Evropa ostaje bez lekara

Lekari u malom gradu Vigan postaju sve stariji. U pokušaju da privuku nove stručnjake opšte prakse koji bi zamenili troje koji će se uskoro penzionisati, podigli su interdisciplinarni medicinski centar kako bi postali privlačniji mladim doktorima.

Međutim, problem je što centar ne radi. Nakon pet godina potrage za zamenama, tokom koje su ponuđene i pristojne plate i dobri uslovi, ni jedan jedini lekar se nije javio. Udaljeni grad na jugu Francuske će tako postati još jedna "medicinska pustinja" u zemlji.

Vigan nije jedini francuski grad koji ima teškoće u pronalasku lekara. Gotovo sedam miliona ljudi u zemlji nema svog izabranog lekara, a takva situacija postaje simbol evropske krize.

Lekara na Starom kontinentu nema dovoljno, predaleko su i prestari su.

Poznavaoci prilika za situaciju u Francuskoj krive politiku pokrenutu još sedamdesetih godina prošlog veka koja podrazumeva ograničavanje broja studenata koji mogu da prođu prvu godinu studija. Ta praksa je uvedena kada je u zemlji bilo lekara "za izvoz". Sada, posle decenija ograničavanja broja studenata, ima ih premalo. A Francuska, kao i ostatak Evrope, stari i potrebe za zdravstvenom negom su sve veće.

Slična situacija je i u drugim zemljama Evrope.

Nedostatak zdravstvenih radnika u Evropi - oko dva miliona - akutno se oseća širom kontinenta.

U Grčkoj, nedostatak osoblja u urgentnim službama produžio je vreme reagovanja na hitne slučajeve. U Engleskoj fali desetine hiljada medicinskih sestara, što je rekordan broj slobodnih radnih mesta. Medicinske sestre su na vrhu liste svih zanimanja u kojima postoji nedostatak u Finskoj. Porodilišta u Portugalu se bore da ostanu otvorena zbog nedostatka lekara.

Nedostatak lekara je problem koji pogađa sve naše članove, rekla je Sarada Das, generalna sekretarka Stalnog komiteta evropskih lekara (CPME), organizacije koja predstavlja lekare širom Evrope.

"U suštini, zaista postoji percepcija da medicina potencijalno više nije atraktivan izbor karijere, izbor za ljude da u njoj provedu čitav radni vek. A ova situacija će zaista ugroziti održivost zdravstvenih sistema u budućnosti", upozorila je ona.

Das ukazuje na brojne probleme, uključujući nasilje na radnom mestu i sagorevanje, i imenuje ih kao faktore koji otežavaju zapošljavanje i zadržavanje osoblja.

Ta realnost već ugrožava dugovečnost karijere najmlađih lekara u Evropi. Mnogi mlađi lekari su ili otišli ili razmišljaju o napuštanju posla zbog visoke stope sagorevanja i drugih problema sa mentalnim zdravljem.

"Ako se to ne reši kako treba, stvoriće se još veći nedostatak lekara", rekao je "Politiku" Alvaro Cerame, psihijatar i predsednik komiteta medicinske radne snage u Evropskom udruženju mladih lekara (EJD).

"Trudimo se da obezbedimo negu našim pacijentima", dodao je on.

Tragedija Evrope je u tome što je ova kriza mogla da bude sprečena.

Nestašica radne snage je bila očekivana, a pogoršana je pandemijom, rekao je profesor evropskog javnog zdravlja na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, Martin Meki.

Ukazao je na činjenicu da se Evropa dugo oslanjala na strane zdravstvene radnike iz zemalja sa nižim prihodima da bi rešila ovaj problem.

"Jasno je da postoji veliki problem. Moramo da povećamo zdravstvenu radnu snagu, ali mislim da je teškoća u tome što su je pretekle druge stvari, kao što su cene gasa i rat u Ukrajini", rekao je Meki i poručio da je "politička pažnja kratka".