Događaji koji su obeležili 2023. u svetu: Rat u Gazi, napuštanje Karabaha i širenje BRIKS-a

Svet su u godini za nama potresli novi sukobi, pre svega onaj u Pojasu Gaze koji besni punim intenzitetom, Zapad su uzdrmali i pučevi u Africi, a na samitu BRIKS-a doneta je istorijska odluka o proširenju. 

Ovo je jedanaesti događaja koji su obeležili 2023. u svetu po izboru RT Balkana.

KINESKI BALON

Visok 60 metara i opremljen antenama, kako glasi njegov službeni opis koji je dao Pentagon, veliki beli balon koji je prijavljen na američkom nebu na samom početku februara ozbiljno je zatalasao odnose Vašingtona i Pekinga.

Amerikanci su saopštili da su spazili na svom nebu veliki beli balon za koji su tvrdili da je kineski i da je špijunski, dok su Kinezi potvrdili da je balon njihov, ali da se radi o onom meteorološkom koji je zalutao sa putanje.

Epizoda je imala za posledicu da SAD otkažu posetu državnog sekretara Entonija Blinkena Pekingu i to u poslednjem trenutku, a samom balonu je presudila američka vojska.

Borbeni avion F-22 ispalio je raketu na objekat koji je leteo na visini od preko 18.000 metara, a u narednih nekoliko dana sa neba su oborena još dva balona i na to je ukupno potrošeno najmanje 1,5 miliona dolara.

Blinken je u planiranu posetu Pekingu otišao tek sredinom juna. Desetak dana kasnije, Pentagon je zvanično saopštio da kineski balon nije bio angažovan na prikupljanju obaveštajnih informacija.

ZEMLjOTRES U TURSKOJ I SIRIJI

Razoran potres, najsnažniji od 1939. godine, pogodio je 6. februara južnu Tursku, a veliki broj ljudskih žrtava odneo je i u susednoj Siriji. Potres je imao jačinu 7,8 stepeni Rihterove skale.

U Turskoj je poginulo više od 50.000 ljudi, povređeno je oko 115.000 njih. Stotine hiljada objekata je srušeno ili teško oštećeno, a šteta je procenjena na 104 milijarde dolara. 

Na severu Sirije stradalo je više od 8.500 ljudi. Dostavljanje pomoći ovoj zemlji bilo je otežano zbog zapadnih sankcija koje su joj uvedene, a deo javnosti protestvovao je zbog licemernog odnosa Zapada prema patnjama Sirijaca.  

SI U MOSKVI, PUTIN U PEKINGU

Prvo putovanje u inostranstvo nakon što je Si Đinping po treći put izabran za predsednika Kine bilo je u Moskvu. Si je u zvaničnoj poseti Rusiji boravio od 20. do 22. marta, a razgovor Putina i Sija u Kremlju trajao je četiri i po sata.

Dvojica predsednika objavila su zajedničko saopštenje nakon sastanaka u kojem su, između ostalog, upozorili da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika, pozvale NATO da poštuje suverenitet drugih država i naveli da su zabrinuti zbog pojačanih napora SAD da stvore globalni sistem protivraketne odbrane i rasporede njegove elemente u različitim regionima sveta.

"Forin polisi" ocenio je nakon posete Sija Moskvi, da su ruski i kineski predsednik oformili najjači savez na svetu.

Putin je uzvratio posetu 17. oktobra kada je doputovao u Peking na treći forum "Pojas i put". Putin se u Pekingu kratko sastao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji mu je, kako je izjavio ruski predsednik, rekao da je zabrinut zbog situacije u regionu i svojoj zemlji.

"Delimo zabrinutost", dodao je Putin.

SUĐENjE TRAMPU

Poslednjih dana marta, bivši američki predsednik Donald Tramp optužen je pred velikom porotom Menhetna nakon istrage o navodnom podmićivanju porno glumice Stormi Danijels.

