Ko su najveći ljubitelji kafe na svetu: Rusija među prvih 10 globalnih potrošača

Prema podacima Međunarodne organizacije za kafu (IKO), Sjedinjene Američke Države i Brazil biće najveći svetski potrošači kafe 2025. i 2026. godine, dok se Rusija nalazi na desetom mestu.

Ukupna svetska potrošnja kafe, koja se merila od oktobra 2025. do septembra 2026. godine, iznosila je 180,6 miliona kesa, pri čemu jedna kesa sadrži 60 kilograma kafe. To je manje nego prethodne godine, kada je potrošnja iznosila 182,2 miliona kesa.

SAD su na prvom mestu sa 24,6 miliona kesa, dok je Brazil na drugom sa 23,5 miliona. Slede Nemačka sa 9,59 miliona kesa, Japan sa 6,25 miliona, Indonezija sa 6,04 miliona, Italija sa 5,85 miliona i Francuska sa 5,84 miliona kesa, prenosi "RIA Novosti".

Kina je na osmom mestu sa 5,42 miliona kesa, Vijetnam na devetom sa 5,2 miliona, dok je Rusija deseta sa 4,37 miliona kesa. Kada se potrošnja uporedi sa 2020. godinom, najveći rast među ovim zemljama zabeležen je u Kini, gde je potrošnja povećana za 13,8 odsto, i Vijetnamu, sa rastom od 5,5 odsto. Istovremeno, potrošnja je u Japanu opala za 2,7 odsto, a u Rusiji za 1,7 odsto.

Gde se kafa najviše pije po stanovniku

Slika je drugačija kada se posmatra prosečna potrošnja kafe po osobi. Na prvom mestu je Luksemburg, gde se godišnje u proseku konzumira 19,85 kilograma kafe po stanovniku. Među prvih pet su i Maldivi sa 14,4 kilograma po osobi, Finska sa 9,58 kilograma, Andora sa 8,67 kilograma i Norveška sa 8,18 kilograma. Rusija se, kada je reč o prosečnoj potrošnji po stanovniku, nalazi na sredini liste, sa 1,8 kilograma kafe godišnje po osobi. 

Od leka za cara do gradskih kafana: Kako je kafa stigla u Rusiju

Kako je kafa dospela u Rusiju

Prvi zabeleženi pomen kafe u Carskoj Rusiji datira iz 1665. godine, kada je lekar Semjuel Kolins prepisao "kuvanu kafu" caru Alekseju Mihajloviču kao lek protiv nadimanja, kijavice i glavobolje. Tek kasnije, zahvaljujući Petru Velikom, kafa je postala deo dvorskog života i počela da se pije i iz uživanja.

Petar se sa kafom upoznao 1697. godine u Holandiji, a po povratku je uveo njeno služenje na dvorskim skupštinama. Prva zabeležena isporuka na carski sto stigla je 1709. godine, kada je Ivan Tolstoj poslao Petru oko osam kilograma kafe. Nekoliko godina kasnije, prilikom otvaranja Kunstkamere 1714. godine, posetiocima se nudila kafa o carskom trošku.

Za vreme Katarine Velike kafa je postala njen lični ritual. Carica je pila izuzetno jak napitak pripremljen u džezvi, a uvoz kafe u Rusiju utrostručio se u odnosu na period pre Petra Velikog. Do sredine 18. veka kafa je iz dvorskog okruženja stigla i u gradove, pa su se u Sankt Peterburgu pojavile prve kafane.

One su bile strogo regulisane i nudile su kafu u različitim evropskim stilovima, uz kolače, voće i limunadu. Jedna od najpoznatijih bila je "Vulf i Beranže" na Nevskom prospektu, koja je imala čitaonicu sa najnovijim novinama i koju je, prema književnim stručnjacima, posetio i Puškin neposredno pre svog dvoboja 1837. godine.