Svet
Najopasnija je smrtno ranjena zver: Tramp – administrator umiruće imperije
Amerika već decenijama žive od rata i za rat, bilo sopstvenih bilo posredničkih. To je danas, primećuje ruski vojni i politički analitičar Dmitrij Orlov na svom blogu, transformisalo svetsku situaciju u zapaljivu smešu, i sve što preostaje jeste rat
Sjedinjene Američke Države su opasna, veoma opasna svetska sila. Najopasnija u savremenom svetu, tvrdi italijanski publicista Alesandro Volpi na sajtu "Arijana edititrice". Jer, zver je najopasnija kada je ranjena. A njene rane mogu da dovedu jedino do smrtnog ishoda.
"Pođimo od jezika brojki, koje ne lažu. Opasna priroda SAD postaje očigledna ukoliko razmotrimo određene, veoma indikativne brojke", nastavlja Volpi.
Federalni dug se sada približava sumi od 40 biliona dolara. Godišnji troškovi plaćanja kamata dostigli su 1,2 biliona dolara. Prinosi od desetogodišnjih obveznica prelaze 4,5 odsto.
Osiguranje od rizika zbog neizvršavanja obaveza po američkom dugu je najskuplje među dugovima vodećih zemalja sveta. Udeo stranih kupaca američkog duga pao je na 25 odsto od ukupnog iznosa, a na aukcijama potražnja jedva premašuje ponudu, što intervenciju američkih banaka čini ključnom, jer su već zasićene sve više potcenjenim hartijama od vrednosti.
Javni dug SAD trenutno iznosi 40 odsto globalnog javnog duga, ponovimo. Ovaj dug ne prestaje da raste, sve vrtoglavijom brzinom. Smrtna presuda je već tu.
Američki profesor Pol Kenedi je kasnih 80-tih napisao knjigu "Uspon i pad velikih sila", u kojoj tvrdi da svetske sile propadaju u trenutku kada rashodi premašuju očekivane dobiti i da se, poput Španije, ruše pod teretom neizmernih dugova.
Administator umiruće imperije
Dolar je izgubio 11 odsto vrednosti u odnosu na korpu svetskih valuta i nastavlja svoj silazni trend, što se ne objašnjava samo željom američke administracije da podstakne izvoz kroz slabu valutu, već i međunarodnom krizom kredibiliteta, kaže Volpi. Udeo dolarske imovine u svetskim centralnim bankama je opao na nešto iznad 50 odsto. Americi više niko ne veruje.
Nadalje, deficit tekućeg računa je dostigao rekordno visok nivo i sada predstavlja dve trećine globalnog deficita, dok je trgovinski deficit u maju 2026. iznosio 56 milijardi dolara.
Prilični zabrinjavajući podaci.
Uz to, industrijska proizvodnja SAD trenutno iznosi jedva 15 odsto globalno proizvedene robe. Uporedite to sa Kinom, čije je industrijska proizvodnja dosegla 35 odsto.
Osim toga, u junu je inflacija u SAD premašila 4,2 odsto i nastavlja da raste, a kriza u Ormuskom moreuzu će je samo podstaći. Ne treba biti mnogo pametan da bismo izvukli određene zaključke. Kina je sila u usponu, SAD su, u najmanju ruku, sila u naglom opadanju.
Trampove nade da će izbeći inflatorne efekte rata; kao i njegova očekivanja od "kaznenih tarifa" drugim zemljama pokazale su se uzaludnim. Da, Tramp je optimista, ali za njegove nade nema mnogo osnova. Ili – nema nikakvih osnova. On mora da se prikazuje kao optimista.
Troškovi javnog i privatnog duga će neminovno dovesti do smanjenja potrošnje, koja se u SAD oslanja na dug i predstavlja ključnu komponentu BDP-a, procenjenu na oko 1,5 odsto na kraju 2026. godine.
Tramp je samo administator umiruće imperije. Neće, očigledno, stići ni dobre, vesti sa ratišta. Ormuz je za njega izgubljen. Kao i rat u Iranu.
Dolar gubi tlo pod nogama
Istina, američke berze doživljavaju nekakav uspon, a Tramp i njegovi ortaci se igraju sa njima.
Ali, to je finansijski balon. Procenjeni 12-mesečni odnos cene i zarade je 21,5. Ova brojka je znatno viša od istorijskog proseka u poslednjih 25 godina.
"A to znači da je tržište 'skupo' i da investitori plaćaju visoku premiju za svaki dolar očekivanog profita", dodaje Volpi.
Zaista, tržište očekuje rast zarade od 12 do 14 odsto do kraja 2026. godine. Ali, ako industrijska proizvodnja nastavi da stagnira, ili ako potrošnja opadne zbog inflacije, kompanije neće moći da ispune ova visoka očekivanja, što će izazvati oštru korekciju cena.
Svi znamo da američke kompanije to ne mogu.
Ukratko: SAD imaju ogromne dugove i u velikoj meri zavise od kredita štediša i investitora širom sveta. Više ne mogu da štampaju ni nove dolare da bi pokrile dug i proizvode sve manje i manje. Zbog toga dolar gubi tlo pod nogama.
"Suočene sa ovom situacijom, SAD žive u ogromnom finansijskom balonu, odvojene od stvarnosti i održavane", tvrdi Vopli, isključivo transferom globalne štednje u američke hartije od vrednosti.
Zapravo, a ovo je ključna tačka, one pate od inflacije, tvrdi italijanski publicista, koja smanjuje kupovnu moć velikog dela američkog stanovništva, opterećenog visokim kamatnim stopama, koje nameću upravo inflacija i slab dolar.
