Svet
"Politiko": Ceo Brisel je umoran od Šarla Mišela
Predsednik Evropskog saveta je počinio politički harakiri i on više nema ni trunku kredibiliteta, izjavio je evropski diplomata
Nezadovoljstvo predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom u Briselu nastavlja da raste, a mnoge evropske diplomate jedva čekaju da mu vide leđa, piše "Politiko".
Briselske elite bile su šokirane njegovoj najavom od pre tri nedelje da će skratiti svoj mandat kako bi se kandidovao na predstojećim izborima za Evropski parlament, kao i njegovim naknadnim odustajanje od te odluke, navodi "Politiko".
"Svi su jednostavno umorni od Mišela", rekao je jedan belgijski diplomata. "Sve što je sada ostalo za njega je da se pobrine da sastanci počnu na vreme i da svi imaju olovke", dodao je drugi evropski zvaničnik koji je, kao i ostali sagovornici "Politika", želeo da ostane anoniman.
Uloga predsednika Evropskog saveta je ključna za postizanje sporazuma između šefova država i vlada 27 zemalja članica EU, pogotovo u trenucima kada postoje neslaganja.
To je sada posebno naglašeno, pošto mađarski premijer Viktor Orban odbija da odobri paket pomoći za Ukrajinu u vrednosti od 50 milijardi evra.
Nakon zaokreta i odustajanja od kandidature za evropske izbore, Mišel je izgubio i poslednju trunku kredibiliteta, a mnogi u Briselu već razgovaraju o tome ko bi mogao da ga zameni.
"On je počinio politički harakiri. On više nema ni trunku kredibiliteta", rekao je ranije citirani evropski diplomata za "Politiko".
Drugi diplomata naglašava da to što će Mišel ostati na funkciji još nekoliko meseci ne znači mnogo, pošto "on već ne uliva mnogo poverenja kao predsednik Evropskog saveta", dodajući da smo "već videli (holandskog premijera Marka) Rutea da predsedava pojedinim sednicama".
Mišelova ranija najava da će skratiti sopstveni mandat bila je okidač za brojne spekulacije o tome ko bi mogao da ga nasledi na čelu ES, a u javnosti je isplivalo nekoliko imena.
Jedna od opcija je premijerka Danske Mete Frederiksen. Za mnoge ona je previše desno kada je reč o migracijama, ali to bi moglo da predstavlja i plus ako Evropski parlament skrene udesno, navodi "Politiko".
Socijalisti iz Južne Evrope se, pak, nadaju da portugalski premijer Antonio Košta neće biti proglašen krivim po optužbama za korupciju u istrazi koja je oborila njegovu vladu.
Još jedno ime koje se spominje je i nekadašnji premijer Italije Enriko Leta, iako je upitno da li bi on dobio podršku italijanske premijerke Đorđe Meloni, koja dolazi sa desnice.
I dok pojedinci iz Mišelove partije brane njegovu odluku da ide na izbore kao primer "hrabrosti zvaničnika koji je spreman da izađe na sud naroda", mnogi zvaničnici čak i u njegovoj liberalnog grupaciji u evropskom parlamentu su srećni što se on ipak neće kandidovati.
"Malo evroposlanika se radovalo njegovom potencijalnom dolasku u parlament", rekao je još jedan anonimni diplomata, dodajući da "kada (Mišel) ispred sebe ima tri opcije, on uvek izabere najgoru".
