"Taština soba": Tajna prostorija u sovjetskim stanovima imala je posebnu namenu

Kada biste pogledali slike sovjetske Moskve, Sankt Peterburga i drugih gradova, prvo što bi vam upalo u oči su čuvene "hruščovke" - stambene zgrade od betonskih blokova koje su se gradile za samo 5 dana i 5 noći. Stanovi u tim zgradama nisu bili prostrani niti su odisali posebnim dizajnom - oni su planirani ne za udoban život sa daškom luksuza, već tako da se što više porodica smesti pod jednim krovom "hruščovke".

Međutim, kada bi stanari dobijali ključ od svog stana i konačno počeli da unose stvari, dočekivalo ih je veliko iznenađenje: svaki stančić u "hruščovki" je ima tajnu prostoriju površine 1,5 metar kvadratni, koja nije imala ni prozore ni ventilaciju. O nameni te prostorije ništa se nije znalo, pa su je duhoviti sovjetski stanovnici prozvali - "taština soba".

Od prostorije bez namene do "taštine sobe"

Prazan prostor čija je namena bila upitna se u svakodnevnom životu većine porodica koristio kao špajz - stanari bi u prostoriju ubacivali poneku policu i na nju ređali tegle zimnice i druge kuhinjske potrepštine. Neki su ubacivali i ceo orman u kome bi držali sezonsku garderobu i obuću, dok su ljubitelji literature u skučenom sobičku pravili ličnu biblioteku.

Međutim, u izuzetnim situacijama kada bi članovi ženine porodice dolazili u prestonicu, ta prostorija se izdvajala za (nezvane u većini slučajeva) goste. U nju se ubacivao jedan krevet na rasklapanje, koji se na ruskom naziva "raskladuška", na kome bi obično spavala tašta. Tako se, malo-pomalo, u narodu i ustalio naziv ove prostorije - ona je jednom za svagda postala "taština soba".

Sudbinu "taštine sobe" je odredio Brežnjev

Na smenu jeftinim i nimalo udobnim za život "hruščovkama" postepeno su dolazile "brežnjevke" - zgrade koje su se gradile za vreme Leonida Brežnjeva i u kojima su stanovi bili nešto prostraniji, sa višim plafonima, zasebnim toaletima i kupatilima i bez "taštine sobe". Razlog za ovakvu promenu u strukturi bio je očigledan - prostorija ovog tipa mladim porodicama jednostavno nije potrebna. Kome još treba nepozvana tašta u stanu?

Umesto "taštine sobe" se u novim stanovima nije planirala ni jedna druga prostorija - ona bi se u "brežnjevkama" jednostavno pripojila kuhinji ili dnevnom boravku kako bi se dobio kvadrat više korisne površine. Preostalih pola kvadrata ove neobične prostorije pretvaralo se u špajz, čija je namena bila jasna - čuvanje zimnice, nekvarljivih namirnica, šerpi i tiganja i drugog kuhinjskog pribora.