Ekonomija
"Velt": Umesto energetskog oslobođenja od Rusije, nova zavisnost
Evropske države zapale su u ozbiljnu energetsku krizu uzrokovanu sankcijama protiv Rusije, pa su sada primorane da traže alternativne izvore energenata. Ipak, koliko je to zaista realno, pita nemački list
Nemačka pokušava da pronađe nove partnere za uvoz energenata kako bi se "oslobodila zavisnosti od Rusije", ali je u međuvremenu otkrila da se širom sveta energetika koristi kao način stvaranja političkog pritiska.
Nemačka agencija za energetiku upozorila je da su niske temperature pre Božića dovele do drastičnog pada zaliha gasa, kao i da Nemci moraju da smanje potrošnju za najmanje 20 odsto kako bi one izdržale do kraja zime.
Ipak, ni u narednoj godini neće biti jasno ko će zameniti Rusiju kao glavni nemački izvor energenata, navodi "Velt".
Katar
Zalivske petromonarhije veliki su dobitnici aktuelne energetske krize. Saudijska Arabija je najveći svetski izvoznik nafte, dok je Katar najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa (LNG). Zalihe gasa ovog bliskoistočnog emirata druge su u svetu, nakon ruskih, a nalaze se prevashodno ispod morskog dna, nedaleko od katarske obale.
To je navelo evropske lidere da poslednjih meseci postanu redovni posetioci Dohe, gde pokušavaju da dobiju dugoročne ugovore za kupovinu gasa sa što povoljnijim cenama, ali umesto da u Zalivu pronađu "slobodu od Rusije", Evropljani u Zalivu samo stvaraju novu zavisnost, navodi "Velt".
Katar se poslednjih meseci našao na udaru kritika zbog navodnog lošeg tretmana stranih radnika koji su gradili stadione za svetskoo prvenstvo u fudbalu, ali i umešanosti u korupciju, poput nedavno razotkrivenog "Katargejt" skandala.
Predstavnici ove države navodno su platili pozamašne sume novca pojedinim evroposlanicima kako bi oni u evropskim institucijama pozitivno govorili o malenoj petromonarhiji, tvrdi belgijsko tužilaštvo. Evropski parlament je čak podržao ukidanje pritupa toj instituciji za katarske lobiste dok se istraga ne okonča.
Katar je ove optužbe odbacio, a mere EP nazvao "diskriminatornim", naglašavajući da bi one mogle da imaju "negativne posledice na odnose i isporuke gasa", navodi nemački list. Zalivski emirat je tako pokazao da se ne plaši Evrope, kao i da je spreman da uzvrati kontramerama u trenucima kada se oseća ugroženo.
Mali emirat otvoreno preti Evropi da će obustaviti isporuke gasa, opominje "Velt".
Nemačke kompanije nedavno su potpisale ugovore sa Katarom koji predviđaju da će Doha od 2026. godine isporučivati dva miliona tona LNG u Nemačku svake godine. To će biti dovoljno da pokrije tek oko tri odsto nemačkih energetskih potreba na godišnjem nivou.
Ipak, nemačka vlada moraće dvaput da razmisliti pre nego što da bilo kakvu izjavu ili donese odluku koja bi mogla da naljuti katarske šeike, navodi "Velt".
Kazahstan
Dok je Nemačka uvozila značajne količine gasa iz Rusije, malo pažnje je davano drugim bivšim sovjetskim republikama, poput Kazahstana, Turkmenistana i Azerbejdžana. Sada, Centralna Azija, a pogotovo Kazahstan, postali su veoma interesantni za evropske lidere koji pokušavaju da pronađu zamenu za ruski gas.
Kazahstan se nalazi u posebno pogodnom položaju. I pored sankcija protiv Rusije, ta centralnoazijska država nastavila je da izvozi naftu u EU preko naftovoda "Družba", koja završava u rafineriji u istočnonemačkom gradu Švetu.
