Od Bosne do Ukrajine: Bernar-Anri Levi u šik odelu izbegava "snajpersku vatru"

U svom novom dokumentarnom filmu "Slava Ukrajini", poznati francuski intelektualac i pomodni filozof Bernar-Anri Levi izbegava rusku snajpersku vatru nonšalantno noseći pancir preko šik odela skrojenog po meri.

"On se penje i na ukrajinski mornarički brod u Odesi, koji čisti Crno more od ruskih mina, dok njegova seda kosa nežno vijori na vetru", piše, u lirskom maniru, "Njujork tajms".

Zašto, međutim, Levi u ratnoj zoni nosi skupa dizajnirana odela? "Oblačenje nije važno, ali je jedan od malih znakova poštovanja za narod Ukrajine", objasnio je Levi u jednom intervjuu.

Takođe, on u ovom filmu razgleda razrušene stambene blokove u Kijevu, spušta se u rovove sa ukrajinskim vojnicima u Slavjansku, ili teši majku čiji je mali sin toliko traumatizovan ratom da je prestao da govori.

Gledajući novi film Bernar-Anri Levija, gledalac bi mogao doživeti svojevrsni "deža vi". Sve su to scene koje je već negde ranije video. Na primer, u njegovom dokumentarnom filmu "Bosna!" iz 1993.

Zaista, i tamo se Levi skrivao od (nepostojeće) snajperske vatre, s tim što su nešto kasnije objavljene fotografije koje su nastale tokom snimanja, a na kojima se vidi da je opasnost od snajpera u ovom dokumentarcu lažna, jer su na slikama zabeleženi prolaznici kako radoznalo posmatraju ovog "filozofa", koji se iz nekog razloga i od nečega skriva.

Levijev krstaški pohod

Onaj ko, makar i letimično, prati rad i "stvaralaštvo" ovog "novog filozofa", zna da u njemu odavno nema iznenađenja.

Levi je poslednjih pet decenija proveo moleći Zapad da interveniše u nizu sukoba, javljajući se sa bojnog polja iz Bosne, Darfura, Ruande, Kurdistana, Avganistana ili Libije.

Berner-Anri Levi je davno izabrao svoju stranu. On se uvek dosledno borio za globalizam, za liberalizam, protiv Francuza i Francuske, protiv Rusije i Srbije, protiv pravoslavlja...

Takođe, on svoj politički angažman shvata kao neku vrstu krstaškog pohoda. Levi je, već godinama, na strani "liberalnog progresa", kao uporni borac protiv francuskog i skoro svakog drugog nacionalizma, koje je izjednačio sa "fašizmom", sa Hitlerom i Holokaustom.

Jednom rečju, njegovo "stvaralaštvo" je neka vrsta jeftinog političkog pamfleta. Bernar-Anri Levi svakako nije ni akademski tip, koji svet posmatra sa filozofskim mirom, iz kabineta, ili sa lulom u ruci, kroz debelo staklo svojih naočara.

On ne reaguje na događaje sa zakašnjenjem svojstvenim akademskim i naučnim krugovima kako bi raspravljao o njihovom značaju sa bezbedne vremenske distance. On reaguje promptno, dok događaji vrtoglavo smenjuju jedan drugi, a na sceni se proliva prava ili lažna krv, svejedno, i izvija gusti dim.

"Veliki glupan"

U takvim trenucima, Levi ne okleva da napusti ni luksuzni ambijent hotela sa pet zvezdica, sa pogledom na Trijumfalnu kapiju, u kome piše neku novu i obavezno "jeretičku knjigu". Filozof koji se potpisuje sa samo tri slova, kao "BHL", povremeno prekida i boravak u svojoj palati u Marakešu, kako bi se, u raskopčanoj beloj košulji, spustio u prašinu političke arene. Zapravo, on je, što zvuči paradoksalno, jedan od najuticajnijih savremenih ideologa i aktivista globalizma, o čemu svedoči čitav niz njegovih knjiga.

Značaj njegovog "filozofskog dela" pri tom ostaje, u najmanju ruku, sporan. Za francuskog filozofa Perija Andersona, na primer, on je "neznalica" i "veliki glupan" - "dokazano nesposoban da pravilno shvati neku činjenicu ili ideju". Drugim rečima, njegove knjige i ideje su površne, možda i pogrešne, ali začuđujuće delotvorne. On ih tretira kao puko oružje u decenijama dugoj političkoj borbi.

