre nekoliko dana javno iznela tvrdnju da je pitanje imovine manastira Visoki Dečani, u kojem slučaju je ustavni sud u Prištini presudio 2016. godine, a presuda osam godina bilo neizvršena, "deo nasleđa srpske okupacije Kosova" i naglašava da se time direktno dovodi pod znak pitanja legalnost sudske presude i time negira 700 godina istorije ovog manastira.

Isplatilo se: Godine suđenja i borbe da Priština sprovede presudu o vlasništvu zemlje manastira Dečani

Eparhija navodi i da je Veler poslednjih godina direktno u javnosti negirala ugroženost manastira Visoki Dečani, spomenika sa liste UNESKO svetske kulturne baštine, koji je zbog četiri oružana napada od strane lokalnih albanskih ekstremista pod stalnom zaštitom mirovnih snaga KFORA i jedini verski objekat pod neprestanom NATO vojnom zaštitom.

Velerova je i 2021. godine na društvenim mrežama optužila vodeću evropsku organizaciju za zaštitu kulturne baštine Evropa nostra izjavom da ova organizacija uključenjem manastira Visoki Dečani u listu najugroženijih spomenika u Evropi "podiže tenzije i stvara etničke podele".

Eparhija ukazuje da se iz svega rečenog može jasno zaključiti da, bez obzira na svoje obrazovanje u oblasti arheologije, Veler ni profesionalno ni moralno ne predstavlja objektivnog i dobronamernog eksperta za kulturnu baštinu koja je vezana za Srpsku Pravoslavnu Crkvu i da njeni, nimalo dobronamerni stavovi, duboko ugrožavaju međuetničke i verske odnose na KiM i direktno podstiču etničku i versku mržnju koja je samo u posleratnom periodu, od 1999. dovela do uništavanja 150 crkava i manastira SPC na KiM od strane albanskih ekstremista.

"Ovakvi jednostrani i agresivni stavovi koji se šire na javnom informativnom servisu RTK i drugim medijima još jednom potvrđuju potrebu sveobuhvatne i efikasne zaštite svetinja Srpske Pravoslavne Crkve sa jakim međunarodnim garancijama i, gde je to neophodno, zaštite mirovnih snaga KFOR-a", naglašava Eparhija raško-prizrenska.