"Junge velt": Četvrt veka od početka širenja NATO-a na istok, SAD gube interesovanje za svoje vazale

Dvanaestog marta 1999, Češka, Poljska i Mađarska postale su prve zemlje bivšeg istočnog bloka koje su pristupile NATO-u, a 12 dana kasnije, pakt je samom sebi dao mandat za rat, kršeći međunarodno pravo, i tako pokrenuo agresiju na Jugoslaviju, piše nemački list "Junge velt".

Bračni par Klinton je razradio ovaj model: bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije je bila "humanitarna intervencija", borba dobra protiv zla, odnosno čin "samoodbrane", koji se sprovodio municijom od osiromašenog uranijuma, kasetnim bombama, masakrima civila i trovanjem stanovništva, koga je izazivalo uništenje hemijskih fabrika.

U tome je učestvovala i Savezna Republika Nemačka, pod vođstvom SPD-a i Zelenih. Kao rezultat ove "humanitarne intervencije", Beograd je treći put u jednom veku bombardovan nemačkim bombama. Tako je počelo širenje NATO-a na istok. Usledili su napadi na Avganistan, Irak, Siriju i Libiju, koji su razorili ove zemlje. Alijansa je u tome bila dosledna.

Savet Federacije: NATO se pokazao kao agresivna struktura i očigledan neprijatelj Rusije

Američka državna sekretarka Medlin Olbrajt dočekala je nove članice 12. marta 1999. sledećom rečima: "Mi ćemo, korak po korak i veoma sistematski, obrisati liniju koju je povukla Staljinova krvava čizma u Evropi."

To su želeli i vladajući antikomunisti u Pragu i Varšavi, a to je želela i Budimpešta: da revidiraju ishod Drugog svetskog rata. To je uključivalo eliminisanje antifašizma, koji je narastao u istočnoj Evropi. U NATO su pozivani i stari i novi nacisti.

Novi članovi NATO-a su poverovali da se nalaze na "pravoj strani istorije", pod okriljem "jedine svetske sile" – SAD. Godine 1999. Rusija je bila eliminisana i činilo se da predstavlja lak plen. U čečenskim ratovima, SAD su testirale ruske vojne sposobnosti, a Međunarodni monetarni fond je, zajedno sa velikim prevarantima, regrutovanim iz sovjetske nomenklature, upropastio državu. Predsednik Boris Jeljcin bio je svestan širenja NATO-a i ubrzo je od svog prijatelja Vilijama Klintona zatražio da i Rusija postane deo Severnoatlanstke alijanse.

Jedino je Jevgenij Primakov, koji je bio ruski premijer od septembra 1998. do maja 1999, znao da je ovde u pitanju samo postojanje Rusije. Kada je na letu za Vašington saznao da je NATO pokrenuo rat protiv Jugoslavije, vratio se u Moskvu i bio razrešen funkcije.

Sada, posle 25 godina indirektnih i direktnih kampanja protiv Rusije, među svim evropskim članicama NATO-a postoji bojazan da bi SAD mogle da izgube interesovanje za njih zbog njihovih njihovih žalosnih rezultata u ratu u Ukrajini, i da se okrenu protiv Kine. Pomoćnici SAD, odnosno američki vazali, plaše se da sami proliju supu.

Otkriven još jedan transkript: O čemu su razgovarali Klinton i Jeljcin?

Ovi "saveznici" danas imaju otprilike isti status kao latinoamerički vazali SAD tokom 70-ih i 80-ih. Nepopularni su na dvoru, gde se ništa ne sreće osim ljigavog samosažaljenja. Ovakav čopor ne može da pobedi na izborima. Za mnoge širom sveta stvar sa "jedinom svetskom silom" je završena. A to će se ubrzo, zaključuje "Junge velt", razglasiti i među Evropljanima unutar NATO-a.