SAD su već sada "bivša imperija" – tako je naziva Volpi – koja se suočava sa istinskim preokretom u svojoj ulozi unutar globalne hijerarhije, promenom kojom se američka politika sada treba baviti, nakon što su decenijama negovale kult supremacije.
Američki predlozi sa kojima se Amerikanci nisu složili
Amerika već decenijama žive od rata i za rat, bilo sopstvenih bilo posredničkih.
To je danas, primećuje ruski vojni i politički analitičar Dmitrij Orlov na svom blogu, transformisalo svetsku situaciju u zapaljivu smešu, i sve što preostaje jeste rat.
Kao što je izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov: SAD su nesposobne za bilo kakav dogovor.
Diplomatija, nastavlja Orlov, u zapadnom shvatanju ovog termina, degenerisala se u razmenu uvreda i mukotrpan proces pregovaranja o sporazumima, koje niko, nikad, u SAD ne namerava da poštuje.
Zato su Amerikanci, odnosno njihove političke elite, preobrazile čitav globus u bojno polje. Gotovo na svakom delu planete, odvijaju se vojne akcije ili pripreme za njih. Motivacije za ove sukobe kreću se od potpune zablude do političke svrsishodnosti, pa sve do ideoloških imperativa i pitanja nacionalnog opstanka.
Mnogo je već rečeno i napisano o diplomatiji na Zapadu, ali jedan nedavni primer je jednostavno previše savršen da bismo olako prešli preko njega, piše ovaj autor. Kada su Rusi istakli da su Amerikanci pogazili sporazume postignute tokom samita Putina i Trampa u Enkoridžu na Aljasci, 15. avgusta 2025. godine, američki državni sekretar Marko Rubio je izjavio da to i nisu bili sporazumi, već samo "predlozi".
Međutim, ove "predloge" su predložili Amerikanci, a Rusi su ih prihvatili. Dakle, nastavlja Orlov, Amerikanci su dali predloge sa kojima se sami nisu složili. Koja bi uopšte mogla biti svrha pokušaja postizanja mirovnog sporazuma sa takvim ljudima?
Nema nikakve svrhe, a to znači da preostaje samo rat.
Povratak na logiku Hladnog rata
Cilj nekog rata ne mora uvek biti pobeda, piše Orlov, već i samo održavanje sukoba.
Cilj diplomatije ne mora da bude postizanje mira, najmanje trajnog, a cilj vođenja rata ne mora da bude pobeda, već nastavak rata.
Tako su, uostalom, SAD postupale tokom gotovo čitave svoje istorije. Imamo za to mnoštvo primera iz hladnoratovskog perioda.
Pogrešno je, dodaje Orlov, tvrditi da Hladni rat nikad nije vođen. Činila ga je je serija desetina većih i manjih ratova, koji su se vodili manje-više u kontinuitetu.
U stvari, to su bili ratovi koje za oslobođenje od, pogađate, stalnog američkog pritiska, koji je raspolagao nešto elegantnijim metodama od starog evropskog kolonijalizma. Više nije bilo potrebe za okupacijom neke zemlje. One su se okupirale same, putem kompradorskih elita, koje su Americi isporučivale resurse, faktički besplatno.
SSSR je pri tom aktivno podržavao pokrete dekolonizacije, pomažući mnogim zemljama da postignu istinsku nezavisnost, od Afrike do Latinske Amerike.
Nakon raspada SSSR-a, ovi odnosi su na neko vreme stavljeni na pauzu, ali su od tada obnovljeni i revitalizovani. Na primer, Drugi samit Rusija-Afrika održan je u Sankt Peterburgu u Rusiji, 27. i 28. jula 2023. godine. Samit je privukao delegate iz 49 od 54 države članice Afričke unije, uključujući 17 šefova država. Treći samit će biti održan u Moskvi krajem oktobra 2026. godine.
SAD su u tome uvek na jednoj strani, Rusija i Kina na drugoj.
Ali, sada, pod Trampom, izostaju bilo kakvi obziri, najmanje moralni. To je postala otvorena i sve ogorčenija borba za puki opstanak, u kojoj više nema nikakvih pravila, u kojoj se zahteva Grenland, Kanada, Kuba i ko zna šta još...
"Istrebite ove zveri"
Ratovi vođeni tokom takozvanog Hladnog rata su bili, da bismo izbegli upotrebu eufemizama poput "sukob", ratovi za nacionalno oslobođenje. Za istinsku nezavisnost.
Baš usred svih ovih ratova, 1969. godine, kaže Orlov, popularni engleski pevač, po imenu Džon Lenon, pevao je: "Sve što kažemo je da dajte šansu miru".
Da li je ovo poboljšanje u odnosu na "Istrebite sve zveri!", što čini kraj Kurcvog pamfleta, lika iz romana u romanu "Srce tame", britanskog pisca poljskog porekla Džozefa Konrada? Prosudite sami.
Bilo kako bilo, Britanska imperija je tokom svog postojanja istrebila stotine miliona ljudi koje je smatrala "zverima". Definicija "zveri" se menja tokom vremena – trenutno su to Rusi i Ukrajinci – ali namera da se oni istrebe je ugrađena u britanski i američki operativni sistem, piše Orlov.
SAD su od Britanije preuzele štafetu surovog, nemilosrdnog, bezobzirnog kolonijalizma.
Najopasnija je, kažu, smrtno ranjena zver.
Zmaj u agoniji...
Live
