Srbija i Balkan
Otpor Republike Srpske Šmitovim izmenama Izbornog zakona: Da li Srbi miniraju Srbe?
Novi Izborni zakon Srpske, trebalo bi da bude usvojen do 20. aprila, a prvi korak biće formiranje novih opštinskih, gradskih i Republičke izborne komisije
Vlada Republike Srpske, nakon Šmitovog nametanja Izbornog zakona BiH, usvojila je zaključak u kojem poziva sve članove organa za sprovođenje izbora iz Srpske da podnesu ostavke, kako bi zaštitili interese RS. I dok je predsednik RIK-a Srpske Oliver Blagojević najavio da će podneti ostavku, pojedinci iz redova srpskog naroda, među kojima su i pripadnici prozapadne opozicije, ne žele da slede ovu preporuku.
Izborni zakon Republike Srpske koji parlament RS planira da usvoji veoma je sličan Izbornom zakonu BiH pre nametnutih izmena Kristijana Šmita, kojeg u Srpskoj ne priznaju za visokog predstavnika.
Jedina suštinska razlika je u tome što će sada za sprovođenje izbora biti nadležna Republička izborna komisija Republike Srpske, a ne Centralna izborna komisija BiH.
Iz Misije OESC-a u BiH na ovo su imali primedbu "da jednostrani prenosi nadležnosti smanjuju stepen pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom".
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik odgovorio je na ovu primedbu:
"Kažu iz Misije OESC-a u BiH da jednostrani prenosi nadležnosti smanjuju stepen pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom. Bilo bi lepo da nam objasne kako jednostrani potezi stranca, kojeg ne poznaje Ustav, povećavaju stepen pravne sigurnosti. Kako stvari na koje u EU nijedan političar ne sme da pomisli, kamoli javno da izgovori, a daleko bilo da realizuje, nama u BiH serviraju s nepodnošljivom lakoćom i smatraju normalnim. Možda oni BiH smatraju zemljom ometenom u razvoju kojoj treba tutor, ali verujem i znam da su narodi u BiH dovoljno demokratski sazreli da sami mogu da odlučuju".
Ministarstvo uprave i lokalne samouprave dostavilo je Savezu opština i gradova Srpske i svim jedinicama lokalne samouprave zaključak vlade. Predsednik Saveza opština i gradova Srpske Ljubiša Ćosić očekuje da će sve izborne komisije zaključak sprovesti u narednih desetak dana. Republika Srpska, kaže, ima sve mogućnosti da sprovede izbore na svojoj teritoriji. Potrebno je samo da izborni zakon prođe sve faze do usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
"Kako bi što pre ušli u primenu Izbornog zakona Republike Srpske, važno je da nemamo dualizam", rekao je Ćosić, dodajući da će novi zakon propisati izbor članova komisija.
Kako kaže Ćosić, predstavnici lokalnih samouprava i članovi organa za sprovođenje izbora iz Srpske izražavaju spremnost da ispoštuju preporuke Vlade Republike Srpske u cilju očuvanja interesa RS.
Ćosić je naveo da 64 lokalne zajednice čine Savez opština i gradova i da je ovaj savez obavezan da da mišljenje na svaki zakon koji Vlada predloži, pa tako i Izborni zakon.
Ljubiša Ćosić je upozorio i da postoji strepnja da neki ljudi, pod uticajem stranih mešetara učine suprotno, ne podnesu ostavke i time razjedine srpski nacionalni korpus s one strane Drine.
"To je opasnost po Republiku Srpsku, ali, nažalost, navikli smo da se i to dešava. Mislim da je najvažnije da se sa Vladom Republike Srpske usaglasimo oko primene ovog zaključka", kaže Ćosić za RT Balkan.
I, zaista, dok je predsednik Republičke izborne komisije Republike Srpske Oliver Blagojević rekao je da će u četvrtak, 10. aprila, podneti ostavku na ovu dužnost, u skladu sa zaključkom Vlade Republike Srpske kojim poziva članove organa za sprovođenje izbora iz Srpske da podnesu ostavke, član Centralne izborne komisije BiH (CIK BiH) iz Republike Srpske Vanja Bjelica-Prutina oglasila se saopštenjem navodeći da je to "nezakonito".
Bjelica-Prutina, koju je na to mesto postavila prozapadna opoziciona stranka SDS, ukazuje da su prava i obaveze člana CIK-a BiH, propisani Izbornim zakonom BiH, te da kao takva "ne mogu biti predmet ograničavanja ili ukidanja, pa ni zahtevanja ostavke od strane vlade bilo kojeg entiteta".
