Šta misterija nestalog dragulja kralja Čarlsa III otkriva o novom odnosu Britanije i Indije?

U nizu blistavih narukvica, kruna, kugli i žezla, krunisanju kralja Čarlsa III teško da je falilo blještavila.

Međutim, u povorci pozlaćenih artefakata i dragog kamenja u Vestminsterskoj opatiji nešto je ipak nedostajalo – verovatno najpoznatiji dragulj u kraljevskoj kolekciji, piše "Politiko". 

Zadivljujući dijamant Koh-i-Nur, poklonjen kraljici Viktoriji 1849. godine, jedan je od najvećih i najstarijih brušenih dijamanata na svetu.

Nekada je krasio središnji deo sto godina stare krune kraljice Meri, čiju je modifikovanu verziju na krunisanju nosila kraljica Kamila, supruga kralja Čarlsa.

Ogroman kamen kog je sa izuzetnih 793 karata Viktorijin muž Albert smanjio na 106, nosila je Meri kada je njen suprug kralj Džordž V krunisan 1911. godine.

Dijamant je ponovo nosila kraljica majka, Elizabeta, u drugoj kruni na krunisanju svog muža, kralja Džordža VI 1937. godine.

Međutim, Koh-i-Nur je ove subote ostao zaključan u Londonskoj kuli na obalama reke Temze.

Odluka da se ne obnovi svetlucavi središnji deo Merine krune kada je ona preuređena za Kamilu nije bio samo jednostavan estetski izbor, piše briselski portal. Priča o nestalom dijamantu je, zapravo, deo 200 godina stare geopolitičke borbe koja otkriva mnogo o promenljivim strujama moći u 21. veku i ulozi Britanije u modernom svetu.

Koh-i-Nur je, neslavno, u Veliku Britaniju početkom 19. veka donela Britanska istočnoindijska kompanija, veliki vojno-komercijalni ogranak Britanske imperije nakon što je oduzet od pendžabskog dečaka-kralja u toku kolonizacije Indije.

Replika velikog dragulja nalazi se u muzeju u Mumbaiju, ali Indijci žude za vraćanjem pravog.

Čak i dva veka kasnije, Koh-i-Nur na britanskoj ceremoniji koju su pratili milioni širom sveta delovao bi kao provokacija Indije, sve moćnije nacije sa kojom Britanija sada nastoji da pregovara o unosnom sporazumu o slobodnoj trgovini.

Pojava kamena na krunisanju bi "nepotrebno povećala tenzije", rekla je za "Politiko" osoba za koju briselski portal navodi da je "upoznata sa načinom razmišljanja unutar vlade premijera Narendre Modija".

Kamen "vraća bolna sećanja na kolonijalnu prošlost", rekao je portparol Modijeve partije Baratija Janata.

Otvorena rana

Dijamant veličine jajeta prvobitno je bio deo Paunovog prestola ukrašenog draguljima, sedišta Šah Džahanovog velikog mogulskog carstva iz 17. veka u Delhiju. Opljačkao ju je 1739. godine iranski osvajač Nadir Šah, a kroz ratove i pljačke stigao je do Avganistana, usput postajući deo brojnih mitova i legendi o prokletstvima.

Dragulj je na kraju je stavljen u pojas prvog maharadže Sikskog carstva, Ranjita Singha, gde je zapao za oko oficirima Istočnoindijske kompanije 1832. godine, nakon što su britanske vojne snage pregazile veći deo Indije.

Dijamant je oduzet od Singovog potomka, devetogodišnjeg Dulipa Singa, i predat kraljici Viktoriji 1849. godine.

Skoro dva veka kasnije, pljačka kamena ostaje pendžabska "psihološka otvorena rana", rekla je istoričarka Anita Anand u svom hit podkastu "Carstvo", čiji je ko-voditelj istoričar i stručnjak za Britansku istočnoindijsku kompaniju Vilijam Dalrimplu.

Ona je dijamant nazvala "diplomatskom ručnom bombom" koja čeka da eksplodira.

Velika Britanija je nakon napuštanja EU 2020. godine u potrazi za novim trgovinskim partnerima, a odnos moći sa njenom bivšom kolonijom Indijom se menja.

Indija je prošle nedelje pretekla Veliku Britaniju i postala peta ekonomija sveta, a prošlog meseca je pretekla Kinu i postala najmnogoljudnija nacija na svetu.

Posredovanje u trgovinskom sporazumu sa Indijom bio je prioritet za sve britanske vlade nakon bregzita - a kako se pregovori nastavljaju, Indija želi svoj dijamant nazad. 