Time je postao prvi bivši američki predsednik u istoriji Sjedinjenih Američkih Država koji se suočava sa krivičnim optužbama.

U ovom slučaju, Tramp je optužen za nezakonitu isplatu 130.000 dolara Danijelsovoj, odnosno falsifikovanje poslovnih zapisa kako bi ovu isplatu prikrio, a novac je navodno služio kako bi prikrio aferu koju je imao s njom.

Nakon podizanja optužnice na Menhentu, Tramp je izjavio  da se radi o političkom progonu, da je potpuno nevin i da neće odustati od kandidature za predsedničke izbore 2024. godine.

Prvo ročište na sudu u Menhetnu održano je 4. aprila. Tramp je tada prilikom dolaska u sud formalno uhapšen i poslat na policijsku obradu. Nakon što se izjasnio da nije kriv po 34 tačke optužnice, pušten je na slobodu.

U godini pred predsedničke izbore u Americi, na kojima Tramp prema istraživanjima javnog mnjenja ima ozbiljnu podršku glasača, bivši američki predsednik suočio se sa nekoliko optužnica. Između ostalog, za prekrajanje izborne volje 2020. godine, za podsticanje nereda na Kapitol hilu u januaru 2021, nezakonito rukovanje poverljivim dokumentima, prevaru prilikom procena vrednosti imovine.

UKRAJINSKA KONTRAOFANZIVA

Početak juna obično se označava kao start dugo najavljivane ukrajinske kontraofanzive za koju se na Zapadu tvrdilo da će doneti spektakularne pobede Ukrajini što se, očekivano, nije dogodilo.

Prethodno, Ukrajinci su krajem maja izgubili Bahmut za koji su se vodile ogorčene borbe duže od 200 dana uz velike gubitke s obe strane. Rusi su tada osvojili ovaj grad za koji je svojevremeno penzionisani NATO general Vesli Klark izjavio da bi mogao biti prekretnica u toku sukoba.

U danima koje zapadni mediji označavaju kao početak ukrajinske kontraofanzive, tačnije 6. juna došlo je do pucanja brane Nova Kahovka i plavljenja priobalnih regiona Hersonske oblasti nizvodno od Dnjepra. Iz poplavljenog područja evakuisano je oko 7.000 ljudi, a 41 je poginuo. Ukrajinci su za pucanje brane, očekivano, odmah okrivili Ruse, dok je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenilo da se radi o terorističkom aktu Kijeva u okviru tzv. kontraofanzive.  

Uz sve zapadno naoružanje, vojne obuke i podršku Zapada, što je više leto odmicalo to su i zapadni mediji sve više pisali o dobro utvrđenim ruskim položajima i gotovo nikakvim ukrajinskim pomacima koji su skupo plaćani, pre svega u ljudstvu.

Kao hladan tuš za Kijev koji se nadao NATO članstvu ili bar čvrstim obećanjima, došao je samit alijanse u Vilnjusu u julu na kojem su zapadni saveznici poručili Ukrajini da joj je budućnost u NATO-u, ali "kada članice postignu dogovor i kada se ispune uslovi". 

Konačno, ono o čemu se na sav glas govorilo sa svih strana, priznali su i sami Ukrajinci: početkom novembra komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni izjavio je da je ukrajinska kontraofanziva zapela i da "najverovatnije neće biti dubokog i uspešnog prodora protiv Rusije". 

Kontraofanziva Ukrajine i njenih saveznika u NATO-u propala je, ocenio je krajem decembra načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov. On je izneo podatke da su u proteklih šest meseci Ukrajinci na svim pravcima izgubili oko 160.000 vojnika, više od 3.000 borbenih oklopnih vozila, uključujući 766 tenkova, kao i 121 avion i 23 helikoptera.

