Magazin
Sat sna pre ponoći, vredi dva posle ponoći
Naše telo uz pomoć sunčevog svetla kome je izloženo reguliše svoj ritam spavanja, svoj bioritam. Naučnici otkrivaju kada i kako se bioritam narušava i zašto je loše ići u krevet nakon ponoći
Odlazak u krevet pre ponoći je prirodni ciklus spavanja/budnosti za ljude od davnina, a odličan je za um i telo iz mnogo razloga. Postoji izreka "sat sna pre ponoći, vredi dva posle ponoći", a razlog je unutrašnji biološki sat ili biološki ritam, koji šalje signale mozgu da je vreme za san čim zađe sunce.
Remećenjem biološkog ritma, odbacuje se unutrašnji biološki sat što utiče na fizičko i mentalno zdravlje.
Kako naš organizam zna koliko je sati
Biološki sat pomaže mozgu da vodi računa kada bi trebalo da je čovek budan, a kada bi trebalo da spava. Takođe reguliše san i signalizira kada da se osetimo pospano na osnovu promene svetla, kao što su to svitanje i zalazak sunca. Ovo ponašanje traje hiljadama godina a zaslužna je priroda, tj. Zemljina rotacija oko svoje ose. Biološki sat koristi sunčevu svetlost, kada nivo svetlosti pada, pinalna žlezda preko očiju šalje poruku svakoj ćeliji tela da polako prilagođava svoje funkcije. Telo povećava proizvodnju melatonina, jednog od hormona koji regliše san, signalizirajući da je vreme za spavanje.
Proizvodnja melatonina se dešava pre ponoći. Što duže ostajemo budni nakon ovog perioda, to više remetimo naš prirodni ciklus spavanja, posebno remetimo ovaj proces kada menjamo vrmenske zone prilikom putovanja.
Potrebno je naglasiti da je biološki ritam ključan za regulisanje čitavog organizma, uključujući pritisak, temperaturu tela i proizvodnju hormona. Preskakanjem jutarnjeg ranog buđenja i nedobijanje dovoljno sunčeve svetlosti, remeti se biološki ritam.
Neka istraživanja su otkrila da ljudi koji ostaju budni do kasno i imaju problem da se sledeće jutro probude na vreme, kraće žive i imaju povećan rizik od psihičkih problema i dijabetesa. Ljudi koji nemaju dobro regulisan biološki ritam, imaju loš fokus, slabije uče i slabije pamte naučeno. Remećenje ovog bioritma povećava i šanse od problema sa raspoloženjem, pa se često javljaju i depresivna stanja. Odlazak na spavanje pre ponoći daje mogućnost da se mozak i telo obnove, dajući osobi veće šanse da ispuni adekvatno svoje dnevne zadatke, da jede zdravije i redovno vežba.
Šta se dešava kada odemo u krevet posle ponoći
Povremeni odlazk na spavanje posle ponoći je u redu. Ipak, odlazak na spavanje posle ponoći na regularnoj bazi, dovodi do niza zdravstvenih problema. Pre svega, dovodi do hroničnog umora i zamora, problema sa štitastom žlezdom i burnauta. Takođe, istraživanje je pokazalo da ljudi nakon neodlaska na spavanje na vreme, naredni dan većinom prespavaju.
Nedovoljno sna oslobađa veću količinu hormona gladi. Takođe, dovodi hormon leptin (hormon koji nam govori kada je telo sito i trebalo bi da prestane sa jelom) da se manje luči. Nepravilan rad ova dva hormona, dovodi do povećane telesne težine.