Pored nafte i gasa, Kazahstan je bogat i drugim resursima, poput vodonika, uranijuma i retkim mineralima, za čiji uvoz su Berlin i Brisel već potpisali dugoročne ugovore.
Zato će politička stabilnost u ovoj centralnoazijskoj državi, koja održava bliske odnose sa Moskvom, u narednom periodu biti od ključnog značaja, navodi nemački list.
Trgovačke rute takođe su od velikog značaja za Evropu. Većina robe i energenata iz Centralne Azije mora da prođe kroz Rusiju, koju će Evropa pokušati da izbegne izgradnjom tzv. "srednjeg koridora", koji se prostire preko Crnog i Kaspijskog mora, kao i područja Južnog Kavkaza. Ipak, radovi na ovom koridoru još uvek su u ranoj fazi razvoja.
Grčka i Turska
Nalazišta gasa u Istočnom Mediteranu, koja se nalaze u središtu konflikta Grčke i Turske, najverovatnije neće biti ekonomski isplativa, a njihova eksploatacija nije kompatibilna sa evropskom klimatskom politikom, piše "Velt". Jasno je da se u tom delu sveta ne nalaze rešenja koja bi mogla da utiču na rešavanje energetske krize u kratkom roku.
Ipak, i pored toga što nema sopstvene zalihe energenata, Turska je uspela da profitira od sukoba u Ukrajini. Ona je na putu da postane energetsko čvorište, pre svega za energente iz Rusije, ali i drugih zemalja, poput Azerbejdžana i Irana. Pošto je Ankara odbila da uvede sankcije Moskvi, ona koristi svoj donekle privilegovan položaj da postane jedan od vodećih "preprodavaca" ruskih energenata, navodi nemački list.
Erdoganova strategija nesumnjivo je rizična, ali se do sada pokazala kao veoma uspešna, pa je Turska tako na putu da, i bez sopstvenih rezervi, postane jedan od vodećih igrača u svetskoj borbi za energente.
Senegal
Nemačka se na prošlogodišnjoj klimatskoj konferenciji obavezala da će obustaviti davanje finansijske pomoći za projekte eksploatacije fosilnih energenata u zemljama u razvoju, zaključno sa 2022. godinom. Ipak, energetska kriza primorala je nemačku vladu da napusti ovo obećanje, pa je nemački kancelar Olaf Šolc tokom posete Senegalu u maju izjavio da će njegova zemlja "intenzivno raditi" na razvoju saradnje u oblasti proizvodnje gasa.
Proizvodnja tečnog gasa u toj državi trebalo bi da počne već sledeće godine, ali on mogao da pokriva tek oko četiri odsto nemačke potrošnje. Od Šolcove posete bilo je malo konkretnih vesti, verovatno zato što se ministarstva ekonomije i spoljnih poslova, predvođena Zelenima, protive dugoročnim ulaganjima.
To svakako neće mnogo zabrinuti Senegalce, kojima ne manjka potencijalnih investitora. Italija, Francuska i Poljska, između ostalih, pokazale su poslednjih meseci interesovanje za ulaganje u eksploataciju gasa u ovoj afričkoj državi. Kupaca gasa neće nedostajati, sa Nemačkom ili bez nje, piše "Velt".
Venecuela
Nafta iz Venecuele i ugalj iz Kolumbije, čija je kupovina bila politički neprihvatljiva do pre samo godinu dana, ponovo su postali zanimljivi evropskim zvaničnicima. Kolumbija je tokom ove godine povećala svoj izvoz uglja u Nemačku čak četiri puta, dok je Venecuela, koja se godinama nalazi na udaru zapadnih sankcija, poslednjih meseci počela da se otvara.
Vašington je počeo da postepeno ublažava sankcije protiv ove latinoameričke države, a Karakas je uzvratio otvaranjem svog tržišta za povratak američkih naftnih kompanija. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da je Venecuela "ima dovoljno nafte da zameni ruske izvore", prenosi nemački list.
