Glasanje na severu KiM, dan posle: Kako je Aljbin Kurti sa 253 glasa pobedio na propalom referendumu

Referendum na severu Kosova i Metohije na kome se glasalo o poverenju četvorici nelegitimnih albanskih gradonačelnika u opštinama sa srpskom većinom, pretvorio se juče, ne sasvim neočekivano, u referendum Srba na Severu o poverenju – Aljbinu Kurtiju. Slovom i brojem pokazalo se da od pedesetak ili četrdesetak, ili možda 30.000 Srba koliko bi, sa sve decom, trebalo da ih posle najnovijeg talasa iseljavanja živi na ovom prostoru, u Kurtija i njegovu vlast poverenje ima njih – 253 koliko ih je za 12 sati na 20 biračkih mesta pristupilo glasanju.

Broj jeste zavidan, mada pitanje koje kvari sreću premijeru jeste koliko Srba iz Zvečana, Zubinog Potoka, Leposavića i Severne Mitrovice, od pomenutih 253, njemu zaista veruje a koliko ih je na referendum moralo iz raznoraznih razloga, a najviše da ih snime i registruju kamere načičkane po biračkim mestima.

No ovo je, dan kasnije, u čitavoj priči oko propalog referenduma najmanje važno. Koga je još u Prištini, od Kurtijevog kabineta do ambasada Kvinte, briga šta misle Srbi u Lešku ili Drenu.

Naš izbor

Ćirilice ni na referendumskom listiću: Srbi na Severu u nedelju glasaju – "jo" ili "po"

Važnije je da će jutros, kao i 23. aprila prošle godine, i u kabinetima po opštinama na severu KiM, a i u Prištini biti slavlja. Referendum je propao, Kurti je pobedio makar sa 253 glasa, apsolutna pobeda na predstojećim parlamentarnim izborima na "Kosovu" je skoro pa obezbeđena. Srbi su još jednom izigrani, prevareni, prevedeni žedni preko vode.

Jer, ako se prošle godine slavila pobeda Erdena Atića sa 553 glasa, Ljuljzima Hetemija u Leposaviću sa 100, Zećirija u Zubinom Potoku sa 196 i Pecija u Zvečanu sa 114, zašto se jutros ne bi slavilo 253 izašlih od 46.556 upisanih? I na Severu vlast je zacementirana, Kurti može u posetu severnim opštinama kad god mu se prohte, još jednom je pokazao ko je gospodar... Njegovi glasači su prezadovoljni, on još više.

Srbima je jutros kao što je bilo i juče i prekjuče, zapravo još i gore

Što se Srba tiče, njima je i jutros kao što je bilo i juče i prekjuče. Još i gore. Sedam vojnih baza, po jedna na pet, šest ili sedam hiljada Srba. Specijalci sa dugim cevima na ulici dok deca idu u školu. Zabrana dinara. Svakodnevne inspekcije po apotekama. Nova hapšenja za "ratne zločine", ili, kome se od Srba "posreći", za "ugrožavanje ustavnog poretka" ili "terorizam". Nova suđenja. Nove osuđujuće presude za Srbe, nove desetine godina robije. Nova razrušena pravoslavna groblja, nova preuzimanja "katoličkih" crkava... I, da, stižu i britanske samohodne haubice.

Rezultat referenduma jeste i da će Hetemi, Peci, Zećiri i Atić, jutros puni sreće, nastaviti da vladaju još najmanje godinu dana, do isteka mandata, kao i da će ta vladavina pući preko leđa Srba. Biće tu, duboko se i jutros veruje među Srbima, novih odluka o gradnji ulica do albanskih kuća preko srpskih grobalja, novih grantova za gradnju kuća na Severu za Albance "povratnike", novih oduzimanja njiva i livada za vojne baze...

Pomenuta četvorica koliko sutra proslaviće prvi rođendan na vlasti. Među njima i Ljuljzim Hetemi, koji je za ovih 365 dana na vlasti postao skoro pa pravi novi albanski nacionalni heroj. Hetemi kancelariju i fotelju u zgradi SO Leposavić, u koju se uselio 26. maja prošle godine, kroz oblak suzavca i posle pravog juriša kosovskih specijalaca na Srbe koji su pokušavali da odbrane svoju lokalnu samoupravu, nije napuštao mesecima, unutra je jeo, spavao, kupao se, brijao, vladao...

Uoči referenduma: Svečlja najavio da će policija silom otvoriti škole za glasanje na severu KiM

Mora da su jutros prezadovoljni i u zapadnim ambasadama u Prištini. Jer kao što su lokalni izbori na Severu održani na sutrašnji dan prošle godine "bili legitimni", "odraz napredovanja demokratije na Kosovu", "demokratski i zakoniti proces", nema razloga da se drugačije oceni jučerašnji referendum. To što su Srbi bojkotom, sada i referenduma, sami sebi zabili autogol, to je njihov problem. Nisu li neke međunarodne organizacije sa tapijom da odrede ko po svetu živi u demokratiji a ko u diktaturi, "Kosovo" proglasile za primer nacionalnih, verskih, ekonomskih, kulturnih i drugih sloboda, zemlju u kojoj demokratija napreduje ne koracima nego skokovima, a Srbiju za zemlju koja o ovim pitanjima nazaduje, i to žestoko?

Koga briga što su biračka mesta bila u zgradama prepunim specijalaca

Koga briga što je prekjuče policija po biračkim mestima načičkala kamere koje snimaju i mesta gde se glasa? Koga briga što su biračka mesta juče bila u zgradama prepunim specijalaca? Ili koga briga što je za smenu gradonačelnika juče trebalo više glasova nego što Srba starijih od 18 godina živi u četiri opštine?

Što se tiče pomenutih Srba, i severno i južno od Ibra, jedino oni nemaju jutros ni truna razloga za radost, niti za slavlje. Jedino su im izvesne nove nevolje.

Nove muke kako živeti bez dinara, bez lekova... Sutra možda i bez svojih škola i svojih bolnica! Kako živeti sa dugim cevima pod prozorom, sa punktovima, betonskim tvrđavama na putevima, sa vojnim i policijskim bazama, sa pretnjama novim hapšenjima... Kako živeti sa mogućim novim otimačinama zemlje za nove vojne baze? Kako i zašto popravljati spomenike po grobljima koje će neko sutra ponovo srušiti, sravniti sa zemljom? Kako se pomiriti sa lažima da crkve u kojima vekovima mole Bogu nisu njihove nego su katoličke, itd., itd...

Zato, neće biti čudo ako nekog narednog jutra u nekoj stambenoj zgradi ili u naselju u Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću, Severnoj Mitrovici, komšije zaključe da su komšije Markovići ili Petrovići, Popovići, Jovanovići, otišli a da se nisu javili.

To je za sada jedina izvesna budućnost Srba na Kosovu i Metohiji.

Dok se jutros po kabinetima na Severu i u Prištini slavi.