Svet
"Mond": Francuska od prošlog leta razmišlja o slanju trupa u Ukrajinu
Proučavanje te mogućnosti počelo je prošlog leta nakon samita u Slovačkoj, na kojem je francuski predsednik aktivno pozvao da Ukrajina što pre bude primljena u EU i NATO
Pitanje mogućeg slanja francuskih vojnika u Ukrajinu počelo je da se razmatra još na leto 2023 godine, jer slabost ukrajinske vojske brine Pariz, piše "Mond".
"Ta opcija je pomenuta na savetu bezbednosti u Jelisejskoj palati 12. juna 2023. godine", navodi se.
Francuski predsednik Emanuel Makron će 14. marta dati intervju u kojem će pokušati da objasni Francuzima stav zemlje o slanju trupa u Ukrajinu.
Jedan od diplomata blizak predsedniku ocenio je da su Makronove reči u suštini razumne, ali da su u diplomatskom smislu postale katastrofa, a da Jelisejska palata sada pokušava da umanji štetu.
Naime, francuski mediji javljaju da se o slanju francuskih trupa u Ukrajinu govorilo mnogo pre Makronovog skandaloznog govora krajem februara ove godine. Proučavanje te mogućnosti počelo je prošlog leta nakon samita u Slovačkoj, na kojem je francuski predsednik aktivno pozvao da "Ukrajina što pre bude primljena u EU i NATO".
U to vreme, piše "Mond", Kijev i njegovi zapadni partneri su se još nadali da će im kontraofanziva omogućiti da potisnu ruske trupe. Nakon toga, u Parizu su, u najvećoj tajnosti, počeli da proučavaju mogućnost slanja sopstvenih trupa na teritoriju postsovjetske republike.
Osim toga što je francuska vojna komanda tu opciju smatrala jednim od mnogih scenarija, zvanični Pariz se našao u dilemi: s jedne strane, želja da se pomogne Ukrajini, s druge, rizici i moguće posledice direktnog uplitanja u sukoba.
Francuska je postala posebno zabrinuta nakon neuspeha ukrajinske vojske da pokuša kontraofanzivu, što je dovelo do ozbiljnijih razmatranja o vojnoj podršci. Ali Makronove izjave početkom marta o odsustvu "ograničenja i crvenih linija" pomoći Ukrajini izazvale su različite reakcije kako u zemlji tako i među međunarodnom zajednicom, uključujući kritike Kremlja.
Francuska se tako nalazi na raskrsnici, pokušavajući da izbalansira svoju želju da podrži Ukrajinu sa potrebom da izbegne direktan sukob sa Rusijom uz zadržavanje diplomatskih i strateških interesa u regionu.