POBUNA VAGNERA

Grupa "Vagner" izašla je na ulice Rostova na Donu 23. juna i postavila kontrolni punkt kod štaba Južnog vojnog okruga, a šef grupe Jevgenij Prigožin najavio je da deo vagnerovaca kreće ka Moskvi. Događaje je u obraćanju javnosti tog jutra ruski predsednik Vladimir Putin opisao kao oružanu pobunu vođenu ličnim interesima, dodajući da su prevelike ambicije dovele do izdaje Rusije.

On je borce "Vagnera" koji se bore u okviru Specijalne vojne operacije nazvao herojima, upozoravajući da su njihovo ime i slavu izdali oni koji su organizovali oružanu pobunu.

U ranim večernjim satima istog dana, postignut je dogovor o zaustavljanju kretanja "vagnerovaca" po teritoriji Rusije i smanjivanju tenzija, u razgovorima koje je s Prigožinom vodio predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko. "Vagnerovci" su se povukli, a Prigožin je otišao u Belorusiju.

Jevgenij Prigožin poginuo je 23. avgusta nakon što se privatni avion u kojem je bio srušio u ruskoj Tverskoj oblasti.

SAMIT BRIKS-a

U prestonici Južne Afrike, Johanesburgu, od 22. do 24. avgusta održan je 15. samit BRIKS-a na kojem je doneta istorijska odluka o proširenju bloka koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika na još šest zemalja. U prvom proširenju od 2010. godine, pod svoje okrilje BRIKS je primio Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Iran, Argentinu, Egipat i Etiopiju. Ove zemlje postaće članice BRIKS-a od 1. januara 2024. godine.

U obraćanju na zatvaranju samita domaćin, južnoafrički predsednik Siril Ramafosa istakao je da je sada jedinstven trenutak u svetu za prelazak na "lokalne valute, alternativne finansijske procedure i sisteme plaćanja", dok je predsednik Kine Si Điping ocenio da je budućnost BRIKS-a svetla.

Uoči samita, ali i na samom sastanku, mnogo se govorilo i o ekonomskim aspektima saradnje unutar BRIKS-a, Razvojnoj banci organizacije, ali i mogućnosti uvođenja zajedničke valute.

Kako je u Johanesburgu izjavio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i dalje trenutno nema govora o zajedničkoj valuti BRIKS-a, već je fokus trenutno na naporima da se trgovina i ekonomski projekti između zemalja članica odvijaju nezavisno od dolara, evra i zapadnih sistema kontrole.

PUČEVI U AFRICI

Kada se u ranim jutarnjim satima 30. avgusta na televizijskom kanalu "Gabon 24" pojavila grupa oficira i objavila da su preuzeli vlast od predsednika Alija Bonga Ondimbe, bio je to već drugi puč u Africi u malo više od mesec dana, a osmi u zapadnoj i centralnoj Africi za tri godine.

Prethodno, 27. jula grupa oficira objavila je na nacionalnoj televiziji da je u Nigeru svrgnut sa vlasti predsednik Mohamed Bazum, a građani su pozvani da stave tačku na "režim koji poznajete zbog pogoršanja bezbednosne situacije i lošeg upravljanja". 

Serija pučeva u Africi zadala je udarac francuskoj diplomatiji dok Rusija stiče sve čvršće uporište na kontinentu, pisao je francuski "Figaro" nakon puča u Gabonu. Afričke zemlje se tokom poslednjih godina uspešno oslobađaju preostalog francuskog uticaja i grade mostove na globalnom nivou, u mnogim slučajevima preko Moskve, napominje list. Konstatuje se da je primanje Etiopije i Egipta u BRIKS ohrabrilo afričke države da gledaju u tom pravcu, dok je francuska zadržala tvrd stav prema Nigeru.

Posle Nigera, događaji u Gabonu zadali su još jedan udarac francuskom uticaju, pošto je ta zemlja prethodno bila prinuđena da povuče svoje vojne kontingente iz Centralnoafričke Republike, Malija i Burkine Faso, podsetio je ugledni francuski list.

