Sastanak G7 uzdrman podelama oko zaplene ruske imovine

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer javno je osporio stav američke ministarke finansija Dženet Jelen da bi bilo legalno monetizovati oko 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine, otkrivajući duboke podele među zemljama G7 po ovom pitanju.

Le Mer je, govoreći nakon sastanka finansijskih zvaničnika G7, odbacio stav SAD i rekao da je Francuska uverena da nema dovoljno osnova u međunarodnom pravu da se nastavitaj proces, i da je potreban dalji rad, prenosi Rojters.

On je rekao da svi takvi potezi treba da budu u potpunosti potkrepljeni međunarodnim pravom i da je potrebna podrška svih članica Grupe 20 velikih ekonomija, koje uključuju Rusiju, Kinu i druge zemlje koje su bile kritične prema Sjedinjenim Državama.

Fon der Lajenova promenila ploču: Konfiskovana ruska sredstva za naoružavanje, a ne obnovu Ukrajine?

Zvaničnici G7 već godinu dana se bore da dogovore šta da rade sa ruskom imovinom zamrznutom nakon početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. Lideri G7 traže moguća rešenja do juna.

Njihova ovonedeljna debata na marginama sastanka ministara finansija iz velikih globalnih ekonomija G20 u Sao Paulu pokazala je da su stavovi još uvek veoma udaljeni.

"To nije nužno konfrontacija. Nastavljamo razgovore iza kulisa ka zajedničkom cilju, a to je traženje mera koje su u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je zamenik ministra finansija Japana za međunarodne poslove Masato Kanda novinarima nakon ministarskog sastanka G7.

Jelen je ranije rekla novinarima da postoji "snažan međunarodni pravni, ekonomski i moralni argument" za izvlačenje vrednosti iz ruske imovine, bilo da se ona direktno zapleni ili da se koristi kao kolateral, a "teorija protivmera" opravdava takvu akciju prema međunarodnom pravu. Američka zvaničnica je to pravdala hitnom potrebom da se pomogne Ukrajini.

Le Mer je rekao da se ne slaže sa teorijom o protivmerama, da smatra da takva pravna osnova nije dovoljna i da je potreban širok međunarodni konsenzus.

Rusija je zapretila uzvratnim merama ako Zapad nastavi sa zaplenom imovine.

Zapadni zvaničnik, koji je tražio da ostane neimenovan, rekao je da se zvaničnici G7 čvrsto slažu da Moskva treba da plati štetu koju je izazvala i da je sve veći broj stručnjaka uveren da postoji pravni put da se omogući zaplena zamrznute imovine.

Le Mer je istakao da je Evropska unija koristeći neočekivane profite od zamrznute imovine već napravila značajan korak napred, a taj stav ponovio je i nemački ministar finansija Kristijan Lindner.

Lindner je rekao novinarima da se zalaže za korišćenje kamata prikupljenih od zamrznute ruske imovine za podršku Ukrajini, nazivajući to "realističnim korakom koji je pravno siguran i koji se može brzo primeniti".

Kanada se složila sa hitnom potrebom da se krene dalje sa konfiskacijom zamrznute ruske imovine kako bi pomogla Ukrajini, izjavila je u utorak ministarka finansija Kristija Frilend.

Pitanje je dobilo na značaju otkako je 61 milijardu dolara dodatne američke pomoći Ukrajini blokirao Predstavnički dom SAD predvođen republikancima.

Stručnjaci kažu da bi moglo potrajati godinu dana ili više da bi mogli da koriste vrednost imovine. Većina, ako ne i sve zemlje koje poseduju rusku imovinu, trebalo bi da donesu domaće zakone kako bi te akcije bile moguće.