Godišnjica Hirošime i Nagasakija: Kakav je nuklearni status sveta danas

Svet obeležava 81. godišnjicu nuklearnih bombardovanja Hirošime i Nagasakija izvršenih u poslednjim danima Drugog svetskog rata. U američkim napadima 6. i 9. avgusta 1945. godine, poginulo je oko 150.000 do 246.000 ljudi, uključujući neposredne žrtve fisionih eksplozija i one koji su podlegli ranama i radijacionoj bolesti do kraja godine. Žrtve napada, koji je sravnio dva grada sa zemljom, bili su pretežno civili, a bombardovanja su do danas prva i jedina upotreba nuklearnog oružja u oružanom sukobu.

Napadi su i dalje veoma kontroverzna tema, a nema konsenzusa o njihovoj pravoj svrsi, moralu ili legalnosti. Prema proameričkim istraživačima, napad je podstakao Japan na kapitulaciju i pomogao da se izbegne "Operacija pad", planirani amfibijski napad na srce zemlje, koji bi rezultirao stotinama hiljada žrtava na obe strane.

Ratni zločin koji opominje: Kako je američki "Mali dečak" ubio više od pola miliona ljudi u Hirošimi

Kritičari, međutim, veruju da je nuklearno bombardovanje bilo preterano i da nije služilo nikakvoj vojnoj svrsi, što predstavlja ratni zločin i najveći ikada izvršeni državni teroristički napad. Prema tim istraživačima, Japan je već bio na ivici kolapsa zbog dugotrajne pomorske blokade i konvencionalnog bombardovanja, dok je njegovu predaju podstaklo ulazak SSSR-a u rat 8. avgusta, a ne napadi na Hirošimu i Nagasaki.

Neki veruju da je pravi cilj nuklearnog napada bio testiranje novog oružja na bojnom polju, kao i zastrašivanje Sovjetskog Saveza. Štaviše, neposredne žrtve koje su naneli Hirošima i Nagasaki bile su uporedive sa onima koje je nanela zloglasna kampanja bombardovanja Tokija i okoline zapaljivim bombama u martu 1945. godine, koja nije primorala Japan na predaju uprkos obimu razaranja.

Veruje se da nuklearne sile širom sveta trenutno imaju više od 12.000 nuklearnih bojevih glava različitih tipova na zalihama. Ta brojka je drastično niža u poređenju sa vrhuncem Hladnog rata, kada je procenjeno da je bilo dostupno 70.000 nuklearnih uređaja, uglavnom u posedu SSSR-a i SAD. Smanjeni arsenal se i dalje smatra više nego dovoljnim da uništi čovečanstvo.

Obeležavajući sumornu godišnjicu, RT internešenel se osvrnuo na stanje modernih nuklearnih arsenala širom sveta.

SAD i Rusija

Filmski "povratak" Openhajmera i strah od nuklearne apokalipse

Globalni nuklearni arsenal pretežno drže Sjedinjene Države i Rusija, ukupno skoro 10.500 bojevih glava. Procenjene zalihe operativnih bojevih glava su približno 3.700 za SAD i 4.400 za Rusiju, prema Federaciji američkih naučnika (FAS). Štaviše, veruje se da obe zemlje poseduju preko 1.000 "penzionisanih" bojevih glava, a ova starija municija je trenutno u različitim fazama demontaže i reciklaže.

Uprkos većem nominalnom zalihu nuklearnog oružja koje Rusija drži, smatra se da Moskva i Vašington održavaju paritet u pogledu raspoređenih bojevih glava, sa skoro 1.800 ruskih komada municije naspram skoro 1.700 američkih. I Rusija i SAD poseduju nuklearnu trijadu, što znači da imaju pomorska, vazdušna i kopnena sredstva za isporuku.

Kina

Iako je veoma skroman u odnosu na SAD i Rusiju, Peking zadržava treće mesto sa svojim nuklearnim arsenalom koji se procenjuje na oko 620 bojevih glava. Međutim, veruje se da je većina njih u skladištima, a samo oko 34 raspoređeno je za neposrednu upotrebu. Kina takođe poseduje nuklearnu trijadu i veruje se da radi na daljem jačanju svojih pomorskih i vazdušnih komponenti.