NAGORNO KARABAH

Azerbejdžanska vojska pokrenula je 19. septembra akciju u Nagorno-Karabahu, a vlasti u Bakuu navele su da se radi o antiterorističkoj operaciji lokalnog karaktera radi uspostavljanja ustavnog poretka. Dan kasnije, uz posredovanje komande ruskog mirovnog kontingenta postignut je dogovor o potpunom prekidu sukoba u Nagorno-Karabahu.

Jermeni su nakon akcije azerbejdžanske vojske počeli da napuštaju Nagorno-Karabah a do kraja septembra više od 100.000 ljudi otišlo je iz ovog regiona.

Vlasti Karabaha saopštile su da ova samoproglašena republika više neće postojati od 1. januara 2024. godine, a predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev podigao je 15. oktobra azerbejdžansku zastavu u najvećem gradu Nagorno-Karabaha Hankandiju (Stepankertu). Dva dana kasnije, Alijev je u Evropskom parlamentu izjavio da je pitanje Nagorno-Karabaha završeno.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan na istom mestu rekao je da je Jermenija spremna da potpiše mirovni sporazum sa Azerbejdžanom o Nagorno-Karabahu i dogovor o normalizaciji odnosa.  

RAT U POJASU GAZE

U ranim jutarnjim satima 7. oktobra pripadnici Hamasa izveli su koordinisani napad na nekoliko izraelskih naselja, granične prelaze u Gazi, vojne objekte ispalivši više od 2.000 raketa iz Pojasa Gaze. Takođe, oteto je 240 ljudi.

Vlada Izraela proglasila je vanredno stanje u zemlji, a premijer Benjamin Netanijahu u prvom obraćanju javnosti izjavio je da je zemlja u ratu. On je takođe rekao da je cilj potpuno uništenje Hamasa.

Izrael je već u prvim danima rata isključio vodu i struju Gazi i sprečio dotok goriva na ovu teritoriju, što je bio samo početak humanitarne i zdravstvene katastrofe na koju će u sedmicama koje su usledile više puta upozoravati brojne međunarodne humanitarne organizacije.

Krajem oktobra počela je kopnena operacija izraelske vojske, a krajem novembra uz posredovanje Katara dogovoreno je četvorodnevno primirje u Gazi. To je omogućilo da bude oslobođena prva grupa talaca. Hamas je oslobodio 24 talaca, dok je Izrael pustio 39 palestinskih zatvorenika, žena i maloletnih lica.

Sporadični sukobi su se u međuvremenu proširili i na Zapadnu obalu, ali i na susedni Liban gde je Izrael, kako su saopštili, odgovarao na napade Hezbolaha.

Za nešto više od dva meseca sukoba u Pojasu Gaze, poginulo je više od 20.000 Palestinaca, od kojih ogroman broj čine žene i deca, i više od 1.100 Izraelaca.

PUTIN NA BLISKOM ISTOKU

Predsednik Rusije Vladimir Putin stigao je 6. decembra u posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde mu je priređen spektakularan doček. Nebo nad Abu Dabijem bilo je obojeno u boje ruske zastave, a duž trase kretanja automobila ruskog predsednika stajala je konjička brigada sa ruskim zastavama.

Putin se u Abu Dabiju sastao sa predsednikom UAE Muhamedom bin Zajedom el Nahjanom, a u razgovoru dvojice lidera potvrđeno je da su odnosi dve zemlje na visokom nivou.

Nakon Abu Dabija, Putin je otputovao u Rijad, prestonicu Saudijske Arabije gde je razgovarao sa prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom al Saudom. Na razgovorima u Rijadu konstatovano je da se odnosi naročito dobro razvijaju u poteklih sedam godina u svim važnijim oblastima.

Dan nakon posete Abu Dabiju i Rijadu, ruski predsednik ugostio je u Moskvi predsednika Irana Ebrahima Raisija. Glavne teme razgovora bile su palestinsko pitanje, zaustavljanje bombardovanja Gaze i pružanje pomoći potlačenom palestinskom narodu, kako su preneli mediji.