Povodom Koh-i-Nura, Indija očekuje "prikladan dijalog" i "razgovor orijentisan na rezultate", rekao je upućeni sagovornik "Politika" koji je spomenuo i Zlatni tron — još jednu relikviju zaplenjenu iz carstva Sika koja se trenutno nalazi u Muzeju Viktorije i Alberta u Južnom Kensingtonu, pri čemu je naglasio da i drugi različiti predmeti uzeti iz indijskih hramova nose "ogromnu emotivnu vrednost" za Indijce.

"Mislim da ne postoji nijedna osoba u Indiji koja će reći 'zaboravi na sve to'", rekao je sagovornik "Politika".

Ipak, ni britanska vlada ni Bakingemska palata ne planiraju da razgovaraju o stvarnom vraćanju dijamanta, navodi portal.

Spor oko Koh-i-Nura deo je šire priče koja se razvija u trenutku u kom velike evropske sile pokušavaju da "operu" svoju kolonijalnu prošlost.

Bivši konzervativni kancelar Džordž Ozborn, sada predsednik Britanskog muzeja, i grčki premijer Kirijakos Micotakis već vode pregovore o podeli Partenonskih mermera putem novog sporazuma o partnerstvu.

Partenonski mermeri bili deo velike skulpture koja je vekovima ukrašavala unutrašnju kolonadu atinskog Partenona dugu 160 metara, sve dok Tomas Brus, sedmi grof od Elgina, nije uklonio 75 metara mermernih ukrasa i poslao ih u Englesku 1802. godine. Partenonski mermeri se zato često nazivaju i Elginov mermer.

Korak ispred Ozborna je Muzej Horniman u južnom Londonu, koji je krajem prošle godine vratio Nigeriji predmete koje su Britanci opljačkali 1897. godine.

Osećaj krivice

Šest od 10 Britanaca (62 odsto) podržava vraćanje artefakata u države iz kojih su oteti, pokazala je anketa iz 2021. godine. Ipak, daleko od toga da je podrška univerzalna, piše "Politiko".

Povratak artefakata Nigeriji je greška, rekao je profesor Univerziteta u Oksfordu Lorens Goldman.

"Mislim da je to pogrešno. Proizašlo je iz osećaja krivice, a mi bi trebalo da budemo iznad toga", rekao je on kritikujući usput ono što je nazvao "sitnim, nacionalističkim" zahtevima indijske vlade.

Umesto da traži da im se vrati Koh-i-Nur, indijska vlada bi trebalo da se "ponosi time što indijski predmet krasi krunu britanske kraljice", predložio je Goldman.

Napori da se vrate sporni predmeti dolaze sa levice, rekao je on, i prilično su površna reakcija generacije koja možda svoju istoriju ne poznaje dovoljno dobro.

Odlukom da se Koh-i-Nur ne koristi u ovogodišnjoj ceremoniji krunisanja, britanska kraljevska porodica je pokazala diplomatsku gracioznost, smatra Goldman.

Strategija Indije

Indija, sa svoje strane, koristi to što je ovogodišnji domaćin samita G20 kako bi skrenula pažnju na svoje napore za repatrijaciju ukradenog blaga.

Dvadeset restituisanih indijskih antikviteta, uključujući papagaj damu od Khajurahoa, statuu iz 12. veka koju je Kanada vratila Indiji 2015. godine, bili su izloženi diplomatskim predstavnicima u februaru.

Indijski sekretar za kulturu Šri Govind Mohan rekao je da će njegova država uskoro potpisati Sporazum o kulturnoj baštini sa SAD kako bi se sprovela "glatka repatrijacija" antikviteta.

Projekat "Ponos Indije" pomoću društvenih mreža identifikuje artefakte uzete iz indijskih hramova i olakšava njihov povratak.

"Indija raste", rekao je visoki britanski poslanik za "Politiko", napominjući da je zemlja na putu da do 2030. godine bude treća najveća ekonomija sveta.

Kada bi Britanija bila otvorena za dijalog o vraćanju predmeta, "to bi bio veoma dobrodošao korak", rekao je sagovornik briselskog portala opisan kao visokopozicionirani britanski biznismen koji je radio u Indiji skoro dve decenije.

Kako se anglo-indijski trgovinski pregovori nastavljaju, povratak Koh-i-Nura Indiji mogao bi da bude "značajna razmena političke dobre volje sa obe strane", sugerisao je jedan bivši savetnik indijske vlade zadužen za trgovinu.

U doglednoj budućnosti oni koji žele da vide Koh-i-Nur izbliza moraće da posete London, zaključuje "Politiko".

Dijamant će zauzeti centralnu ulogu u novoj izložbi krunskih dragulja koja se kasnije ovog meseca otvara u Londonskoj kuli. Kako se napominje, priča o kamenu kao "simbolu osvajanja" biće po prvi put istražena u okviru te izložbe.