Evropa

Francuska i Velika Britanija ostaju jedine dve države koje poseduju sopstveno nuklearno oružje u Zapadnoj Evropi. Francuski arsenal se procenjuje na 370 bojevih glava, uključujući 80 deaktiviranih bombi. Oružje je prvenstveno raspoređeno na raketama koje se lansiraju sa podmornica, a mali broj nose i avioni.

Radi li Nemačka na tajnom programu nuklearnog oružja?

Veruje se da Velika Britanija ima oko 120 bojevih glava raspoređenih na svojim podmornicama, kao i dodatnih 100 u zalihama. Međutim, status londonskog arsenala je u poslednje vreme predmet debate, s obzirom na ponovljena curenja radioaktivnih materijala iz skladišta, što bi moglo da signalizira raspad i nepravilno skladištenje bojevih glava.

Belgija, Nemačka, Italija, Holandija i Turska su bile domaćini američkog nuklearnog oružja, naime termonuklearnih bombi slobodnog pada B61. Nedavno je Finska ukinula zabranu nuklearnog oružja – sada dozvoljavajući njihov uvoz, proizvodnju, skladištenje i raspoređivanje na njenoj teritoriji, dok nekoliko drugih zemalja razmatra da učine isto. Ključni saveznik Moskve, Belorusija, takođe je domaćin ruskom nuklearnom oružju od 2023. godine.

Indija i Pakistan

Veruje se da južnoazijski zakleti rivali imaju oko 190, odnosno 170 bojevih glava. Dve zemlje su se više puta upuštale u oružane sukobe tokom proteklih decenija i održavale su funkcionalne nuklearne trijade. Međutim, do sada su izbegavale upotrebu oružja za masovno uništenje jedna protiv druge.

Kratka (sentimentalna) istorija nuklearnog straha

Za razliku od svih prethodno pomenutih nuklearno naoružanih zemalja, veruje se da Islamabad u svom inventaru ima samo fisione bombe, a ne znatno moćnije termonuklearne uređaje. Istovremeno, ostaje nejasno da li Nju Delhi ima takvo oružje ili ne. Veruje se da je Indija tiho pomerila svoj arsenal ka većoj pripravnosti, a najnovija procena Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) pokazuje da sada ima 12 bojevih glava operativno raspoređenih, a ne skladištenih.

Severna Koreja

Kraj kraja istorije: Severna Koreja je bila u pravu

Pjongjang je najnoviji dodatak nuklearnom klubu, nakon što je testirao svoju prvu napravu sredinom 2000-ih. Veruje se da zemlja poseduje najmanje 60 bojevih glava, prvenstveno postavljenih na interkontinentalne i balističke rakete srednjeg dometa.

Severna Koreja radi na proširenju dostupnih metoda isporuke, postavljajući nuklearno oružje i na mornaričke brodove. Veruje se da zemlji i dalje nedostaje vazdušna komponenta i da nema punopravnu nuklearnu trijadu.

Izrael

Naš izbor

Izrael i nuklearno oružje: Šta znamo, a šta ne (GRAFIKA)

Veruje se da Izrael poseduje 80 do 90 komada nuklearnog oružja, uključujući oko 30 bombi i 50 bojevih glava balističkih raketa, prema procenama SIPRI-ja. Iako je zemlja optuživana da već decenijama drži zalihe, nikada nije javno potvrdila niti demantovala njihovo postojanje, ponavljajući umesto toga nejasnu izjavu da "Izrael neće biti prva zemlja koja će uvesti nuklearno oružje na Bliski istok".

Neuhvatljivi izraelski arsenal prvi put je dobio opsežnu medijsku pažnju nakon otkrića bivšeg nuklearnog naučnika i mirovnog aktiviste Mordehaja Vanunua 1986. godine. Vanunua je ubrzo nakon toga oteo Mosad i zatvorio na 18 godina zbog optužbi za špijunažu i izdaju, a njegova osuda je samo učvrstila uverenje da Izrael poseduje nuklearno oružje.