SAD u proteklih 20 godina vodile više od 10 "tajnih ratova" za koje nije znao ni Kongres

SAD su tokom protekle dve decenije vodile više od deset "tajnih ratova" o kojima Pentagon nije izvestio ni javnost, ali ni članove Kongresa, ukazuje novi izveštaj istraživačkog centra za pravosuđe Brenan na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku.

Takva tajnovitost omogućena je ovlašćenjima koja je Kongres dodelio vojsci SAD nakon napada 11. septembra 2001.

"Avganistan, Irak, možda Libija. Ako biste pitali prosečnog Amerikanca gde su tokom protekle dve decenije sve SAD ratovale, kao odgovor biste dobili ovu kratku listu", navodi se u izveštaju pod nazivom "Tajni rat: Kako SAD koriste partnerstva i posrednike kako bi vojevala prikriveni rat".

Autori izveštaja navode da u spisku skorašnjih sukoba SAD fali oko 17 zemalja koje su SAD bombardovale, odnosno u kojima su se borile sopstvenim kopnenim trupama ili putem posrednika. Ti "ratovi iz senke" koje Kongres nije direktno odobrio odvijali su se divljem sveta, uključujući i Afriku, Bliski istok i Aziju.

"Skriveno ratovanje je relativno noviji fenomen, i ta praksa je nedemokratska i opasna", ukazuju autori u uvodu izveštaja.

"Sprovođenjem nenajavljene agresije u neimenovanim zemljama krši se Ustav SAD i stvara se opasnost vojne eskalacije, što je neprihvatljivo za javnost i za Kongres", dodaje se u istraživanju.

Sve je počelo sa Kulama bliznakinjama

Izveštaj ukazuje da su programi "bezbednosne saradnje", kako se često nazivaju takvi ratovi, omogućeni pravnim aktima poput Ovlašćenja o upotrebi vojne sile, koje je Kongres doneo nakon napada na Kule bliznakinje, te klauzule 3.093 u 50. tomu Zakonika SAD koja državnim akterima, poput CIA, dozvoljava sprovođenje tajnih operacija.

Program "127-Eho", naveden pod klauzulom 127e, ministarstvu odbrane SAD omogućava da "podržava strane vojne sile, paravojne organizacije, grupe ili pojedince koji podržavaju ili olakšavaju tekuće antiterorističke operacije specijalnih jedinica SAD".

Ovlašćenje o upotrebi vojne sile koje je na snagu stupilo 18. septembra 2001. godine odnosi se na pokretanje vojnih operacija protiv entiteta za koje se sumnja da su "planirali, autorizovali, počinili ili pomogli" napade 9. septembra.

Ministarstvo odbrane SAD je, međutim, preširoko tumačilo ovlašćenja zagarantovana tim aktima, smatraju autori izveštaja.

U praksi je vojska SAD koristila te akte za "angažovanje lokalnih posrednika koji su u okviru misija SAD napadali američke neprijatelje kako bi ostvarili ciljeve Vašingtona", navodi se u izveštaju, i dodaje da Pentagon takvu praksu često smatra "kolektivnom samoodbranom".

Saradnja sa notornim (para)vojnim formacijama

Kao jedan od primera programa "127-Eho", autori navode situaciju u Somaliji, gde su američke snage primenile tako definisanu "kolektivnu samoodbranu" 2016. godine protiv suparnika Bezbednosnih snaga Puntlanda (PSF).

PSF je prethodno oformila i obučila CIA, a kontrolu nad njom je 2011. godine preuzeo Pentagon, koji ju je koristio u borbama protiv El-Šababa i Islamske Države još pre nego što su SAD ta dva entiteta proglasile terorističkim grupama, dodaje se u izveštaju.

U Kamerunu su snage SAD nastavile saradnju sa zloglasnim lokalnim jedinicama nakon što su njihovi članovi dovedeni u vezu sa masovnim ratnim zločinima, ukazuje se u izveštaju. Kongres retko kada sazna o takvim incidentima zato što se smatraju minornim ili "epizodnim".

Taj program je prvi put isplivao u javnost 2017. godine kada je četvoro vojnika SAD ubijeno nakon što su snage Islamske Države uhvatile kontingent nigerijskih vojnika u zasedu. Senat je bio zaprepašćen tim vestima, dok je nekoliko senatora izjavilo da se prethodno ništa nije znalo o navodnoj misiji "obuke i savetovanja".

Ukrajina, Srbija i "Kosovo" na spisku jednog od programa SAD

Program "127-Eho" samo je jedan od tri dozvoljena metoda "ratovanju iz senke".

Autori ukazuju da klauzula 333, između ostalog, Pentagonu omogućava da obučava i naoružava vojne snage bilo gde u svetu.

U izveštaju je predstavljena lista zemalja iz 2018. godine u kojima se sprovodi program obuke i naoružavanja, ili koje su za taj program predložene. Na listi se nalazi i Ukrajina, ali i Srbija i tzv. Kosovo.

Još opskurnija klauzula 1202e omogućava Ministarstvu odbrane da pomaže strane posrednike ako oni "doprinose ili pomažu neregularnom ratovanju specijalnih jedinica SAD", pogotovo u slučajevima kada su strani posrednici u sukobu sa neprijateljima SAD poput Kine ili Rusije.

"Neregularni rat" i kako ga primeniti

Ministarstvo odbrane "Neregularni rat" definiše kao "sukob koji nije deo tradicionalnih oružanih konflikta". Izveštaj citira nekoliko penzionisanih generala SAD koji smatraju da je stoga klauzula 1202e "izrazito korisno oruđe za olakšavanje neregularnog rata".

Program "127-Eho" je i dalje pod minimalnim nadzorom Kongresa. U izveštaju se ukazuje da su dokumenta o tim vojnim operacijama toliko visoko klasifikovana, da im velika većina zakonodavaca SAD ne može pristupiti. Danas objavljeni izveštaj istraživačkog centra Brenan predstavlja najiscrpniju pravnu analizu "tajnih ratova" SAD.