U svojoj knjizi iz 2010. "O ratu u filozofiji", Levi opširno citira Žan-Batista Botula, filozofa iz 20. veka i začetnika škole mišljenja poznate kao "botulizam". Ali Botul nikada nije postojao i predstavlja satirični izum pisca Frederika Pažisa. Levi se, u to vreme, osećao skrušeno i pohvalio je "prevaranta zbog njegovog lukavstva."

Istini za volju, Leviju nije ni previše stalo do priznanja akademske misli. Za njegovu reputaciju "najprovokativnijeg i najjeretičkijeg mislioca današnjice" zaslužni su korporativni mediji, a ne univerzitetske katedre ili hermetički zatvoreni filozofski krugovi.

BHL je, pre svega, ideolog, makar i plitak, koji tuđe ideje koristi prema sopstvenom nahođenju, i to isključivo za svoje, pragmatične potrebe i ciljeve.

Ranije avanture Levija

Kada situacija to od njega zahteva, ovaj "medijski filozof" se upućuje na vruće tačke planete, sa kamerom u jednoj a "kalašnjikovom" u drugoj ruci, odakle "izveštava sa lica mesta". U stvari, on ne izveštava o konkretnim događajima, on događajima "daje smisao" i smešta ih u vlastiti koordinatni vrednosni sistem.

Godine 1993. snimio je svoj film o Bosni, u kome je muslimanski vođa Alija Izetbegović predstavljen kao branilac "evropskih vrednosti", kao kosmopolita i uzorni borac za multikulturnu i multietničku Evropu.

U njegovom filmu "Bosna!" armija BiH "brani čast Evrope od srpskih fašista", a za taj period veže ga i jedna sentimentalna uspomena: "beretka sa belim ljiljanima, koju je nosio Izetbegović" (ta beretka u njegovoj kolekciji i danas "zauzima počasno i neotuđivo mesto").

Tokom rata u Gruziji 2008. Levi je prvi put, a ujedno i poslednji, izveštavao o tome kako su Rusi spalili grad Gori, ali su ga demantovali francuski novinari. BHL, kako se naknadno ispostavilo, nije ni kročio u taj grad, koji je, uostalom, ostao neoštećen u "ruskoj agresiji". Gruzijski vojnici su zapalili polja oko grada kako bi Ruse optužili za razaranja i civilne žrtve. Levi se nedvosmisleno angažovao i u Libiji, naravno, na strani "pobunjenika" (čitaj: džihadista), a u korist zapadne intervencije protiv pukovnika Gadafija.

Ovaj angažman će kasnije pokušati da opravda na posebno bezočan način: tvrdnjom da niko ne može da ospori da se u Libiji, posle "pobede demokratije, živi bolje" nego u vreme Gadafijevog režima. Levi je to rekao za zemlju koja je pretvorena u tržište robljem.

Godine 2014. ga prvi put zatičemo u Ukrajini, na kijevskom "evromajdanu", gde u vatrenom govoru Putina poredi sa Hitlerom. Posle se ovaj "javni filozof" redovno sretao sa tadašnjim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom, koji za Levija ostaje "retka svetla tačka demokratije na inače mračnom nebu sovjetskog istoka."

Što se tiče Sirije, Bernar-Anri Levi se nije ustručavao da u tekstu na sajtu "Projekat sindikat" za egzodus stanovnika iz ove zemlje optuži Rusiju, uprkos činjenici da je u tom trenutku američko bombardovanje Sirije trajalo duže od godinu dana. I da je egzodus počeo davno pre, kao posledica sistematskog terora Islamske države i "posredničkog rata" koji su protiv vlade u Damasku povele "zapadne demokratije".

Onaj ko ima želju da gleda njegov novi film, treba da ima u vidu da ovaj "filozof" ne izveštava o događajima, već da sam kreira sopstvenu stvarnost. Ukoliko se događaj o kome izveštava nije desio, Levi će ga izmisliti i, za potrebe svoje "istine", namestiti odgovarajuće kulise.