Kako opljačkati ruske milijarde: EU i SAD ne uspevaju sa se slože o prelasku Rubikona

SAD i njihovi evropski saveznici kažu da su odlučni da iskoriste zamrznutu rusku imovinu da pomognu Ukrajini - nekako. Zbog toga se ove nedelje svađaju u Brazilu oko najboljeg načina da to urade, a da ne upadnu u pravni ili finansijski problem.

Zapadne zemlje zamrzle su oko 260 milijardi evra ruskih sredstava, od čega više od dve trećine u Evropskoj uniji. Iako se svi slažu da bi sredstva trebalo da ostanu van Rusije, ne slažu se oko toga da li je zakonito prekoračiti Rubikon tako što će odmah zapleniti imovinu i navodno je iskoristiti za obnovu Ukrajine.

"Blumberg": Šah-mat za Evropu, Zapad ne može legalno da konfiskuje rusku imovinu

Kako se sukob produžava, raste spremnost Zapada na povlačenje rizičnih poteza, u čemu prednjače Amerikanci. Ministarka finansija Dženet Jelen je tako ranije ove nedelje pokušala da ublaži evropske sumnje rekavši da su pravni i moralni argumenti za ovu defakto "pljačku" jaki. Velika Britanija je takođe izrazila podršku zapleni imovine.

Najviše opreza su, uz Evropsku centralnu banku, izrazile Francuska i Nemačka koje strahuju od reakcije Moskve i zaplene evropske imovine, ali i uticaja takvog čina na finansijsku stabilnost i status evra kao rezervne valute. Kako su "Blumbergu" rekli neimenovani zvaničnici, strahuje se da bi tako drastičan potez stvorio presedan zbog čega bi druge zemlje počele da izbegavaju da svoje rezerve drže u zapadnim valutama kako se i one ne bi našle na udaru sličnih mera.

"Nemamo pravnu osnovu da sada zaplenimo rusku imovinu", rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Mer posle samita ministara finansija G7 u Sao Paulu.

Zvaničnici i pravnici G7 istražuju sada niz opcija koje će ponuditi liderima na njihovom junskom sastanku u Italiji, pošto će za svaki potez biti potrebna politička odluka na najvišem nivou, rekli su zvaničnici.

EU je usredsređena na pronalaženje "pravno sigurnog koraka koji se takođe može primeniti u kratkom roku" kako bi se prihodi od zamrznute imovine koristili za pomoć Ukrajini, rekao je nemački ministar finansija Kristijan Lindner.

Jedno "zaobilazno rešenje" koje se nudi je da vlade G7 daju "garanciju" tržištima da zamrznuta sredstva neće biti vraćena Rusiji osim ako ona ne pristane da plati troškove rekonstrukcije Ukrajine. U suštini, oni bi obećali da će, ako bude potrebno, zapleniti imovinu u budućnosti kako bi vratili ukrajinske kredite. Na taj način mogu da obezbede kolateral za Ukrajinu, a da ne diraju rusku imovinu. U međuvremenu, kreditori koji su dali novac za Ukrajinu znali bi da ruska imovina na kraju podržava njihove kredite.

Iako se ovim predlogom ukida rizik od konfiskovanja ruske imovine, on nije u potpunosti uklonjen i strah od posledica i dalje postoji.

Fon der Lajenova promenila ploču: Konfiskovana ruska sredstva za naoružavanje, a ne obnovu Ukrajine?

Uz jednostavnu zaplenu koju SAD vide kao "najčistiju" opciju, G7 razmatra i korišćenje ruske imovine kao zalog za obveznice prodate na globalnim tržištima za prikupljanje sredstava za Ukrajinu, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je predložila da se prihod od poreza na dobit zamrznutih fondova sada iskoristi ne za rekonstrukciju već za kupovinu oružja Ukrajini.

Dobit je prošle godine iznosila 4,4 milijarde evra (4,8 milijardi dolara). Od decembra, Svetska banka je procenila potrebe Ukrajine za rekonstrukciju na 486 milijardi dolara.