"Takav zahtev, u pravnom smislu, smatram nezakonitim, a u političkom smislu, isti smatram svojevrsnim pritiskom na nezavisan i nepristrasan rad člana CIK BiH", saopštila je Bjelica-Prutina.
Interesantno je i da o "zakonitosti" priča Bjelica-Prutina koja je, sa ostalim članovima CIK, mimo svake procedure i zakona, naredila ponovno brojanje glasova za predsednika i potpredsednike RS 2022. godine, pod pritiscima opozicije, Pobeda Milorada Dodika potvrđena i na ponovnom brojanju.
Oliver Blagojević ukazuje da je primedba Bjelice-Prutine neosnovana i da je "politički motivisana, što ne čudi od nekoga ko je iz kabineta Mirka Šarovića otišao u CIK". Predsednik Republičke izborne komisije ukazuje za RT Balkan i da poziv nije obavezujući i da nije u tom tonu, kao što koleginica želi da ga tumači.
"Ja sam rešio i podneću ostavku u skladu sa zaključkom Vlade RS na sednici RIK-a koju sam sazvao za četvrtak. To je poziv, savet, a ostavka je lični čin, to je najavio još jedan kolega, verujem da će i ostali, a onda je pred nama, ali i ostalim nadležnim institucijama veliki posao", naglašava za RT Balkan Blagojević.
Kao i kada su u pitanju drugi zakoni i ovaj zahteva puno pažnje, naročito sada kada treba da se formira čitava struktura za izborni proces, koja sada neće odgovarati CIK-u, već RIK-u.
"Treba pozvati ljude koji su nekada bili deo CIK-a iz redova srpskog naroda, koji su veliki znalci, kako bi savetodavno pomogli i za sam Izborni zakon, ali i kako bismo njegovu implementaciju izveli što je bolje moguće. Više ljudi-više pameti, da budemo pošteni", ukazuje Blagojević za RT Balkan ističući da je već predložio određene izmene na javnoj raspravi koja je održana u prošli petak.
Ljubiša Ćosić deli mišljenje sa Blagojevićem i ukazuje da je svestan obima posla koji je pred njima i kompleksnosti implementacije, ali da je najvažnije očuvati Republiku Srpsku, i da će zbog toga svi "zasukati rukave".
Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je za RTRS da je Kristijan Šmit u poslednjih mesec dana dva puta intervenisao na Izbornom zakonu, kako bi pojačao sudsku presudu i eliminaciju Milorada Dodika iz političkog života.
"Kristijan Šmit je u jednom momentu rekao kako je radio neke tehničke izmene. Pa je u svom maniru sakrio ono najvažnije, a to je da je u članu 8. išao da pojača sudsku presudu i eliminaciju Milorada Dodika iz političkog života u Srpskoj. Onda su mu sugerisali, da će tako biti smenjena Centralna izborna komisija, pa neće moći da sprovodi sve to što želi. Ekspresno je Šmit požurio, što je pre moguće, da članovima CIK-a produži neograničeno mandat", naveo je Višković, a neograničeni mandat možda je i jedan od razloga zašto neki žele da ostanu u fotelji CIK-a.
Ipak, kaže Višković, Šmit je dobio još brži odgovor od Vlade Republike Srpske.
Novi Izborni zakon Srpske, trebalo bi da bude usvojen do 20. aprila, a prvi korak biće formiranje novih opštinskih, gradskih i Republičke izborne komisije.
"Niko ne kaže da postojeći članovi neće biti deo nove strukture, ali rešenja koja dobiju iz Sarajeva mogu da zgužvaju. Što se tiče novih rešenja, samo će važiti ona koja će izdati Republička izborna komisija, koja će biti izabrana i koja će birati novu strukturu", istakao je Dodik za medije.
I dok se Srpska priprema za usvajanje svog Izbornog zakona, čeka se sednica Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine na kojoj bi trebalo da se, između ostalog, proglase nedozvoljenim i ništavnim sve odluke Kristijana Šmita, što je, prema poslednjim dešavanjima u BiH malo verovatno.
Jedina dilema koja ostaje je da li će Srbi uspeti da ostanu složni, ili će opet Srbi minirati Srbe, koliko god čudno zvučalo, u borbi za sopstvene interese.
